O poslovnim rezultatima u prošloj godini u „Impol Sevalu“, investicijama, planovima, privrednom ambijentu, usporavanju globalne ekonomije i kretanjima na svetskom tržištu, za „Vesti“ govori generalni direktor „Impol Sevala“ Ninko Tešić.
Recite nam nešto više o proizvodnim rezultatima u 2019. godini?
-U prošloj godini u hladno valjanom programu ostvarena je proizvodnja od 46.659 tona plus 10.293 tone toplo valjanih traka za potrebe „Impola“-Slovenska Bistrica. Plan proizvodnje u hladno valjanom programu nije ostvaren. Jednostavno, u četvrtom kvartalu nismo imali dovoljno prodate robe da bismo imali puno korišćenje kapaciteta. Instalisani kapaciteti u „Impol Sevalu“ u ovom programu su 50.000 tona. Ovaj kapacitet može biti malo manji ili veći u zavisnosti od asortimana. Praktično, u 2019. smo imali proizvodnju koja je za 6,6 posto niža od instalisanih kapaciteta. Za neke kompanije to bi bio odličan rezultat, ali mi, zaposleni i menadžment u „Impol Sevalu“ nismo zadovoljni, jer smo naučili da svaka godina bude bolja od prethodne. Plan proizvodnje u bojenom programu bio je 12.000 tona, a ostvarili smo 10.039 tona što je niže od plana, ali je, praktično druga najveća proizvodnja u ovom programu od otvaranja linije za bojenje.
Kakve su procene za finansijski rezultat?
-Finansijski rezultat biće solidan, manji od onoga što smo planirali, ali dovoljan da možemo reći da je i poslovna 2019. još jedna u nizu uspešnih godina „Impol Sevala“.
Rekli ste da se pad tražnje za proizvodima „Impol Sevala“ na stranom tržištu na koje izvozite više od 95 odsto ukupne proizvodnje osetio naročito u drugom polugodištu prošle godine. Izgleda da su se obistinile Vaše prognoze s početka godine, da će se kod nas složenost u poslovanju zbog brojnih problema koji su se zahuktavali, naročito osetiti posle izbora u EU. Vi to tada niste nazvali krizom.
-Mislim da svetska ekonomska kriza polako kuca na vrata, jer počinje usporavanje globalne ekonomije i to se vidi. Aluminijumska industrija je i 2008. godine prva osetila krizu, a onda kada se počela oporavljati i izlaziti iz sveteske ekonomske krize, neke industrijske grane su tek u nju tonule. Tako je i sada. Mi smo osetili u drugoj polovini prošle godine pad tražnje i usporavanje one ekonomije koja najviše koristi aluminijumske proizvode, poput automobilske industrije, građevinarstva, brodogradnje i drugih. Međutim, i u svetu i u Evropi svi ćute, verovatno, zbog iskustva baš iz te 2008. godine kada je ukazivanjem i stalnom pričom, a i EU je tada izašla sa informacijom o svetskoj ekonomskoj krizi, ona još više produbljena. Onda je sve stalo, građani su drastično smanjili potrošnju pa je bilo još gore. Sada se o globalnoj ekonomskoj krizi još toliko ne govori, ni ja to ne potenciram, ali vidim da je došlo do usporavanja globalne ekonomije i da Evropa za sada najlošije prolazi.
Prošli su izbori u EU, a čini se da se u Evropi još o tome ne priča?
-Priča se. Nemačka je već priznala da je došlo do usporavanja ekonomskog razvoja i to je vidljivo. Da li će biti preduzete određene mere da se situacija obrne ili neće, videćemo. Međutim, ako se usporavanje nastavi ovim tempom mi smo u svetskoj ekonomskoj krizi, zvali to kako god. Opet će to najviše osetiti Evropa, a to nije dobro ni za Srbiju, jer je EU naš partner. Nije dobro ni za „Impol Seval“ jer najviše izvozimo u EU, to nam je najveće tržište, tu je naša budućnost. Pare i biznis pravimo u EU.
Koliko „Impol Seval“ može da povećava plasman na tržišta van EU, pre svega rusko, pa i američko, na koje ste se pre više od godinu dana ponovo vratili?
