Završeni su radovi na rekonstrukciji tornja na Starom gradu. Toranj predstavlja jedan od najprepoznatljivijih delova Starog grada, a njime će biti povezana Gradska plaža sa Starim gradom.
View this post on Instagram
Iz Grada Užica naveli su da sada sledi ishodovanje sve potrebne dokumentacije za izdavanje upotrebne dozvole, nakon čega će projekat zvanično biti pušten u funkciju.
Zamenik gradonačelnice Užica Rajko Radosavljević istakao je da je siguran da će se nastaviti realizacija daljih aktivnosti na užičkoj tvrđavi.
– Rekonstrukcija vodotornja na Starom gradu predstavlja važan korak u očuvanju naše kulturno-istorijske baštine i unapređenju turističke ponude grada – istakao je Rajko Radosavljević, zamenik gradonačelnice Užica, povodom završetka radova na realizaciji ovog projekta.
Predsednik firme MPP „Jedinstvo“ Nikola Gajić, koja je izvođač radova, rekao je da je izgradnja vodenog tornja predstavljala izazov jer je izveden u koritu reke.
– Sve to je komplikovalo izgradnju i zbog toga je naše zadovoljstvo još veće. Cilj je bio da napravimo kopiju objekta koji je ovde nekada postojao i mislim da smo u tome uspeli. Objekat ima istu formu, iste dimenzije i istu realizaciju kao stari objekat. Tamo gde je bilo drvo, i sada je drvo; tamo gde je bio kamen, i sada je kamen. U tom smislu napravljena je replika starog objekta – naveo je Gajić.
Projekat rekonstrukcije realizuje se u saradnji sa donatorima iz Evropske unije kroz program EU PRO Plus, vredan 906 hiljada dolara, od čega su sredstva Grada Užica 532 hiljade dolara, dok učešće donatora iznosi 374 hiljade dolara.
Tvrđava „Stari grad“
Nalazi se na veoma povoljnom strateškom mestu, okružena strmim padinama sa tri strane, nadgledajući dolinu Đetinje. Ne zna se tačno kada je podignuta ova srednjovekovna tvrđava, ali se pretpostavlja da je to bilo u drugoj polovini 14. veka, kada se prvi put pominje u pouzdanim istorijskim izvorima kao posed vlastelinske porodice Vojinović. Veruje se da je podignuta radi kontrole kretanja na okolnim putevima i samog grada Užica.
Od 1366. do 1373. godine tvrđava je bila u posedu Nikole Altomanovića. Srpska je bila do 1459. godine, kada su je osvojili Turci. Bila je značajna tokom austro-turskih ratova, kao i tokom Prvog i Drugog srpskog ustanka. Godine 1863. tvrđava je dignuta u vazduh i vojno onesposobljena.
Danas je čine tri visinski različita dela: citadela na vrhu sa glavnom kulom, Srednji grad i Donji grad sa Vodotornjem. Ovakav odbrambeni sistem bio je povezan bedemima i kulama. Od srednjeg dela grada spuštaju se dva bedema do najjužnijeg dela strme litice na obali reke Đetinje, gde se nalazi Vodotoranj, koji je u vreme opsada omogućavao bezbedno snabdevanje grada vodom.
