– Prvo sam počela da pišem rodoljubivu poeziju jer smo učili da volimo svoju zemlju, zatim zavičajnu, koja je uvek u mom srcu, a potom i duhovnu poeziju i posvećenice – rekla je Radinka Rada Cvijović za „Vesti“, govoreći o svom dugogodišnjem stvaralaštvu.
Pesnikinja Radinka Rada Cvijović piše zavičajnu, rodoljubivu i duhovnu poeziju. Do sada je napisala više od 160 pesama, od kojih je oko 130 objavljeno u zbirci „Srce pod Drežničkom Gradinom“. Pisanjem je počela da se bavi još u osnovnoj školi, tako da ljubav prema poeziji i stvaralaštvu traje i danas.
– Pesme sam zavolela zahvaljujući mom ocu koji mi je donosio knjige epske poezije. Prva pesma koju sam napisala bila je „Moje selo Drežnik kraj brdovit“, koja je objavljena u časopisu „Kekec“ Dečjih novina iz Gornjeg Milanovca – navodi Rada.
Prvo je počela da piše rodoljubivu poeziju, jer su učili da vole svoju zemlju, zatim zavičajnu, koja je uvek u njenom srcu, a potom i duhovnu poeziju i posvećenice.
Govoreći o svom stvaralaštvu i životu, kaže da je kroz poeziju delila i radost i tugu. Veoma mlada počela je da radi u Valjaonici bakra u Sevojnu, gde se dodatno školovala uz rad. I u tom periodu nastavila je da piše poeziju, sa željom da jednoga dana objavi svoju zbirku pesama.
– Ta želja mi se ostvarila i moja zbirka pesama objavljena je 2023. godine, a tada je bila i na Sajmu knjiga u Beogradu. Uglavnom pišem noću jer mi je potreban potpuni mir. „Rađanje“ pesme je u trenutku i dovoljan je jedan detalj da počnu da mi se sklapaju stihovi. Samo mi se stvori slika i onda to moram da napišem, jer ako to ne uradim, kasnije je nemoguće setiti se. „Samo jednom stih se rađa / ponovit se neće moći / u obliku nekom drugom / u sećanje može doći.“
Odlaskom u penziju 2006. godine preselila se sa suprugom u selo Drežnik, gde i danas žive. Tada je počela u kontinuitetu da piše, vraćajući se nekom pređašnjem vremenu u kome je odrastala. To je i pisani trag o mnogim radnjama i događajima, kao što su kosidba, vršidba, žeteoci, prosidba…
– Najviše volim da pišem o rodnom domu, Drežniku i odrastanju. Moja pesma „Mala kuća pod Gradinom“ prevedena je u Sankt Peterburgu na ruski jezik. Ta pesma biće uskoro objavljena i u zajedničkoj zbirci „Izvorište života“ književne sekcije „Kluba tri“ iz Užica – navodi naša sagovornica.
Član je i književne sekcije „Kluba tri“, koji su joj priredili promociju njene zbirke „Srce pod Drežničkom Gradinom“. Nastupila je i na „Žestivalu“ 2024. godine, kada je Užice bilo prestonica kulture Srbije. Njene pesme objavljene su u mnogim zbirkama i zbornicima, a po pozivu učestvuje i na konkursima, tako da sarađuje sa Književnim klubom „Vuk Karadžić“ iz Kragujevca, Udruženjem pesnika Srbije, UK „Raskovnik“ iz Smedereva, Književnim klubom u Baru, Udruženjem pisaca „Dunavski venac“ iz Beograda, Književnim klubom „Miroslav – Mika Antić“ iz Inđije…
Zahvaljujući digitalnoj eri, njene pesme objavljene su i u međunarodnim zbornicima.
– To mi je posebno zadovoljstvo i čast, da jedna pesnikinja iz Drežnika pošalje pesmu „Srbijo, zemljo voljena“ i da te stihove čitaju ne samo u regionu, nego i u svetu. Kroz poeziju sam opisala svoj život na koji sam jako ponosna. Ništa ne bih promenila, a mladim ljudima poručujem da se ne odreknu kuće iz koje su krenuli i da se kad-tad vrate korenima. Samo ljubavi, sloge i poštovanja nam treba i ništa više. Kada bi svi dali svoj mali doprinos, mnogo bi srećnije živeli – zaključila je pesnikinja Rada.
