One su ubedljivo najveći proizvođači hrane u našim selima, a njihov rad često nevidljiv. One nose najteže breme seoskog života, a njihov najveći motiv za rad su egzistencija dece i očuvanje porodice. One su ključ opstanka života i u selima užičkog kraja koja se prazne, a demografska kretanja zvone na uzbunu.
O položaju žena sa sela najviše se govori 15. oktobra na Svetski dan seoskih žena. Obično su tada prijemi i poneka tribina, mada zahvaljujući civilnom sektoru i medijima na njihov težak položaj ukazuje se sve više i tokom godine. Zlatiborski okrug prema Popisu poljoprivrede iz 2012. godine koji je urađen posle 50 godina, od svih okruga u Srbiji ima najviše registrovanih poljoprivrednih gazdinastava. Taj broj je svakako veći, osam godina kasnije. Prema istom izvoru učešće žena kao nosilaca poljoprivrednog gazdinstva na nivou Srbije je svega 12 odsto. Nasuprot tome, žene poljoprivredni proizvođači čija je delatnost isključivo poljoprivreda znatno su brojnije od muškaraca na selima koji s obzirom na mešovite prihode pojedinih seoskih domaćinstava prihod ostvaruju i zahvaljujući poslu u gradu. Zlatiborski okrug prema Popisu ima 45. 179 seoskih žena koje se isključivo bave poljoprivredom, dok je broj isključivo poljoprivrednika skoro duplo manji 25.158. One su često “nevidljiva radna snaga” na selu mada prema podacima čine većinu seoske radne snage i najveći su proizvođači hrane. Na sreću sve više se shvata da su seoske žene ključ opstanka i sela u užičkom kraju i zato i projekti koji su namenjeni njihovom ekonomskom osnaživanju, preduzetništvu i podsticaji udruživanja. Prvog dana ovogodišnjeg posta malo kupaca u delu užičke pijace gde se prodaje beli mrs i razgovor sa nekolicinom žena iz Kostojevića, Lunovog Sela, Drežnika, Krive Reke… Stajka Lazović iz Drežnika ima 66 godina. Dnevno pomuze između trideset i četrdeset litara mleka. Pored krava, ovaca i živine u domaćinstvu drže i dva konja, jer tamo gde ne može da priđe traktor, posao obavi zaprega. Najviše posla i u Drežniku ima u leto, kada se kosi i plasti, beru maline. Stajka pripoveda da nikada praznika na selu nema, samo se malo manje rada zimi.
-Držimo četiri krave. Ja ih ručno muzem, ustanem u pet sati. Dnevno bude 30-40 litara mleka, sve to treba uzvariti, napraviti sir i kajmak. Sve je manje i manje žena na selu, a sve se više radi. Logično je i manje mlađih žena na selu, jer je na selu mnogo teško. Nekako se rad žene na selu “i vidi i ne vidi”. Nekad nam prodaja sira i kajmaka ide dobro, nekad ne, ali šta da se radi – dodaje Stajka Lazović i na naše pitanje na koga se i u Drežniku vode seoska gazdinstva kaže uglavnom na muške članove porodica. Iz grada se retko koja žena vraća na selo o razlozima ne treba mnogo govoriti.
Milenka Zlatić iz Krive Reke na Zlatiboru ima 63 godine i veliku pomoć pružaju joj snaha i sin. U okolini Zlatića postoji još dvadesetak domaćinstava koja imaju različit broj grla stoke, a na njihovom gazdinstvu muzu četiri krave i imaju jednu junicu. Sami prave silažu za stoku.
-Ustajem u pet, pola šest ujutro. Naložim vatru i počinjem oko mleka, snaja ode da pomuze krave. Usirim, prevarim mleko. Snaha decu zovne da idu školu. Nije se mnogo promenio položaj žene na selu od naših majki i baka. Teško je, a radni dan od jutra do večeri Nema odmora, praznika, letovanja. Neka mlađi, neka dece. Ranije sam mogla više da radim, čini mi se da brže sve namirim, a godine stižu i sada mi treba više vremena. Posebno su naporni maj, jun, jul ima dosta rada, sejanja, moraš u štalu u njivu – priča Milenka Zlatić sa Zlatibora i dodaje da je izvor prihoda u njenom domaćinstvu i vrt, pasulj, krompir, zeleniš, luk za domaćinstvo. Dodaje da ima dosta nevidljivog rada i na selu.
