Danas je Velika subota, drugi dan hrišćanske žalosti posle Velikog petka, dana raspeća Isusa Hrista. Ovaj dan, deo Strasne sedmice i uvod u najradosniji hrišćanski praznik Vaskrs, vernici obeležavaju u molitvi, tišini i sećanju na Hristov pogreb i njegov silazak u Ad.
U pravoslavnim hramovima vernici celivaju plaštanicu položenu na simbolični Hristov grob, dok se u domovima privode kraju poslednje pripreme za doček Vaskrsa. Prema tradiciji, završava se spremanje kuće, priprema odeća, a oni koji to ranije nisu učinili, na Veliku subotu ujutru boje vaskršnja jaja, pre izlaska sunca.
Poseban značaj ovom danu daje i vekovna ceremonija Blagodatnog ognja u hramu Svetog Groba u Jerusalimu. Na Veliku subotu, između sećanja na Raspeće i radosnog iščekivanja Vaskrsenja, jerusalimski patrijarh prima Sveti oganj, koji se potom prenosi među okupljene vernike, a odatle i u brojne pravoslavne hramove širom sveta.
U pojedinim krajevima Srbije na današnji dan mesi se vaskršnjak, dok se post i dalje strogo poštuje – na vodi, uz suhojedenje i bez kuvane hrane.
Narodna verovanja nalažu da se na Veliku subotu ne radi u polju niti obavljaju ručni poslovi, već da dan treba posvetiti miru, dobročinstvu i milostinji, jer se veruje da se svako učinjeno dobro višestruko vraća.
Velika subota simbolično označava kraj starog i početak novog vremena, u kojem se svetkuje Hristovo vaskrsenje i pobeda života nad smrću.
