U prošloj godini rekordan broj potpisanih ugovora za priključenje gasa, a i preko 50 posto premašena planirana dužina distributivne gasne mreže, kaže za „Vesti Milan Sekulić, direktor „Užice gasa“.
Koliko je prošle godine priključeno novih korisnika na distributivnu gasnu mrežu u Užicu?
– Zaključno sa 31. 12. 2019. godine „Užice gas“ ima 1.717 korisnika od kojih su 1.634 individualni, a ostali su privreda i drugi pravni subjekti. Prošle godine potpisan je 501 ugovor sa domaćinstvima, od kojih je 374 počelo da koriste gas, a ostalo su ugovori urađeni za delimični priključak s mogućnošću da u nekom narednom periodu počnu da koriste gas, što je godišnji rekord od kada „Užice gas“ radi. Interesovanje je veliko. Već imamo preko 200 zahteva za priključenje za ovu godinu sa svih područja grada i to samo iz ulica u kojima nije urađena gasna mreža. Građani nam se obraćaju praveći spiskove sa potpisima zainteresovanih za priključenje svojih objekata na našu distributivnu mrežu što nama predstavlja dobar signal za planiranje izgradnje mreže. Radi se uglavnom o kracima pojedinih ulica kao i o ulicama na rubnim delovima grada. Tamo gde postoji infrastruktura, a to je naveći deo grada, domaćinstva nam se obraćaju individualno sa zahtevom za priključenjem.
Sa kojih gradskih područja ima najviše novih priključaka?
-Mi smo gasovodnom mrežom pokrili skoro ceo grad i skoro se u svim njegovim delovima građani podjednako interesuju. S obzirom na interesovanje, mislim da ćemo ove godine uspeti da ponovimo pa i da nadmašimo rezultat novih priključenja iz 2019.. Za prošlu godinu, mogao bih da izdvojim, možda, područje Pore na kojem je urađeno najviše novih priključaka, a i gasne mreže. Ove godine planiramo da imamo 420 novih korisnika i taj broj je usvojen u okviru godišnjeg plana na Sednici Skupštine AD „Užice gas“.
Kolika je bila maksimalna distribucija gasa „Užice gasa“ tokom prošle godine?
-Prošle godine bila je ukupna potrošnja gasa od 8,34 miliona kubika, što je blagi porast u odnosu na prethodnu godinu kao posledica povećanog broja priključaka individualnih korisnika. Prošle godine počela je gas da koristi i kotlarnica na Rosuljama koja je povećala potrošnju za nepunih sto pedeset hiljada kubika. Najveća potrošnja bila je u januaru, oko 1,8 i decembru 1,65 miliona kubika. Prošle godine imali smo gubitak određene količina gasa zbog nekoliko havarija na distributivnoj gasnoj mreži na području mesne zajednice Krčagovo, a koje su nastale po mom mišljenju zbog nedostatka pažnje i nesmotrenosti građevinskih firmi koje su radile kanalizaciju i vodovodnu mrežu u pojedinim ulicama na ovom području. Taj gubitak je preko 50 hiljada kubika gasa. Čim vreme bude dozvolilo, radićemo ispitivanja na ovom delu mreže da bismo bili sigurni da gas više nigde ne curi. Nadam se da se takve situacije ove godine neće dešavati. Prethodnih godina nismo imali gubitaka gasa na mreži.
Da li su sva privredna društva, institucije i drugi pravni subjekti na gradskom području vaši korisnici?
-U Užicu smo skoro sve kotlarnice JKP “Gradska toplana“ priključili na gasnu mrežu, osim kotlarnice u bloku „Zlatibor“ koja nema tehničkih mogućnosti za to, a i dve kotlarnice rade na pelet, jedna u Koštici i druga u Krčagovu. Gas koriste i svi drugi veći potrošači, škole, vrtići, pekara, privredna društava. Ostalo je samo da budu priključeni, a za to imaju tehničke mogućnosti, Dom zdravlja i Zdravstveni centar i Bolnica. Na prostoru nekadašnjeg sistema „Prvi partizan“ sva privredna društva koriste gas kao energent, osim bivše fabrike „Sinter.
