Pocetna Društvo Deponija skoro popunjena, proširenje bez odlaganja

Deponija skoro popunjena, proširenje bez odlaganja

1712
0
Podelite

-Obratili smo se našem nadležnom Ministarstvu za zaštitu životne sredine, da nam pomognu u zastoju koji imamo oko realizacije kada je u pitanju stabilizacija i proširenja tela deponije.Iz Ministarstva imamo obećanje da će se ovaj problem rešiti u narednih nekoliko meseci-istakao je mr Momir Milovanović, direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom “Duboko” Užice.

Kad govorimo o životnoj sredini, moramo da mislimo na širi kontekst, ne možemo samo govoriti o jednom segmentu poput aerozagađenja, a da ne govorimo i o drugim činiocima. O aerozagađenju se može govoriti iz više uglova ili aspekata. Naravno uvek moramo prvo poći od sebe i koja je naša uloga kao pojedinca u svemu tome. Pričati o životnoj sredini, o vrstama zagađenja u životnoj sredini, koja je uloga pojedinca u svemu tome je jedna nauka koja uopšte nije jednostavna i laka. Sa jedne strane je razvoj novih tehnologija i napredovanje društva, a sa druge strane borba da se očuva zdrava sredina. Po mom mišljenju životna sredina gubi korak sa razvojem novih tehnologija i željom nas pojedinaca da posedujemo sve novo što se pojavi na tržištu. Životnom sredinom se bavimo sama kada nastanu problemi koji su vidljivi, a trebali bismo da se bavimo životnom sredinom pre nego što se pojave problemi. Aerozagađenje ne treba da bude tema samo u zimskim mesecima ili danima kada je niska oblačnost, slabo strujanje vazduha i kada osećamo u vazduhu neprijatan miris i teško dišemo. Postavlja se pitanje šta je sa ostalim danima u godini? Primera radi jedno od pitanja u ovoj oblasti odnosi se na broj registrovanih automobila. U Srbiji se godišnje registruje oko dva miliona automobila i neka vlasnik jednom godišnje zameni ulje u motoru svog automobila, gde to ulje završi posle zamene? Ako za jednu zamenu treba četiri litra ulja, ako to pomnožimo sa dva miliona automobila, dolazimo do cifre od osam miliona litara otpadnog ulja. To je osam hiljada tona ulja ili 400 šlepera, ako te šlepere poređamo jedan za drugim, to je kolona duga oko sedam kilometara. U zimskim mesecima većina ovog ulja završi u pećima kao energent za zagrevanje, a u ostalom delu godine u rečnim vodotokovima i zemljištu, naveo je za “Vesti” Milovanović.

Kakvi su planovi za 2020.godinu?

Planovi za 2020 godinu su da primimo veće količine komunalnog otpada, nego u prethodnim godinama, da zanovimo vozni park, modernizujemo centar za sekundarnu selekciju otpada, obezbedimo bolje radne uslove za zaposlene, da regionalni sistem stabilno posluje, poboljšamo nivo komunikacije i saradnje sa osnivačima. Zatim, da rešimo problem koji imamo sa kabastim otpadom, na adekvatan način da ga zbrinjavamo i da rešavamo i druge tokove otpada. Za nas najvažnije je da rešimo problem stabilizacije tela deponije i njeno proširenje, tako da očekujemo u ovoj godini da veliki deo toga rešimo.

Kada sumirate rezultate šta je obeležilo proteklu godinu u JKP Duboko?