-Ni mi niti evropski, ali i američki prerađivači aluminijuma, godinama unazad nismo mogli biti konkurentni na američkom tržištu jer je ušla roba iz Kine. Kada je SAD uveo visoke carine prema Kini, onda se tražnja na ovom tržištu otvorila i mi smo sa „Impolom“ počeli da izvozimo. U početku je to bio dobar posao, a onda se polako vraćaju na tržište i američki prerađivači, zatim dolazi malo i do „otopljavanja“ trgovačkih odnosa SAD-a sa Kinom i mi se ponovo počinjemo suočavati sa veoma lošim cenama. Istina je da smo još uvek prisutni na ovom tržištu, ali sa znatno manjim količinama proizvoda u odnosu na kraj 2018. i početak prošle godine. Moje su procene da mi tu zbog svega i plus transportnih troškova, ne možemo da kažemo da je Amerika naš cilj. Što se tiče Rusije, tamo i dalje izvozimo, imamo konkurenciju ruskih, ali sada i kineskih prerađivača aluminijuma koji su posle zatvaranja američkog, agresivno krenuli na rusko tržište, po damping cenama, tako da smo izgubili deo tržišta za nebojeni, a i dalje smo broj jedan za bojeni aluminijum.
Kolika je ukupna vrednost izvoza „Impol Sevala“ u prošloj godini?
-Ukupna vrednost izvoza je oko 109.000.000 evra. Najviše od toga, skoro jednu trećinu izvoza, realizovali smo na nemačkom tržištu, zatim sledi američko, rusko, pa italijansko. Ovo su naša najveća tržišta, ali mi izvozimo i u druge zemlje širom Evrope, ima nas u Poljskoj, Španiji, Rumuniji, Švajcarskoj, Ukrajini, ali i u Meksiku, u azijskim zemljama, jedino nas nema u Kini. Međutim, to su sve manje količine.
Kakve su prognoze za ovu godinu? Ima li razloga za brigu za buduće poslovanje „Impol Sevala“ s obzirom i na to, kako ste nedavno izjavili da u ovu godinu ulazite sa znatno manjom prodajom unapred za razliku od prošle?
-Trenutno ima nekoliko scenarija. Najveći optimisti kažu da će ovo usporavanje globalne ekonomije trajati najviše prvi kvartal ove godine, drugi misle da će takva biti cela 2020., dok ima i onih koji smtraju da će ovakvi uslovi poslovanja na globalnom ekonomskom tržištu trajati pet godina. Mi se spremamo kao da će ovakva situacija trajati tri do šest meseci. Što se tiče prodaje, na osnovu dosadašnjih ugovora, ne može se očekivati pad koji će ugroziti poslovanje i život fabrike.
Kako poslovati uz ovakve izazove?
-U Srbiji smo navikli na rad u kriznim vremenima tako da imamo iskustvo upravljanja u takvim uslovima. Mi ćemo nalaziti načine da radimo. Uzimajući u obzir naše procene da će biti pada u prodajama, pogotovo u prvom kvartalu, a sagledavajući i sve ostale uslove, za ovu godinu smo planirali proizvodnju od 48.000 tona u hladno valjanom programu što je četiri posto manje u odnosu na instalisane kapacitete, ali daje solidnu dobit i dobre rezultate. Međutim, ukoliko smo bili i previše optimistični u planiranju, fabrika može da izdrži i veći pad u proizvodnji. Lično sam optimista i verujem da poslovanje „Impol Sevala“ u ovoj godini neće biti ugroženo bez obzira na sve probleme koji su prisutni u globalnoj ekonomiji. Osim toga, ima nas još u menadžmentu koji su preživeli sankcije i ratove i sačuvali fabriku, sačuvaćemo je i sada. U svakoj fabrici ima prostora za internu ekonomiju, za uštede. Ukoliko situacija na tržištu postane složenija, pripremićemo i program mera. Mislim da smo u ovom momentu preduzeli mnogo toga što će sprečiti iznenađenja.
Koliko, zaista, na svetskom tržištu može biti ugrožena potražnja za proizvodima od aluminijuma, metala budućnosti?