Koliko je prošle godine izgrađeno nove gasovodne mreže?
-U 2019. je urađeno preko 12.000 metara gasne mreže što je najviše u poslednjih nekoliko godina, kada se u proseku radilo godišnje oko osam hiljada metara. Do Dautovca na Beloj Zemlji, do buduće fabrike „Prvog partizana“ uradili smo još četiri kilometra mreže i time spojili gasovod od železničke stanice do ulaska u plac buduće fabrike. Inače, ova deonica iznosi ukupno 8.000 metara distributivne mreže. Mreža je ispitana, ali još uvek nije pušten gas jer smo još u procesu prikupljanja neophodne dokumentacije. Sa novom građevinskom sezonom počećemo izgradnju priključaka na ovoj deonici i nastaviti radove u naselju Bela Zemlja, tako da planiramo da jedan broj građana počne da koristi gas u toku ove godine.
U odnosu na projektovanu gasovodnu mrežu, koliko je do sada urađeno posla?
-U prvoj fazi projektovana je gasovodna mreža od 174.100 metara. Zaključno sa prošlom godinom od toga smo uradili 153.000 metara. Na području samog grada ostalo je da se uradi još oko dvadesetak kilometara i plus distributivna gasovodna mreža na Beloj Zemlji čija je projektovana dužina 26.630 metara, a kao što sam već rekao za sada je urađeno 8.000 metara.
Kakav je plan za ovu godinu što se tiče izgradnje distributivne gasovodne mreže .
-Ove godine smo planirali izgradnju ukupno 9.300 metara distributivne gasovodne mreže i mislim da ćemo plan i ispuniti. Akcenat će biti na izgradnji gasovoda u gradu, ali počinjemo i izgradnju mreže duž celog naselja Bela Zemlja tako da će i domaćinstva i privredna društva koja rade u ovom delu Bele Zemlje moći da se priključe na mrežu.
Kakve su platiše vaši korisnici?
-U principu, građani su revnosne platiše, mada postoji jedan broj, oko pedesetak, koji stalno kasne u plaćanju i to su maltene uvek ista lica. Takve opominjemo, povremeno isključujemo i na taj način rešavamo ovaj problem. Za sada nam ta kašnjenja u plaćanju ne ugrožavaju poslovanje.
Podsetite nas na trenutnu cenu gasa? Gde je Užice po ceni gasa u odnosu na druge gradove u Srbiji?
-Mi imamo dve vrste kupaca. Jedni su na javnom snabdevanju, a to su svi mali potrošači, građani, škole, vrtići, svi čija je godišnja potrošnja ispod sto hiljada kubika godišnje. Cenu za ove potrošače odobrava Agencija za energetiku Republike Srbije i cene svakog distributera gasa u Srbiji nalaze se na sajtu Agencije tako da su dostupne svim zainteresovanim. Trenutno, cena gasa u Užicu za kupace u javnom snabdevanju je 33,21 dinar i nije menjana tri godine. Cena po kojoj mi nabavljamo gas je veća za dva do pet dinara, tako da svakog meseca imamo gubitak na količini gasa koju isporučimo. Ovaj problem je prisutan i u većini distributera gasa u drugim gradovima u Srbiji, a kao posledica toga je paradoks, da distribucije sa većim brojem korisnika imaju veće gubitke pa čak prestaju i da posluju. Što se tiče „Užice gasa“, mi se borimo, ali je pitanje do kada. Trenutna cena je nerealna i ona mora biti promenjena. Mi, kojima je država poverila posao od opšteg interesa moramo imati realnu cenu koja će pokriti troškove gasa i omogućiti razvoj i održavanje mreže. U ovom momentu mi nemamo pokrivene troškove ni za sam energent.
Cene za javno snabdevanje su različite u Srbiji?
-Ulazna cena za sve distributere u Srbiji je ista, ali je cena gasa za javno snabdevanje u distribucijama različita i na njih je saglasnost dala Agencija za energetiku. Od 33 distributera u Srbiji, „Užice gas“ je na 28. mestu po visini cene gasa za javno snabdevanje, a ima distributera gde je ta cena i 42 dinara . Sve ove cene mogu se videti na sajtu Agencije za energetiku i one se ne menjaju dok Agencija ne da saglasnost.
