Važno je da naši ljudi koronavirus shvate ozbiljno, da ne čekamo da kulminira, pa onda da reagujemo
Užičani koji žive ili su u trenutku početka epidemija (kasnije pandemije) koronavirusa boravili u inostranstvu apeluju na nas da budemo disciplinovani, jer nas svako drugačije ponašanje može skupo koštati. Većina njih, kao i veliki broj Srba uopšte, pojavu koronavirusa je primila prilično ravnodušno, uz pretpostavku da „nije to ništa“. Kako kažu, vreme je pokazalo da takav stav može biti poguban i da je nedopustiv. U većini gradova i država situacija se od našeg razgovora do zaključenja ovog broja sasvim izvesno promenila i to više puta. Brojeve pratimo na dnevnom nivou, a razmišljanja, savete i priču o načinu života Užičana u inostranstvu za vreme pandemije prenosimo u želji da smanjimo njihovu poraznost.
Ana Kojadinović, Berlin, Nemačka:
U Berlinu su otkazani svi javni skupovi, obustavljena je organizacija događaja u kulturnim institucijama, sportski događaji, baš sve. Vrtići i škole su prestali sa radom, do 20. aprila. U firmi mog muža doneli su odluku da zaposleni u toku naredne dve sedmice rade od kuće. Vozači u javnom prevozu, pre svega u autobusima su ograđeni zaštitnim trakama i ne treba im prilaziti. Na vozovima i metroima vrata se otvaraju sama na svakom stajalištu, dok su pre pandemijeputnici pritiskali dugme za otvaranje. U marketima nema sredstava za dezinfekciju, brašna ima ponegde, a toalet papira retko gde. Sigurno je jedno – da Nemci poštuju sve što im se poručuje preko medija. Primera radi, čim je stigla preporuka, svi roditelji su otkazali dolazazak dece u srpsku školu u kjoj radim. Mi smo u kući, u karantinu, ali nema panike. Savetujem da se svi pridržavaju preporučenih mera i da shvate ozbiljno situaciju. Svako preventivno postupanje i podizanje svesti o ovome doprinosi stajanju na put ovoj pošasti.
Bojan Stojić, Abu Dabi, UAE:
Za sada sve funkcioniše, prevencija je na visokom nivou. Nose se maske, rukavice… Kontrole ljudi su na svakom koraku. U nekim objektima samo mere temperaturu na vratima, na bogatijim mestima kad prođeš kroz skener on pokaže temperaturu itd. Informacije o preduzetim merama su svuda zalepljene. Sanitajzeri i sapuni su na svakom koraku. Imamo sve što je potrebno, marketi ne mogu ostati prazni, ali oseća se da sve staje polako. Deca ne idu u školu već nekoliko sedmica.
Vladislava Savić, Cirih, Švajcarska:
Javili su iz skupštine da zatvaraju škole, institucije, da se otkazuju sva dešavanja, zatvaraju bioskopi… do 4. aprila. Ja sam prošle sedmice radila skraćeno radno vreme, a sada prelazim na rad od kuće. Ljudi samo o tamo pričaju, a iz solidarnosti prema starima i hroničnim bolesnicima se trude da urade sve što je u njihovoj moći. Pre par sedmica počela je panična kupovina, ali mislim da u tome učestvuju samo stari i oni kojima je neko blizak u rizičnoj grupi.
Prošle sedmice su sugerisali da ljudi manje koriste javni prevoz i ukoliko mogu ostanu kući. Zaista su vozila javnog prevoza drastično praznija, na ulicama je mnogo manje ljudi. Otkazali su prošle sedmice koncerte i okupljanja zbog “solidarnosti prema starima i bolesnima”. Ne znam kako će sada sve izgledati, jer upravo je javljeno da je sve obustavljeno kao u Italiji. Ima mnogo dobrovoljaca i Udruženja koji pomažu zaraženima, tu su i oni koji prevoze potencijalne zaražene. Oslobodili su dosta objekata gde mogu da ih prime… Kažu da mladi mogu da ne osete virus već samo da ga prenesu, ali pre neki dan sam u vozu pričala sa jednom mladom Tajlađankom koja mi je rekla da ima hroničnu bolest pluća i da ako misli da neće preživeti ako se zarazi koronavirusom. To je poenta – posebno zaštititi rizične grupe i stare. Kod dece u školi su prali ruke non – stop, a svaki put su morali dva puta da otpevaju u sebi pesmu „Happy Birthday“. Sada tako peru ruke i kući.
Ivan Vidić, Las Vegas, SAD:
Oseća se da su ljudi počeli da paniče – u marketima nema flaširane vode ni toalet papira. Otkazane su neke svadbe koje je trebalo da fotografišemo. Mislim da će se posledice na ekonomiju tek osetiti. Mislim da je ovde situacija trenutno bolja nego u Evropi, ali verujem da će stvari tek postati gore. Nisam siguran kako će sve funkcionisati u narednom periodu.
Jovanka Šopalović, Pariz, Francuska:
Mi smo dobro, ali ovde je katastrofa. Škole i fakulteti su zatvoreni od 16. marta. Ulice na kojima je do juče bila gužva i vreva, sada su puste. Redova ima samo ispred prodavnica i apoteka. Odavno u prodaji nema dezinfekcionih sredstava niti maski. U mom okruženju nema panike, ali se u prethodnom periodu nakupovalo mnogo zaliha.
