Osnovno pri podizanju zasada maline je odabir parcele, sa odgovarajućim tipom i kvalitetom zemljišta, jer je poznato da malina razvija snažan ali plitak korenov sistem sa mnogo izdanaka. U našim uslovima najbolji rezultati se postižu na rastresitim i lakim zemljištima u tipa gajnjače sa dobrom propustljivošću. Najslabiji rezultati su utvrđeni na teškim, glinovitim i zabarenim zemljištima.
Zasade ne treba podizati ni na zemljištima gde je prethodno gajena malina. Nije pogodno gajiti malinu na lokacijama gde su gajene druge vrste voća zbog pojave raka korena. Malini kao predkulture nisu pogodne paprika, parađz, krompir, plavi parađz, duvan i lucerka. Priprema zemljišta: Ako se malinjak podiže u jesen sa pripremom treba krenuti u leto. Parcelu prethodno dobro i obilno đubriti u jesen, sa 40-50 t/ha dobro zgorelog stajnjaka. Kada je parcela nađubrena, uzore se 30-35 cm i brazde se ostave otvorene do momenta sadnje. Malina ima veoma osetljiv koren pa je najveći procenat prijema sadnica upravo na dobro pripremljenom i usitnjenom zemljištu. Sadni materijal treba i mora da potiče iz ustanova koje su registrovane i koje se bave proizvodnjom sadnog materijala sa sertifikatom. Žile treba da su bez oštećenja i svetle na preseku. Pre sadnje žile treba skratiti na ¼ njihove dužine i potopiti ih u vodenu smesu istih delova goveđe balege i sitne zemlje. Poželjno saditi po tihom i oblačnom vremenu. Brazde treba da budu oko 20-25cm, u njima pravilno rasporediti korenov sistem i prekriti dobro usitnjenom zemljom i voditi računa da se ne nagazi mnogo, jer se može stvoriti pokorica koja bi otežala izbijanje mladih izdanaka iz korena. Kad se sadnja završi izdanke skratiti na 20-25cm. Sa sadnjom je najbolje uporedo postaviti i stubove, a žicu sa zatezačima postaviti sledeće godine. Da bi nam malinjak bio dugovečan i dobro rađao neophodno je da se odmah posle berbe uklone izdanci koji su doneli rod i iznesu iz zasada. U proleće kad prođe opasnost od poznih prolećnih mrazeva preostali izdanci se proređuju i za rod se ostavljaju umereno bujni i zdravi izdanci. Vezuju se za žicu da budu uspravni i da se ne bi ukrštali. Prekraćivati ih na 1.60-1.70m. Razmak sadnje je 2.25-2.50dž0,25m. Rezidba: Zelena rezidba je neophodna mera. NJom se uklanjaju mladi izdanci do zemlje kada su mali, više puta tokom vegetacije, sve do 30 dana pred berbu. Tamo gde postoji dovoljno vode i sistem za navodnjavanje preporučuje se da zakidanje mladih izdanaka ide do sredine berbe malina. Održavanje zemljišta: Zemljište održavati u rastresitom stanju. Sa obradom se može početi u proleće na dubini od 5-7cm. Međuredni prostor održavati tanjiranjem i freziranjem, 3-4 puta tokom vegetacije. Na parcelama koje se nalaze na nagibima za međuredni prostor se preporučuje zasejavanje smeše travnatih kultura sa različitim periodima cvetanja, radi privlačenja korisnih insekata i sprečavanja erozije.
Preporučene sorte maline za organsku proizvodnju: Vilamet, Lejtam, Tjulamin, Nutka, Rubaka, Otom blis, Polka, Prelud, Enkor. Vrlo važan faktor uspešnosti proizvodnje je predkultura. U cilju sprečavanja pojave bolesti i poboljšanja strukture zemljišta 1-2 godine se na zemljištu predviđenom za zasad maline gaji divlji radič ili druge biljke dubokog i snažnog korenovog sistema kao što je heljda. Kao predkulture nisu poželjne botanički srodne vrste koje pripadaju istoj familiji kao i malina jer one mogu biti domaćini zajedničkih patogena. Optimalan način održavanja zemljišta u organskom malinjaku je tzv.sendvič sistem pri kome se obobrađuje uska traka oko reda, a međuredni prostor zatravljuje ili se u njega seju biljke za zelenišno đubrenje. Te biljke se tarupiraju ili kose, a biljna masa ostaje i tako se zemljište obogaćuje organskom materijom.
Pored stajnjaka i zelenišnog đubriva, postoje pozitivna iskustva sa primenom organskih hraniva koja sadrže N,P, K. Na domaćem tržištu mogu se nabaviti NPK hraniva dozvoljena za upotrebu u organskoj proizvodnji.
Ana Đoković, dipl.ing.poljoprivrede