Šta je sa cenama za korisnike koji su u kategoriji snabdevanja?
-Kupci koji imaju godišnju potrošnju gasa preko sto hiljada kubika su u kategoriji snabdevanje i to su svi veći potrošači, „Gradska toplana“, „Prvi partizan“, Pekara „Sreten Gudurić“ i „Tempo“. Sa njima se cena ugovara i ugovorom prema „Srbija gasu“ i ugovorom prema našim kupcima, definisano je da snabdevači i kupac čuvaju kao poslovnu tajnu komercijalne, tehniče, finansijske i druge podatke koji su im dostupni u realizaciji ovih ugovora. Prema tome, iznošenje tih cena nije u skladu sa ugovorima pa bilo koja strana to da radi. Međutim, pojedine stvari ne podležu ugovornim obavezama tako da se na sajtu Agencije za energetiku Srbije mogu videti važeće cene pristupa sistemu za distribuciju prirodnog gasa koji utiču na tu krajnju cenu gasa prema kupcima koji su u kategoriji snabdevanja. Na sajtu AERS-a se može videti da je na osnovu odobrenih važećih cena „Užice gas“ od 33 distributera u Srbiji na 24 mestu po visini te cene. To govori, da naša cena u snabdevanju nije najmanja, ali je među najnižim u Srbiji.
Gde je „Užice gas“ po potrošnji u odnosu na druge distributere u Srbiji?
-Po količini godišnje potrošnje „Užice gas“ je negde u sredini u odnosu na druge distributere iako imamo reletivno mali broj individualnih korisnika, jer smo među najmlađim distributerima u Srbiji, ali smo jedan od retkih koji snabdeva gasom kompletno velike potrošače i zbog toga je naša potrošnja uvećana. Na primer, ima gradova u kojima ima i oko 15.000 individualnih korisnika, a imaju manju potrošnju gasa od nas.
Kako će „Užice gas“, uzimajući u obzir sve što ste rekli, završiti prošlu poslovnu godinu?
-Sigurno ćemo završiti pozitivno, ali ne u onom smislu kako bi trebalo da bude da je cena gasa realna. Mora se shvatiti, da distribucija gasa nije komunalna delatnost, to je kao i distribucija električne energije. Uslovi su takvi kakvi jesu i svaki potrošač se prilagođava tome.
Aerozagađenje je proteklih meseci aktuelno ne samo u našem gradu, u Srbiji, već i u celoj Evropi. Kada sve sagledate, da li po Vašem mišljenju akcija koju „Užice gas“ sprovodi nekoliko godina unazad, „Užice-čistiji grad“, daje rezultate?
-Što se tiče aerozagađenja akcija „Užice-čistiji grad“ kao i sama gasifikacija su svakako dali rezultate a egzaktne podatke treba da daju institucije koje mere količine štetnih čestica u vazduhu. Sve ovo potkrepljujem činjenicom da je gasifikacijom grada već sada značajno smanjeno sagorevanja fosilnih goriva, uglja i mazuta. Ako predpostavimo da je svaki korisnik gasa u proseku minimalno koristio pet tona uglja u grejnoj sezoni, da je većina škola i vrtića koristila ugalj kao energent, da su neke kotlarnice u sastavu JKP „Gradska toplana“ takođe, koristile ugalj kao energent, a većina mazut, dolazimo do podataka da bi u toku 2019. godine, da nije bilo gasifikacije, sagorelo preko 10.000 tona uglja i od 5-6.000 tona mazuta. Sagorevanjem ovih količina fosilnih goriva emitovala bi se ogromna količina ugljen dioksida (CO2) i nezdravih čestica. NJihovom supstitucijom sa, takođe, fosilnim gorivom, zemnom gasom, koji ima minimalnu emisiju ugljen dioksida i koji se smatra ekološkim energentom, značajno je smanjenao emitovanja štetnih gasova i čestica u atmosferi.Dali je ovo dovoljno? Sigurno da nije i AD „Užice gas“ će se truditi da u domenu svojih nadležnosti i aktivnosti učini sve da omogući što većem broju građana da svoje objekte priključe na našu distributivnu mrežu i zamenom energenta učine ovaj grad zdraviji za život.