Nemanja Nikolić i Srđan Radović, Kazalmađore, Italija:
Ulice su ovde puste, zabranjeno nam je da idemo iz jedne u drugu opštinu. Robe ima u marketima, ali je pitanje do kada će biti. U početku nije bilo problema, ali iz dana u dan sitiacija je sve gora i uskraćeno nam je sve. U kućnom karantinu smo od kako je Vlada uvela zakon o ograničenju kretanja. Sredstava za dezinfekciju i maski u prodaji nema uopšte. Kućni ljubimci ne bi smeli da budu napolju, jer su prenosioci virusa. Ako ih izvode u šetnju, obavezno je kupanje po povratku. Redovi ispred apoteka su veliki, drži se distanca najmanje jedan metar, a ulazi jedno po jedno. Najteže nam pada to što ne znamo kada i kako ćemo da se vratimo za Srbiju i šta nas čeka kada se vratimo. Želimo da naglasimo ljudima u Užicu da je najvažnije da ne idu u zatvorene prostorije, da drže distancu najmanje jedan metar, starija populacija da se posebno čuva, da unose što više vitamina, podižu imunitet. Važno je koristiti rukavice kada se, recimo ide u kupovinu. Ovde je oko 98% smrtnosti ljudi preko 60 godina starosti. Za sada imamo sve sto nam je potrebno, samo nas brine povratak u Užice. Što se tiče našeg zdravlja nismo zabrinuti, jer se čuvamo i pridržavamo svih pravila. Važno je da naši ljudi ovaj problem shvate ozbiljno, da ne čekamo da kulminira, pa onda da reagujemo.
Biljana Savković Veselinović, Bolcano, Italija:
Naučnici iz Utrehta su na tragu vakcine, s tim što mora biti testirana na ljudima i to može da traje od par meseci do godinu dana. Vremena nemamo i moramo se sada suočiti sa njim, pa moramo da razmišljamo o drugačijoj strategiji za borbu. Prvo, najbolje se pokazala mera potpune blokade sprovedena u Vuhanu u Kini, koja je onemogućila dalje širenje virusa i time smanjila značajno stopu smrtnosti. Šta to podrazumeva: prekid rada škola, vrtića, javnih institucija, prekid transportnih mreža i zatvaranje granica. Prekid rada svih onih privredno – ekonomskih delatnosti koje nisu neophodne za opskrbljivanje društva najneophodnijim potrepštinama. Primer: Italija je, na žalost, opasnost shatila tek kada je bilo prekasno i ove mere su uvedene tek 11.3. kada je epidemija zahvatila više od pola regiona cele zemlje i stopa smrtnosti premašila kinesku. Sada je, na žalost kasno, i iako je sve u blokadi i rade samo pekare, mesare, apoteke, lekari i proizvodni pogoni sa pojačanim merama bezbednosti i zaštite, dok svi ostali rade od kuće, broj obolelih i umrlih raste, jer su mnogi već na neki način došli u kontakt sa osoama koje su bile pozitivne na virus i faza inkubacije je u toku, što svakim danom donosi nove pozitivne slučajeve. Da li treba još neki razlog da se shvati koliko je ovo opasan virus? Ono sto sam lično zapazila analizirajuci model ponašanja država koje su imale iskustvo sa širenjem korona virusa (ograničavam se na to da je ovo lični stav):
1. Prva faza – negacija
2. Druga faza – neverica
3. Treća faza – panika
a. Četvrta faza – u autoritarnim sistemima: čvrste, brze odluke, rigidno pridržavanje pravila i brz izlazak iz krize;
b. u demoktratskim sistemima: oklevanje da se donese odluka, duga debata, birokratizovanje procedura i premala efikasnost, eskalacija krize…krajnji ishod, na žalost, još nepoznat. Važno da napomenem da ovo nije nikakvo promovisanje autoritarnih režima, a još manje izražavanje mog političkog stava, ovo su činjenice kroz prizmu onoga što sam doživela, dakle, ne zamerite. Od srca se nadam da će Srbija iz ovog nestvarno ružnog iskustva znati bolje da se nosi sa pošasti zvanom Covid-19.
Tijana Radojičić, Siena, Italija:
Koronavirus nije banalan, još uvek imate vremena da sprečite njegovo širenje, iako lepi sunčani dani vuku u šetnju, ne izlazite ako nisu u pitanju primarne potrebe. Ne idite na mesta gde ima puno ljudi, izbegavajte rukovanje sa drugima, računajte da se lako prenosi i da rastojanje među osobama treba da bude bar jedan metar. Perite ruke što češće možete, ako imate bilo kakve simptome prehlade ostanite u kući, stavite masku kako biste zaštitili ukućane. Ako imate temparaturu veću od 37.5 odmah se javite lekaru, ne idite sami u hitnu pomoć, bolnicu ili Dom zdravlja, već pratite upustva koja ste dobili, izbegavajte bilo kakve skupove. Strpite se i budite odgovorni, radi vas, vaše porodice i svih osoba koje su slabijeg zdravlja od vas. Zaštitite zdravlje lekara i svog medicinskog osoblja koje je uvek, a posebno u ovom trenutku svima potrebno, i koje radi dan i noć bez prestanka. Nadam se da će u Srbiji što pre uvesti iste restrikcije koje su i na snazi trenutno u Italiji. Italija je sa restrikcijama malo zakasnila, ali vi možete da to uradite na vreme. Ovde broj zaraženih i preminulih jako brzo raste.