U Kačeru je zasnovano prvo ogledno polje borovnice u Srbiji sa meteorološkom stanicom. Proteklih nekoliko godina kod nas je intezivirana proizvodnja visokožbunaste borovnice i mnoge firme su krenule uvoz sadnog materijala. Borovnica se pokazala kao unosan biznis, međutim sa uvozom sadnog materijala ljudi su slepo kopirali metodologiju proizvodnje američke borovnice i preslikavali tehnologiju. Zoran Maričić je diplomirani inženjer agronomije i u struci je preko dvadeset godina, radi u firmi HOYA iz Subotice. On upozorava da Srbija za razliku od Poljske, ili Holandije odakle su sadnice stizale ima specifičnu klimu tako da vladaju drugačiji uslovi i pojava patogena nije ista kao u podnebljima gde je proizveden sadni materijal. Zato je u Kačeru postavljen ogledni zasad koji će pokazati šta je najoptimalnije i koja savremena tehnologija uzgoja visokožbunaste borovnice odgovara Srbiji..
-Ogledno polje se nalazi u Kačeru i ima 780 biljaka postavljenih u 13 redova. Borovnice su u saksijama i vrećama različite zapremine sa punjenjima od litvanskog treseta pa preko gotovih premijum supstrata i drugih mešavina kako bismo videli šta bi na našem području bilo najbolje i najsvrsishodnije. Sve što smo videli u Evropi i što je svrsishodno za nas primenili smo u ogledu i ovde ćemo za par godina imati egzaktne podatke sa svim mogućim merenjima koje niko neće moći da obori o tome šta daje najbolje rezultate i koja je to tehnologija i način uzgoja borovnice koji možemo primeniti u Srbiji kako ljudi ne bi lutali – objašnjava agronom Maričić. On dodaje da se dešava da u drugoj-trećoj godini od podizanja zasada ljudi zovu i kažu da imaju problem koji je najčešće nastao u početnom koraku od izbora sadnog i organskog materijala što za posledicu ima gubitak profita. Prošle godine formirali su Asocijaciju za unapređenje proizvodnje visokožbunaste borovnice u Milićevom selu. U pitanju je grupa stručnjaka iz raznih oblasti koja proizvođačima pružaju informacije putem portala www.borovnica.biz, a Asocijacija za sada ima preko tri stotine članova. Nedavno su u Vrnjačkoj Banji održali Drugu regionalnu konferenciju o borovnici sa par stotina učesnika.
-U užičkom kraju ima 60-70 hektara zasada borovnice – navodi Maričić i dodaje da su prosečne površine oko jednog hektara. Ističe da je borovnica jako osetljiva biljka i da može izazvati veliku glavobolju ako se sa njom ne postupa kako treba, pre svega zbog slabo razvijenog, difuznog, paučinastog korena.
-Ukoliko korenu ne udovoljite i stvorite ambijent kakav treba vrlo brzo dolazite u problem i zasad se suši. Veoma je važno formiranje podzemnog dela borovnice, jer u suprotnom može da stvori 80 odsto problema. Uradili smo do sada određena merenja, pratimo zaštitu i ishranu, sastav organskog materijala koji se nalazi u vrećama i to su prvi parametri da bismo izvukli neke zaključke. Kasnije ćemo raditi i drugačiju rezidbu da vidimo šta je to dobitna kombinacija za područje Srbije. Preciznije podatke ćemo imati na kraju sledeće sezone i proizvođače ćemo o tome besplatno obaveštavati na portalu – navodi ovaj stručnjak. On kaže da je svetsko tržište gladno borovnice, jer je evropsko nema dovoljno, a tako će biti i narednih godina, tako statistika kaže. Borovnica sa našeg područja dolazi na rod između velikih tržišta poput Španije, Portugalije, Italije, a pre Poljske i Češke, Ukrajine. Pad cene borovnice mnoge je pogodio ove godine.
-Poslednjih godina došlo je do klimatskih pomeranja i poklapanja tržišta, i još kada uzmete da kod nas otkup nije doveden ni blizu kako se to radi u zapadnim zemljama i da ima mešetarenja dolazi do problema. Nema izvoza na zapadno tržište bez seertifikata Global G.A.P. Na Sajmu u Berlinu niko neće sesti sa vama da priča o kupovini borovnice ako nemate ovaj sertifikat i ako niste udruženi. A kod nas udruživanje i sertifikacija idu jako sporo. Rusija je sada preplavljena kako borovnicom iz južne Amerike tako i iz Evrope a i Rusi imaju sve više svojih zasada. Treba se okretati zapadnom tržištu. Ne možete sa hektarom-dva borovnice da nastupate sami, već morate sa se udružite, da imate količinu, kvalitet i kontinuitet i da 4-5 šlepera ponudite kupcu – savet je priznatog poljoprivrednog stručnjka, rođenog Ivanjičanina koji odlično poznaje svet borovnice.
O ceni
Na početku prošlog otkupa cena je bila 6 evra, ali je padala i na 2 evra zbog preklapanja tržišta, jer je ranije stigla borovnica u Poljskoj i Češkoj. Kada je kod nas krenula u brdsko-planinskom kraju stigla je i u Nemačkoj. Razlog pada je i nedoslednost otkupljivača koji nisu ispoštovali ugovoreno, jer kada nemate sertifikat dolazite u situaciju da vas neko ucenjuje tako da je cena padala i na dva evra, dodaje naš sagovornik.
Digitalna stanica na sunčevu energiju
-Meteorološka stanica za prognozu bolesti na oglednom polju borovnice u Kačeru sastoji se iz senzora, merača količine padavina, temperature i vlažnosti vazduha i senzora vlaženja lista koji oponaša list i govori nam da li je list u krošnji biljke vlažan, jer ukoliko je tako tek onda se stvaraju uslovi za klijanje određenih spora za ostvarivanje primarne i sekundarne sekcije. Unutrašnjost stanice ima solarni panel i bateriju koja se sama dopunjuje i radi autonomno. Potreban je signal mobilne telefonije, jer se prenos podataka vrši tako što se ubaci kartica u stanicu i vlasniku parcele su dostupni na svaki sat. Preko svoje šifre vlasnik može da uđe na portal www.borovnica.biz na stranicu svoje stanice i dobija prognozu o mogućnostima na laku, srednju ili tešku infekciju zasada. Stručna služba će mu zatim blagovremeno reći zaštitu, tako se smanjuje broj prskanja i ništa se ne radi napamet. Ova stanica je nešto što smo prvi uveli u Srbiji, jer pokušavamo da pratimo trendove u svetu – objašnjava princip rada uređaja Maričić.