Da li i kada će se znati da li će akcije biti i ove godine s obzirom da su svi novi priključci prošle godine praktično realizovani tokom akcije?
-Broj novih priključaka koje smo uradili prošle godine, posle „Petrol gasa“ koji pokriva veliki deo Beograda i nekoliko opština u Vojvodini, najveći je u Srbiji. AD „Užice gas“ je u toku 2019. svim građanima koji su podneli zahtev i imali tehničke uslove za priključenje uradio priključak i omogućilo korišćenje gasa. Tako isto ćemo pokušati da radimo i ove godine. Na opredeljenje naših građana da se priključi na gas uticala je, svakako i akcija „Užice – čistiji grad“, ali i subvencije koje je davao Grad za nabavku kotlova. Bez obzira što je za „Užice gas“ s obzirom na cenu gasa, svaki novi priključak i novi gubitak, mi smo društveno odgovorna firma i mislim da će naši osniovači nastaviti akciju prevashodno vodeći računa o ekološkom faktoru, a u nadi da će se i cene gasa promeniti. Insistiraćemo da ova akcija počne što ranije kako bi se i građani odlučivali ranije, a samim tim i mi naš posao ravnomernije raspodelili.
Uvek ste tvrdili da je gas najbolji energent. Da li tako mislite i sada?
-Gas to i jeste. Iako je fosilno gorivo, prilikom sagorevanja ima najmanju emisiju ugljen dioksida i kao takav se smatra ekološkim gorivom. Upravo zbog smanjenja aerozagađenja na globalnom nivou, proglašen je energentom 21. veka s obzirom da jedino on može da zadovolji uslove za održivi razvoj sveta, odnosno, može da zadovolji EEE – Ekonomija, Ekologija i Energetika. Najveći problem u smislu globalnog zagađenja je to što su velike industrijske zemlje i najveći saboteri dogovora iz Kjota i Rio de Žaneira to jeste AGENDE 21.Dosadašnje (ne) sprovođenje AGENDE 21pokazalo je ogroman jaz između razvijenih i nerazvijenih zemalja uz jasnu polarizaciju njihovih interesa, po kojoj razvijeni i dalje zadržavaju pravo na veliku emisiju SO2 a nerazvijeni da njihovo pravo na emisiju gasova ne bude ograničeno u meri u kojoj će im ugroziti razvoj, jer je prelazak sa jednog na drugi energent proces koji u industriji traje od 70 do 100 godina i zahteva ogromna ulaganja. To nijedna ekonomija na svetu ne može da sprovede tako brzo. Kod nas je to sve još sporije. Što se tiče promene energenta kod stanovništva, istraživanja govore da ni tu ništa ne ide brzo i ti procesi traju od 20 do 30 godina. Kada je „Užice gas“ počelo da radi, 2007. godine i mi smo mislili da će ovaj proces kod domaćinstava biti završen za pet godina. Međutim, to je nemoguće iz više razloga, a pre svega zbog toga što je naše stanovništvo trebalo da prevaziđe određene strahove (cena gasa,sigurnost stalnost nabavke), da obezbedi materijalna sredstva koja nisu mala za priključenje svog objekta i da obezbedi adminstrativne uslove (legalan objekat). Međutim, treba imati u vidu da u Srbiji postoji oko 255.000 priključaka i da je to mali procenat u odnosu na broj domaćinstava, tako da ne treba očekivati da sva domaćinstva hoće i mogu da pređu na korišćenje gasa kao energenta.
-Da bi domaćinstvo počelo da koristi gas za grejanje potrebno je platiti priključak – tokom akcije to je 490, redovna cena je 980 evra plus PDV (plaćanje je mesečno na dve i tri godine), nabaviti kotao, uraditi projekte i sprovesti sve ostale aktivnosti postavljanja unutrašnje gasne instalacije zašta je potrebno izdvojiti od 1.500 do 2.000 evra, a tu su još plus troškovi termotehničke instalacije (radijatori i cevni razvod).