-Moraš sve da počistiš, raspremiš, spremiš doručak, ručak, da opereš… Selo ko selo, jedino zimi što ne idemo po njivama – navodi Milenka iz zlatiborske Krive Reke.
Zlatiborski okrug
Poljoprivredno zemljište 210.921 ha
Broj porodičnih poljoprivrednih gazdinstava 46.358
Žene koje obavljaju poljoprivrednu aktivnost 45.179
Muškarci koji obavljaju poljoprivrednu aktivnost 25.158
Žene nosioci poljoprivrednog gazdinstva 8.016
Muškarci nosioci poljoprivrednog gazdinstva 38.342
Radava Zagorčić iz Lužničke doline iz zaseoka Bjelotići sada ima 60 godina. Oko 18 leta radila je “Javoru” i ostala bez posla i nada se penziji u 65 godini koju kao i ona mnoge žene u Srbiji sa nestrpljenjem iščekuju. Rođena je u Dubokom i kada se udala u domaćinstvo Bjelotiće u njemu su bile još dve žene, muževljeva baka i svekrva sa kojima je izgradila dobre odnose i prema kojoj i danas oseća zahvalnost, jer kako kaže ona mi je decu podgajila. Ističe primer ženske solidarnosti koji su nekada bili prisutniji u našim selima. Radava ima dve udate ćerke i baka je petoro unuka koji su joj najveća motivacija u životu. Zagorčići imaju 20 ari malina, tri krave, osam ovaca, kokoši, dvoje svinja… Povrća gaje za svoje potrebe i baka Radava ih prska samo potopljenom žarom, i kaže šta prekonstane – neka prekostane. Kaže da na selu nedostaje druženje, jer svi nekud žure, ljudi se viđaju u prolazu i pitaju za zdravlje….
-Suprug i ja rasporedimo obaveze za taj dan. Deca dođu i pomognu, pogotovo kada je sezona malina. Dok sam ja na pijacu, suprug namiruje stoku. Iskrena da budem, najradosnije su mi godine kada sam rađala svoju decu i kasnije kada su mi se rađali unuci i kada slavim njihove rođendane. To su mi najradosnije i najbolje godine, ostalo je “između”. Moja porodica moji unici su moja najveća motivacija za rad i zato ne posustajem – priča baka Radava iz Bjelotića u Lunovom Selu.
Gordana Tejić iz bajinobaštanskih Kostojevića majka je troje dece i ima 55 godina. Odgajila je buduću profesorku srpskog jezika i književnosti, turizmologa i jednog srednjoškolca. Imaju sedam-osam hektara obradivog zemljišta, ostalo je pod šumom, a proleće i leto kao i u drugim selima najteži period godine. Pitamo kako je sa penzionim stažom, jer mnoge žene su prošlosti nisu bile osigurane što stvara velike egzistencijalne probleme ukoliko zdravlje u starosti popusti.
-Muž i ja uplaćujemo penziono, a mladi slabije. U Kostojevićima stariji ljudi imaju kolike-tolike penzije i nije više situacija da se penzija ne uplaćuje. Mladi retko otaju na selu i sve je manje i žena. Moja generacija je teže nalazila posao u gradu i uglavnom smo ostajali na selu. Za moju generaciju ne važi slučaj pola u firmi u gradu a pola na selu – priča Gordana koja dodaje da nije zažalila što je ostala na poljoprivredi.
– Jednostavno od toga što radim školujem decu. Imamo veću površinu malina oko 70 ari ili 8000 struka malina i porodično je beremo, ne izostaje pomoć i podrška dece – dodaje Gordana.
Podaci o demografskim kretanjima u selima užičke regije odavno zvone na uzbunu. Dovoljno je reći da su najpoznatije selo zapadne Srbije – Kremna u kome živi hiljadu i po stanovnika prošle godine u prvi razred primila samo dva đaka-prvaka. Na području grada Užica od popisa 2001. godine do 2009. godine broj seoskog stanovništva drastično je smanjen sa 18.000 na 11.000 meštana, podatak je sa jedne od tribina posvećene demografskom kretanju. I zato seoske žene predstavljaju ključ opstanka sela. Njihova borbenost kada je u pitanju egzistencija porodice i dece bez obzira na težinu radnog dana u brdsko-planinskim selima pravi su primeri hrabrosti koji su često nevidljivi u vremenima koja su odavno izgubila trku sa pravim vrednostima bez kojih nema ni opstanka užičkog sela.
