Prenosimo vam saopštenje Opštine Čajetina:
Povodom navoda da Opština Čajetina nije popisivala imovinu za restituciju, ukazujemo da takva obaveza nije u nadležnosti jedinica lokalne samouprave. Postupak restitucije vodi Agencija za restituciju, u skladu sa Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, koji jasno propisuje nadležnosti, način podnošenja zahteva i odlučivanje o pravima bivših vlasnika i njihovih naslednika.
Opština Čajetina ne spori niti je ikada osporavala prava zakonskih naslednika na vraćanje imovine ili obeštećenje, niti je na bilo koji način sprečavala ostvarivanje tih prava. Naprotiv, reč je o pravima koja se ostvaruju u zakonom propisanom postupku pred nadležnim državnim organom, te se ova pitanja ne mogu dovoditi u vezu sa zasebnim problemom pokušaja privatizacije poljoprivrednog zemljišta u okviru PK „Zlatibor“, a ni sa lokalnom samoupravom.
ŠTA AKO SE RESTITUCIJOM VRATI KAO GRAĐEVINSKO ZEMLjIŠTE?
Dodatno ističemo da se u postupcima restitucije ne može govoriti o „oštećenju“ naslednika u situacijama kada je nekadašnje poljoprivredno zemljište u međuvremenu prenamenjeno u gradsko građevinsko zemljište, ako je to nekada i negde slučaj, kako se navodi.
Naime, u skladu sa Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, predmet vraćanja je imovina u stanju i pravnom režimu u kome se nalazi u trenutku odlučivanja, osim u slučajevima kada zakon izričito propisuje drugačije. To znači da, ukoliko je nekadašnje poljoprivredno zemljište danas postalo građevinsko, takva promena ide u korist bivšeg vlasnika, odnosno njegovih naslednika.
U konkretnom slučaju na Zlatiboru, eventualno vraćanje zemljišta koje danas ima status građevinskog ne predstavlja gubitak, već naprotiv – značajno uvećanje vrednosti u odnosu na stanje u trenutku oduzimanja. Tržišna vrednost građevinskog zemljišta višestruko prevazilazi vrednost poljoprivrednog zemljišta, što jasno ukazuje da se prava naslednika ne umanjuju, već značajno uvećavaju!
Stoga je neosnovano i pravno neutemeljeno dovoditi u zabludu javnost tvrdnjama da se restitucijom nanosi šteta bivšim vlasnicima, niti se ta pitanja mogu koristiti kao argument u vezi sa spornim upisima i pokušajima privatizacije zemljišta u okviru PK Zlatibor.
Vratimo se na ključnu temu.
Posebno ističemo da se upisi prava na nepokretnostima u korist PK „Zlatibor“ vrše na osnovu podataka iz nekadašnjih zemljišnih knjiga, putem evidencija katastra nepokretnosti, bez postojanja pravno valjanog osnova za takav upis u smislu pozitivnih propisa.
U skladu sa Zakonom o državnom premeru i katastru, upis prava u katastar može se vršiti isključivo na osnovu isprava koje predstavljaju valjan pravni osnov za sticanje, prenos ili ograničenje prava svojine (npr. ugovori, sudske odluke, rešenja nadležnih organa).
Istovremeno, načelo zakonitosti i pouzdanosti katastra podrazumeva da podaci moraju biti zasnovani na istinitim i pravno utemeljenim činjenicama, a ne na preuzetim istorijskim evidencijama bez odgovarajuće pravne verifikacije.
Dodatno, Zakon o opštem upravnom postupku propisuje obavezu organa da potpuno i pravilno utvrdi činjenično stanje, kao i da odluke zasniva na zakonitim dokazima, što u konkretnim slučajevima očigledno nije ispoštovano.
PK ZLATIBOR NIJE NI KUPIO, A NI NASLEDIO SPORNO ZEMLjIŠTE
Ključno pravno pitanje u ovom slučaju jeste način na koji je PK Zlatibor stekao pravo na predmetnom zemljištu – da li je to učinjeno uz naknadu (teretnim pravnim poslom) ili bez naknade, što predstavlja odlučujući uslov za zakonitu konverziju i kasniji upis prava svojine u katastar nepokretnosti.
U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, pravo konverzije prava korišćenja u pravo svojine moguće je bez naknade samo ukoliko je zemljište prethodno stečeno uz naknadu.
U suprotnom, konverzija se može izvršiti isključivo uz obavezu plaćanja naknade, pod uslovima propisanim zakonom.
U konkretnom slučaju, PK Zlatibor ne raspolaže validnim dokazima da je pravo na ovom zemljištu stečeno teretnim pravnim poslom.
Pozivanje na podatke iz nekadašnjih zemljišnih knjiga, ne može predstavljati zakonit osnov za konverziju.
Teret dokazivanja zakonitog i teretnog sticanja je na PK Zlatibor, dok je nadležni organ dužan da u postupku potpuno i pravilno utvrdi činjenično stanje, u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku.
Ukoliko se ne dokaže da je zemljište stečeno uz naknadu, svaka konverzija bez naknade, kao i naknadni upis prava svojine u katastar, predstavljali bi postupanje suprotno zakonu i morali bi biti poništeni.
S tim u vezi, zahtevamo:
● hitno preispitivanje svih izvršenih upisa u korist PK Zlatibor koji su zasnovani na podacima iz starih zemljišnih knjiga bez valjanog pravnog osnova,
● poništavanje nezakonitih rešenja donetih u takvim postupcima, u skladu s zakonom,
● sprovođenje novih postupaka uz potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i doslednu primenu važećih propisa.
