Puno je izazova i problema u čije rešavanje sam spremna da se upustim, jer znam da sam u timu iza koga stoje dobri rezultati – poručuje dr Rada Smiljanić, nosilac liste Zdrave Srbije na lokalnim izborima u Užicu i kandidat za gradonačelnicu
U vama živi sećanje na epidemiju variole, šta nikada ne smemo zaboraviti i kakav je vaš pogled na pandemiju koronavirusa i reagovanje nadležnih?
Epidemija variole se dešavala 1972. godine u Jugoslaviji, državi koja je bila drugačije organizovana od današnje R.Srbije. SFRJ se u miru spremala za vanredne situacije, kao što su epidemije, tako da je bilo dovoljno zaštitne opreme: maski, skafandera, dezinfekcionih sredstava, definisani su objekti za karantine i privremene bolnice u roku od dan-dva. U to doba postojao je Institut „Torlak“ koji je proizvodio bezbedne vakcine (neke od njih su bile među najboljima u svetu). Domaća proizvodnja vakcina u zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti bio je strateški interes nekadašnje države. Veliko poverenje stanovništva u državu, proizvedene vakcine i zdravstvene radnike činilo je da se veliki broj građana vakciniše.Pri prvoj sumnji na Variolu, stručnjaci „Torlaka“ su u roku od nekoliko sati izolovali virus i potvrdili dijagnozu. Danas nemamo takvu ustanovu, koja je od strateškog interesa za svaku ozbiljnu državu, niti imamo proizvodnju vakcina. Pojavom pandemije korona virusa zdravstveni radnici su odmah počeli borbu za svakog pacijenta. Zbog nefunkcionisanja institucija sistema, kao što je Republički Fond za zdravstvenu zaštitu (čija je obaveza blagovremena nabavka opreme, aparata itd), kao i zbog nefunkcionisanja zdravstvenih organizacija na čijem čelu su politički kadrovi, pandemija nas je zatekla sa minimalnom, nedovoljnom količinom zaštitne opreme, medicinskih aparata, testova, dezinfekcionih sredstava. Gradske apoteke su bile bez zaštitne opreme, rukavica i dezinfekcionih sredstava u svakodnevnoj ponudi, tako da stanovništvo nije moglo da se snabdeva redovno. Stanovnici su se solidarno samoorganizovali i počeli sa šivenjem maski, skafandera, pravljenjem vizira.
U čemu se po vama još grešilo?
Krizni štab je obolele od korona virusa sa lakom kliničkom slikom smeštao u kućnu izolaciju, vraćao u porodicu?! Nije se vodilo računa da često u jednosobnim stanovima žive i po tri generacije, čime se doprinosilo širenju zaraze. Jedna od prvih sugestija kineskih kolega je da se oboleli i ljudi iz primarnog kontakta moraju iz kućne izolacije smestiti u karantine. Šef kriznog štaba nas je sa televizije obavestio da nemamo uslove za izmeštanje iz kućnih izolacija u karantine, a posle dve nedelje se ipak započelo sa opremanjem karantina, jer se broj obolelih naglo povećavao. Obezbeđivanjem karantina, kao lekar sam mogla odahnuti, jer je to značajan potez za smanjivanje broja obolelih i očuvanje porodica, a time i stanovništva Srbije! Moram da naglasim da su zdravstveni radnici sve vreme trajanja pandemije bili na prvoj liniji odbrane , nemajući vremena za strah i lični život. Divili smo se, tim herojima našeg doba. Rizikujući svoje živote, brinuli su dan i noć o obolelima. Cela 2020. godina je proglašena godinom medicinskih sestara i tehničara.Pošto se najavljuje novi talas epidemije Zdrava Srbija posebno će se zalagati za unapređenje zdravstvenog sistema u Užicu, nabavku savremene opreme, povećanje plata zdravstvenim radnicima, kao i obrazovanje i stalno usavršavanje kadrova kako bi Zdravstveni centar Užice postao jedan od vodećih u Zapadnoj Srbiji, ali i šire. Nećemo dozvoliti da doktori i medicinski radnici napuštaju Užice zbog loše materijalne situacije ili da se doktori po okončanju studija ne vrate u svoj rodni grad, koji nažalost polako izumire, ne samo zbog upozoravajuće niske stope prirodnog priraštaja, o čemu svedoče podaci iz prošle i pretprošle godine, kada je u Užicu rođeno najmanje dece, tako i zbog poražavajuće realnosti da se samo 5 odsto studenata po završetku fakulteta odluči da živi i radi u ovom gradu.
Poznati ste borac za ostanak i opstanak užičke transfuzije zbog čega ste dva puta smenjivani sa mesta načelnice službe. Kako ste oprostili ljudima koji nisu tako daleko videli kao Vi kada je u pitanju dragocena tečnost već su slepo izvršavali naređenja iz Beograda?
