Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju danas Veliki petak – Hristovo stradanje. Ovo je najtužniji dan za hrišćanske vernike, dan kada je Isus, osuđen i razapet na Golgoti, podneo žrtvu za sve ljude i spasenje sveta.
U svim pravoslavnim hramovima popodne biće izneta Plaštanica, simbol platna u koje je Hrist umotan nakon skidanja sa krsta. Na njoj je prikazano Hristovo polaganje u grob. Na Veliki petak neće biti služena liturgija, već Carski časovi – čitaju se delovi iz jevanđelja o Isusovom stradanju.
Danas je predviđen strog post. Pravoslavni vernici trebalo bi da dan provedu samo na suvom hlebu i vodi, a mnogi i „jednoniče“ odnosno ništa ne jedu, niti piju do uveče kada uzimaju malo hleba i vode posle večernje službe.
Ovo je dan velike žalosti, ali i priprema i uvod za najveći hrišćanski praznik – Vaskrs.
Veliki petak predstavlja dan kada su Rimljani osudili na smrt Isusa Hrista, na nagovor jevrejskih sveštenika i fariseja. Zbog tuge i žalosti, danas ne zvone crkvena zvona, počevši od bdenija na Veliki četvrtak. Poziv na bogosluženja vrši se drvenim klepetalima.
Carski časovi podsećaju na izvođenje Hrista na sud ka Pontiju Pilatu, na osudu, krsno stradanje i raspeće na brdu Golgota, a potom i skidanje tela Hristovog sa krsta večernjom službom. Tokom ove službe Plaštanica biva postavljena na posebno ukrašen sto ispred oltara, koji predstavlja Hristov grob.
Nakon večernje službe, sledi jutrenje Velike subote sa Statijama odnosno opelo Isusu Hristu, posle čega litija ide oko hrama sa Plaštanicom.
Vaskrs je pokretan praznik, sledi posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na dan prolećne ravnodnevnice ili neposredno posle nje.
U većini krajeva Srbije, na Veliki petak, vernici farbaju jaja. Ovo je jedan od najstarijih hrišćanskih običaja i predstavlja dan kada je Marija Magdalena došla u Rim da pripoveda jevanđelje. Stigla je i do cara Tiberija. On nije poverovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo kao kada bi bela jaja u korpi koja mu je donela promenila boju. Marija Magdalena je na to rekla – Hristos vaskrse. Sva jaja u korpi postala su crvena.
Na osnovu druge legende, stanovnici Jerusalima rugali su se hrišćanima, tvrdeći da Hristos nije vaskrsao, jer je to nemoguće, da je to kao kada bi kokoške snele crvena jaja. Sledeće godine na Vaskrs, to se desilo.
Crvena boja simboliše radost i vaskrsenje. Prvo obojeno crveno jaje, odlaže se na sigurno mesto i čuva do narednog Vaskrsa kao zaštitnik porodice – „čuvarkuća“.