Kada govorimo o protekloj godini, za nas je veoma važna realizacija Projekta prekogranične saradnje između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine, odnosno dva grada Užica i Tuzle. Regionalni centar za upravljanje komunalnim otpadom ,,Duboko“ je nosilac tog projekta. Realizacija je počela u julu 2019. godine i mi kroz taj projekat dobijamo presu za baliranje lake frakcije otpada. Vrednost prese je 100.000 evra i to je do sada najveća investicija u sistemu “Duboko” od kada je počeo sa radom 2011 godine. Za nas je veoma važno bilo u maju 2019.godine uvođenje druge smene u centru za sekundarnu selekciju otpada pa smo značajno povećali količine otpada koje se tretiraju na dnevnom nivou. Povećali smo količine izdvojenih sekundarnih sirovina, količine lake frakcije koja ide za cementnu industriju, a sa druge starne sačuvali smo prostor za deponovanje i produžili radni vek deponije. Za nas je veoma važno da broj zaposlenih koji ide na bolovanje u toku godine bude što manji, jer sistem bolje funkcioniše, a lakše je praviti i organizaciju poslovanja kada imate sve radnike na raspolaganju. Moram da istaknem još jednu veoma bitnu stvar za “Duboko”, a to je novac koji smo dobili na kraju godine od Ministarsva za zaštitu životne sredine u saradnji sa gradom Užicem. Iznos koji smo dobili je 31 milion dinara i on će biti upotrebljen za izradu Projektno-tehničke dokumentacije za fazu dva razvoja regionalnog sistema upravljanja otpadom-Izgradnja postrojenja za tretman komunalnog otpada za regionalni centar za upravljanje otpadom ,,Duboko“.

Kakvi su dosadašnji pokazatelji regionalnog sistema upravljanja otpadom?

Koncept regionalnih sistema upravljanja komunalnim otpadom i drugih vrsta otpada je dobar i trenutno jedino prihvatljiv. U Republici Srbiji postoji više modela Regionalnih sistema za upravljanje otpadom, kada govorimo o samom načinu njihovog osnivanja. Lokalne samouprave odnosno osnivači se dogovaraju za koji model se opredeljuju i kako će upravljati takvim sistemima. Kada je regionalni koncept u pitanju, da li je to upravljanje otpadom ili neki drugi vid saradnje više lokalnih samouprava, najbitniji je odnos osnivača prema tom preduzeću. Treba svi da budu iskreno posvećeni tom preduzeću i da svoje obaveze iz osnivačkog ugovora izmiruju na vreme kako bi preduzeće moglo nesmetano da funkcioniše. Moje dosadašnje iskustvo pokazuje od kada sam na čelu sistema “Duboko”, da nisu svi osnivači pokazali isto interesovanje i želju da u svakom momentu budu na raspolaganju ovom preduzeću. Naravno najveće interesovanje pokazuje lokalna samouprava na čijoj se teritoriji nalazi preduzeće, u ovom slučaju to je grad Užice.

Koje opštine osnivači beleže najbolje rezultate, a gde ima najviše problema?

Najmanje problema imamo u gradu Užici i opštini Kosjerić, kada je u pitanju transport prikupljenog komunalnog otpada, jer ove dve lokalne samouprave svoj otpad same dovoze u “Duboko”. Probleme oko preuzimanja otpada imamo u opštinama Ivanjica, Požega i Lučani zbog neuređenih pretovarnih mesta. Na pretovarnom mestu u Guči, opština Lučani i pretovarno mesto Godovik, opština Požega imali smo dva prevrtanja kamiona sa natovarenim otpadom u poslednja četiri meseca. Imali smo povredu vozača, velika oštećenja na kamionima i kontejnerima. Lokalne samouprave i komunalna preduzeća ne preduzimaju ništa da ta pretovarna mesta urede i nama omoguće da nesmetano obavljamo svoj posao za koji smo osnovani. Za popravke kamiona, kontejnera trebaju velika novčana sredstva i vreme da sve to dovedemo u ispravno stanje, a sa druge strane mesecima traje oporavak vozača koji je preživeo velike traume prilikom prevrtanja kamiona. Takođe, imamo određen broj lokalnih samouprava i komunalnih preduzeća koje svoje obaveze prema “Dubokom” za njihov preuzeti komunalni otpad ne izmiruju na vreme, nekada i sa nekoliko meseci zakašnjenja.

Kolike su dnevne, odnosno mesečne količine otpada koje se dovoze i koliko se izdvaja sekundarnih sirovina?

U 2019. godini primili smo 89.891,91 tona komunalnog otpada. Od ove količine prijavljeno je kao primarno selektovan otpad 5.416,33 tone, a naša ulazna kontrola kao primarno selektovan otpad prihvatila je 1.073,62 tone ili 19,82 procenta. Iz ovih podataka vidimo da se primarna selekcija otpada na mestu nastanka radi loše. Takođe, iz priloženih podataka vidimo da prijavljena primarna selekcija otpada čini šest procenata od ukupne primljene količine otpada.