-Aluminijum jeste metal budućnosti i njegova primena je široka pa se iz tog razloga svake godine i kapaciteti šire. To rade već postojeći prerađivači u svetu, kao, uostalom i mi, ali niču i potpuno nove fabrike, pogotovo u Kini, jer se svi nadamo i očekujemo da će doći do velike potražnje za aluminijumom u pojedinim industrijama, poput, automobilske. Međutim, kada umesto toga dođe do usporavanja na nivou globalne ekonomije, onda se svi mi sudaramo i ispada, da nas je previše na tržištu i dolazi do određenih lomova. Opstaju oni koji su sposobni da sve to izdrže. „Impol Seval“ ima veliki broj kupaca, razruđeno tržište i proizvodni program – radimo proizvode od preko 30 različitih legura ispunjavajući želje kupcima i koliko god je to loše kada su uslovi poslovanja optimalni, toliko je dobro kada nisu.
Prvi deo druge faze modernizacije valjačkog stana tople valjaonice je završen. Najavili ste da u aprilu sledi potpuni završetak ove velike investicije.
-Od 1. aprila do 17. maja planirali smo završetak drugog dela druge faze modernizacije valjačkog stana tople valjaonice. Uz ulaganje u peći za zagrevanje i homogenizaciju blokova zaokružićemo modernizaciju tople valjaonice u ukupnoj vrednosti od oko 25 miliona evra. Ostaje nam da na toj liniji do kraja ove ili u prvoj polovini naredne godine još uradimo, a aktivnosti smo već započeli, sistem za protivpožarnu zaštitu. Sa ovim će topla valjaonica kompletno biti završena što će značajno uticati na poboljšanje kvaliteta proizvoda i omogućiti proizvodnju od oko 140.000 toplo valjanih traka. To, opet, iziskuje povećanje kapaciteta livnice za još jedan livni uređaj, ali i nabavku valjačkog stana za hladno valjanje. Sada smo u pregovorima sa tri svetske kompanije za modernizaciju postojećeg valjačkog stana kojom bi kapacitet hladne valjaonice dostigao i 60.000 tona. Međutim, ako se opredelimo da umesto modernizacije kupimo novi hladno valjački stan, onda bismo kapacitet povećali na oko 70.000 tona. Odluku o tome donećemo u toku ove godine.
Uzimajući u obzir sva ulaganja, kolike su bile ukupne investicije u prošloj, a koliko je planirano u ovoj godini?
-Ukupne investicije prošle godine bile su oko sedam, a za ovu godinu planiramo oko 10 miliona evra, mada očekujem da to bude i više. Sve u svemu, u ovoj godini završavamo modernizaciju tople valjaonice, kao i nabavku određene opreme u livnici. Biće tu još drugih manjih investicionih ulaganja. Zapravo, od početka privatizacije zaključno sa 30. novembrom prošle godine, u investicioni ciklus smo ukupno uložili107 miliona evra i verujem da će on biti završen za naredne tri do četiri godine kada bi trebalo da nabavimo novi ili modernizujemo hladno valjački stan i povećamo kapacitet livnice na 130.000 tona nabavkom novog livnog uređaja. Naravno, uz to je potrebno ulagati u modernizaciju i ostale, sitnije opreme. Završetkom ovog ciklusa uradili bismo sve što može da se uradi u proizvodnji na ovoj, postojećoj lokaciji. Ostaje da se potom u novom investicionom ciklusu okrenemo novom rastu fabrike, većoj finalizaciji, pre svega bojenog, ali i nebojenog aluminijuma. Plan je da u ovoj godini formiramo tim inženjera koji će se baviti daljim razvojem fabrike u ovom pravcu.
Broj zaposlenih u prošloj godini nije bitno promenjen iako je verovatno bilo i novog zapošljavanja? Nivo visoke prosečne zarade ste održali. Da li će tako biti i u ovoj godini?
-„Impol Seval“ zaključno sa 31. decembrom prošle godine imao je 651 zaposlenog što je skoro isto kao i prethodne. Bilo je zanavljanje kadra kroz smenu generacija radnika. Trenutno imamo i određen broj zaposlenih koji su na stručnom osposobljavanju i mi ih u principu sve zaposlimo posle isteka tog perioda. Prosečna neto zarada u prošloj godini bila je 81.745 dinara, bez menadžmenta. U ovoj godini, bez obzira na sve okolnosti u kojima budemo poslovali, ne planiramo da bude nekih ušteda na zaradama, jer se mnogo više može štedeti na drugim elementima interne ekonomije. Očekujem da ćemo zadržati postojeći nivo standarda zaposlenih iako smo planom predvideli i da malo rastemo.
