“Na Jeleninim platnima arhitektura nije samo beton, kamen ili cigla, to je prostor koji diše i oseća”, istakao na otvaranju izložbe “Urabani pejzaži sećanja” Zoran V. Cvetić direktor Gradske galerije Užice. Izložbu je otvorila akademska umetnica Jelena Aranđelović.
“Ako smo prethodnu izložbu Jelene Tijanić Savić pod naslovom “Hir duše” mogli da vidimo kao najavu svega što je u boji zaustavljeno, nečujnih najava svih onih putovanja naše duše pretočenih u sliku, onda ne bi bila greška da ovu izložbu Jelene Aranđelović nazvanu “Urbani pejzaži sećanja” nazovemo putovanjem kroz arhitekturu vremena, putovanjem kroz slojeve naših biografija i uspomena. Ova izložba je u svojoj suštini dragocen dijalog dva pogleda, sa jedne strane su urbani pejzaži koji nose dugogodišnji pečat, dok su sa druge strane fragmentirana sećanja na bezimene prolaznike. Jelena Aranđelović poklanja pažnju običnom čoveku, onom slučajnom, čiju priču ne poznajemo ali čiju sudbinu naslućujemo. A onda na sliku unosi neočekivanu toplinu, ona zaustavlja trenutke naše svakodnevnice birajući napuštene prostore ili prazne sobe u kojima je prisustvo još uvek opipljivo. Još uvek postoji trag nekoga ko je tu boravio, voleo i čekao. Ovakav likovni pristup podseća na misli našeg Užičanina velikog pisca Ljubomira Simovića, koji reče da stvari imaju pamćenje veće od ljudi. Baš kao u njegovoj poeziji, gde običan kućni prag ili stari prozor postaju čuvari istorije, tako i na Jeleninim platnima arhitektura nije samo beton, kamen ili cigla, to je prostor koji diše i oseća. Bilo da je to anatomski precizno naslikano srce koje bljesne kao simbol života ili vedra atmosfera dvorišta, ovi prostori prestaju da budu kuće oni postaju zajedički deo svih nas. Tako se pred nama rađaju novi nesvakidašnji svetovi u kojima više nema podele na poznate i nepoznate, već postoji samo zajednička priča zabeležena u arhitekturi naših duša”, istako je Cvetić.
Uz zahvalnost na podršci autorka izložbe Jelena Aranđelović pozvala je Užičane da pogledaju sve segmete izložbe.
“Ja rekonstruišem urbane pejzaže unoseći u njih humane elemente, često su to slike anonimnih ljudi i osoba koje ja ne znam, zato što sam pronašavši stare okačene fotografije rešila da ih preobličim i da im dam drugi život, tako da ta sećanja poprimaju novo obličje. Sve što je napušteno, odbačeno, ispušteno od kruga vremena ja uobličavam i time udahnjujem drugi život i zato mi je jako bitno da u radu stalno eksperimentišem”, naglasila je autorka izložbe.
Jelena Aranđelović je diplomirala slikarstvo 2003. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde je magistrirala i doktorirala. Studirala je na Ecole Nationale Superieure de Beaux art u Parizu, kao stipendistkinja Ambasade Francuske. Dobitnica je stipendija Kraljevine Norveške i Francuskog kulturnog centra, a tokom studija i stipendije za talente Fonda Republike Srbije.
