Pocetna Ekonomija “Moravke” se vraćaju u naša sela  

“Moravke” se vraćaju u naša sela  

1698
0
Podelite

Na gazdinstvu Bojovića na Jelici u selu Brezovice čine sve da sačuvaju autohtonu rasu crnih svinja,  jer je pre desetak godina u Srbiji registrovano samo sto grla. “Moravke” se najviše gaje zbog ukusnog prasećeg pečenja, pršute i slanine.

nor

U vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića u 19. veku svinje su bile glavni izvozni artikal Srbije u Austrougarsku. Srbija je tada izvozila oko 200.000 svinja godišnje.  Jedna od najpoznatija rasa tada je bila crna “moravka”. Kao što joj sam naziv govori nastala je u dolini reke Morave. Njena brojnost danas je neznatna i prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama (FAO) veličina populacije u Srbiji ne prelazi 500 grla  i zato ima status “rizično ugrožena”. Domaćinstvo Gorana Bojovića (50) u selu Brezovice na Jelici budućnost vidi u poljoprivredi. Godinama unazad  posvećeni  su voćarstvu i u selu imaju hladnjaču “Bojovića Studenac” za zamrzavanje voća maline, kupine, šljive, kajsije, višnje i jagode. Bave se i preradom voća i sečenjem, šljive i kajsije, na polutke, četvrtine i šestine.  Međutim, pre dve godine Goran i njegova preduzimljiva supruga Zorica, rešili su da probaju i nešto novo i počeli su uzgoj “moravki”, autohtone rase svinja kojima je ozbiljno pretio nestanak u Srbiji. Na obroncima planine Jelice ponovo su se u jednoj bašti pojavile  crne svinje kojih decenijama unazad  u našim selima nije bilo niti ih je ko držao.

– “Moravkom” sam počeo da se bavim u martu  2018. godine i to sa četiri nazimice. Sada sam u većoj proizvodnji sa preko  60 -80 priplodnih grla umatičenih nazimica i nerastova, četiri genetičke linije su nezavisne tako da mogu da vršim selekciju  – navodi Bojović koji dodaje da je u Srbiji ova rasa svinja koju je i knez Miloš prodavao Evropljanima,  spala 2009. godine na  ispod sto jedinki. Merama Ministarstva poljoprivrede nešto se pokrenulo i stvari pokrenule na bolje. Sada u Srbiji ima oko 500 umatičenih grla i tendencija je da se sve više ulazi u proizvodnju, jer je država stala u zaštitu genetičkog resursa. Svinje rase “moravka” srednje su veličine, potpuno su crne, dok je sivkasto-crna koža prekrivena crnom, retkom i glatkom čekinjom.  “Moravka” ima visok procenat mesa i donosi brojno potomstvo. Razlika između “moravke” i “mangulice” je  2 odsto masnih kiselina u korist mangulica koje su mađarska rasa, dok je sve ostalo prednost za “moravke”. Naš sagovornk kaže da ona prasi 8-15 prasića, da polnu zrelost dostiže sa sedam-osam meseci i da za dve godine  prasi oko 40-50 prasića. NJen prirast je  10 kilograma mesečno, a cena za prasad oko 3 evra po kilogramu, dok se cena za nazimice kreće oko 350 evra. O izuzetnom kvalitetu mesa “moravki” govori i prva nagrada za praseće pečenje  na manifestaciji Plodovi zapadnog Pomoravlja koju su Bojovići osvojili prošle godine.

dav

– Posle povratka sa prošlogodišnjeg Sajma u Nirnbergu okupio sam stručne ljude i sve zainteresovane i osnovali smo Poljoprivredno stočarsku zadrugu “Moravka”. U planu nam je gradnja objekta za konfekciju i preradu mesa sa sušarom. Prošle godine konkurisali smo za sredstva, ali nam projekat nije prošao. Ali ne odustajemo i ponovo ćemo pokušati u ovoj godini – kaže Bojović koji u prvi plan stavlja plasman gotovih proizvoda .  Opisujući poreklo, doseljavanje u Dobrinju, porodicu sa puno dece i siromaštvo užički istoričar Života Marković navodi da je Miloš Obrenović od rane mladosti čuvao tuđe svinje i stoku, bio pola godine kod gazda Alekse Ječmenice iz Dobroselice na Zlatiboru za tri i po groša i čarape,  pa služio kod zeta Save  u Dobrinji. Majka Višnja ga je po očevoj smrti  jedno vreme davala  u službu kod trgovaca stokom tako da je  terajući stoku za platu od 10 para putovao do Dubrovnika i drugih mesta na Jadranu.Kada je brat Milan iz Brusnice razgranao trgovačke poslove brat Miloš mu je u tome pomagao, gonio volove preko Bosne i Hercegovine do mora, u Dubrovnik, Zadar, Veneciju….Ostalo je zabeleženo da je u vreme vladavine kneza Miloša Srbija godišnje izvozila 200.000 svinja koje su iz naših krajeva terane u krdu, pa na lađe. Bojovići se nadaju da će jednog dana sušeno meso “moravki” do kupaca  prevoziti auto-putem  Miloša Velikog i svojski se trude da taj naum i ostvare.

Subvencije  za opstanak

– Subvencije za priplodna umatičena grla su 12.000 dinara po grlu ko u svom matičnom zapatu ima devet nazimica plus jedan nerasta, i dodatno 15.000 dinara za genetičke resurse  što je za prošlu godinu iznosilo 27.000 dinara subvencija po grlu . Postoje najave da će one  u ovoj godini biti još veće – priča nam Bojović i dodaje da gajenje  svinja ne iziskuje mnogo radne snage  i da sto svinja može da opsluži jedan radnik.

Ostavite odgovor