Dnevne količine otpada koje mi primamo u proseku iznose oko 290 tona. Prosek na mesečnom nivou je oko 7.500 tona komunalnog otpada. Naš plan je da 100 tona na dan komunalnog otpada prođe centar za selekciju, a ovo je moguće pod uslovom da nemamo velike zastoje u centru za selekciju. Prošle godine u centru za selekciju tretirali smo 13.280 tona komunalnog otpada, od toga smo selektovali 7.555 tona lake frakcije i sekundarnih sirovina. Ako pogledamo odnos selektovanog i tretiranog otpada vidimo da je to 56,90 odsto. Iz ovoga vidimo da je veliki procenat selektovanog otpada, iako je otpad koji mi tretiramo u većini pomešani komunalni otpad pa je iz njega veoma teško izdvojiti sekundarne sirovine. Plan za 2020. godinu je da više od 15.000 tona otpada tretiramo u centru za selekciju i da izdvojimo 10.000 tona lake frakcije i sekundarnih sirovina.

Da li je u planu kampanja za razvrstavanje otpada na mestu nastanka i šta još može da se preduzme da se povećaju količine korisnog otpada?

Kada je primarna selekcija otpada u pitanju, zajedno sa JKP ,,Bioktoš“, Regionalnom razvojnom agencijom “Zlatibor” i gradom Užicem pripremamo kampanju koja će početi u februaru mesecu. Ovih dana očekujemo da stignu kante za primarnu selekciju otpada koje će biti podeljene u 2500 domaćinstava preko projekta Prekogranične saradnje između dva grada Užica i Tuzle. Za realizaciju ovog projekta pripreme traju već nekoliko meseci a naši timovi rade svakodnevno. Ova kampanja mora biti dobro osmišljena, a realizacijom ovog projekta moramo postaviti dobre temelje za dalje širenje primarne selekcije u gradu. Užice kao centar regiona mora da bude primer dobre prakse i da drugi uče od nas kako se sprovodi primarna selekcija otpada na mestu nastanka. U narednom periodu o ovome će se više pričati i raditi na samom terenu.

Koliko ima zaposlenih i da li postoje potrebe za povećanjem broja radnika?

Potreba za novo zaposlenim radnicima u samom centru za selekciju uvek postoji, ali je teško naći radnike koji hoće da rade ovakav posao. Mi trenutno zapošljavamo sve kategorije stanovništva, broj zaposlenih je 94, a tu spadaju i oni koji menjaju radnike koji su po raznim osnovama na bolovanju. U 2019.godini godini imali smo više od 17 000 sati bolovanja, odnosno sedam radnika koji nisu radili cele godine. Uslovi u kojima mi radimo su izuzetno teški, mnogi to ne razumeju, pa čak i naši osnivači.

Kakvi su planovi kod nabavke nove opreme?

Svake godine planiramo da sprovedemo određeni broj nabavki, ove godine planirali smo da nabavimo najmanje jedan kamion, šreder za kabasti i građevinski otpad. Planiramo da nabavimo nov kompaktor koji nam je neophodan na telu deponije. Kompaktor je mašina bez koje ne možete da zamislite deponovanje otpada i ona košta između 250.000-300.000 evra, što je za nas ogroman novac. U našim uslovima rada svaka mašina košta preko 100.000 evra koja je nama neophodna za funkcionisanje.

Koliko je još ostalo prostora na deponiji i kada će početi proširenje?

Prostora za deponovanje gotovo da i nema. Obratili smo se našem nadležnom Ministarstvu za zaštitu životne sredine, da nam pomognu u zastoju koji imamo oko realizacije kada je u pitanju stabilizacija i proširenja tela deponije. Uočili smo da posle više razgovora koje smo imali u proteklim mesecima na ovu temu sa predstavnicima Evropske banke u Srbiji i Švedskom SIDOM, da ovaj problem sa njima ne možemo rešiti. Posle svakog razgovora stalno se postavljaju dodatni uslovi i ono što se dogovorimo na sastanku, sledeći put kada dođemo da razgovaramo oni uvek nešto promene. Iz tog razloga obratili smo se nadležnom Ministarstvu da nam pomogne da rešimo ovaj problem. Iz Ministarstva imamo obećanje da će se ovaj problem rešiti u narednih nekoliko meseci, zaključio je Milovanović.