Pre prve moje smene, kada se u Srbiji odvijala reforma transfuziološke službe, bila sam ekspert i evaluator ispred Evropske unije. Borila sam se da se tako osmišljena reforma ne prihvati: autor reforme nepoznat, a ponuđena rešenja nisu bila u interesu građana Srbije. Skupštinski Odbor za zdravlje i porodicu je odbacio ovakvu reformu. Po isteku mog mandata u EU, po nalogu ministra zdravlja sam smenjena. Taj nečasni posao je obavio vd direktor Zdravstvenog centra Užice, a na predlog direktora bolnice, bez ikakvog obrazloženja. Te 2005. godine je trebalo da smo ministar i ja na istom zadatku brige o zdravlju i transfuzionom zbrinjavanju stanovnika, ali nije bilo tako. Nije im bilo dovoljno što su me smenili, već sam u lokalnoj sredini počela da dobijam pretnje i progon porodice. Druga smena se desila 2018. godine, tri meseca nakon što me je direktor Opšte bolnice Užice zamolio da prihvatim da ponovo budem načelnik Službe za transfuziju Opšte bolnice Užice. Traženo je da sa svojim znanjem i sposobnošću sačuvam bolnicu od nestašice krvi i izborim se da Služba za transfuziju nastavi sa uzimanjem krvi na teritoriji Zlatiborskog okruga, kako bi bolnica mogla nastaviti normalan rad. To sam i prihvatila, uz uslov da budemo jedinstveni u borbi koja nas očekuje. I uspeli smo u tome tako što je Ministarstvo zdravlja obećalo da ćemo biti ovlašćena transfuziološka ustanova. Za uspešno obavljen posao, ekspresno sam nagrađena smenom, po istom modelu kao i prethodni put.Što se tiče praštanja, svako radi prema svojim mogućnostima, svesti i savesti, a nije na meni da sudim.
Zašto se za potrebe sredina iz unutrašnjosti Srbije mora pitati centrala stranke u Beogradu? Ponekad nam se čini da to ide i do lokacije za javni klozet… Zašto vlasti na ovaj način ponižavaju građane među kojima i svoje prve komšije?
Mi se kao Zdrava Srbija zalažemo za decentralizaciju, jer je jedino ona garant da će krajnji korisnik biti ispoštovan u svojim potrebama. Svaka centralizacija i slivanje novca u jedan centar nosi opasnost da se mali broj ljudi u tom centru izdvoji i izgubi vezu sa krajnjim korisnicima, što otvara mogućnost za razvoj korupcije, a i osiromašenje lokalne zajednice. Zdrava Srbija se zalaže da lokalna samouprava mora da ima maksimalna ovlašćenja i što širu samostalnost, jer je to garant izgradnje samoodrživog sistema, gde će se puniti budžet iz koga se može investirati u ono što je stanovnicima lokalne samouprave potrebno.
Zašto ste prihvatili kandidaturu Zdrave Srbije za gradonačelnicu Užica? Šta vas je od ideja za čije se ostvarenje zalaže ova stranka najviše privuklo?
Kandidaturu sam prihvatila, jer mislim da svojim znanjem, iskustvom i osećajem pripadnosti zajednici mogu pomoći da svima bude bolje, kroz realizaciju programa Zdrave Srbije. Opština Čajetina sa 16 000 stanovnika, grad Užice sa 78 000 stanovnika imaju isti budžet!!! Veliki broj stanovnika Užica i okoline je zaposlen na teritoriji Čajetine i Zlatibora. Zajedničkim snagama mogu se obezbediti bolji uslovi za život ljudi i omogućiti ravnomeran regionalni razvoj, a ne samo razvoj velikih gradova Beograda, Novog Sada, Niša. Užičani prvi put imaju za koga da glasaju, glas za Zdravu Srbiju je glas za vredne i poštene ljude koji će sprovesti realnu gradsku decentralizaciju koja predviđa ravnomeran razvoj svih gradskih opština, mesnih zajednica i seoskih područja. U stranku „Zdrava Srbija“ su me privukli častan i patriotski odnos prema otadžbini, negovanje tradicionalnih vrednosti, odnos prema stanovništvu u smislu očuvanja ljudskog dostojanstva i slobode, zalaganje za izjednačavanje radnika u javnim i privatnim preduzićima. Takođe i odgovoran program oživljavanja sela, jer u našoj lokalnoj zajednici imamo 23 seoske mesne zajednice, koje po lepoti prevazilaze jedna drugu, ali se zbog dosadašnje neodgovorne politike i dalje smanjuje broja stanovnika u selima, iako još uvek imaju uslove i za izgradnju predškolskih ustanova, razvoj poljoprivrede i poljoprivrednih potencijala, razvoj turizma i turističkih potencijala, brendiranje proizvoda itd. Pored navedenog, Zdrava Srbija je predvidela pomoć poljoprivrednicima u oblasti zaštite i plasmana proizvoda, kao i izgradnju agroindustrijskih centara. Uz očuvanje prirodnih resursa (šume, vode, zemljišta), prvenstveno kroz edukaciju seoskog stanovništva, ali i regulisanjem otpadnih voda u gradskim i seoskim mesnim zajednicama radi zaštite vodenih tokova. Još neki od ciljeva „Zdrave Srbije“ koji su me privukli su i podrška privredi i izrada razvojnih projekata. Zapošljavanje, razvoj malih i srednjih preduzeća, podsticanje preduzetništva. Podsticanje i otvaranje malih porodičnih firmi ulaganjem u obrtni kapital (mini mlekare, mini pekare, pogon za preradu voća i povrća…) jesu jedni od prioriteta „Zdrave Srbije“. Briga o obrazovanju, kulturi i sportu i podržavanje i pomoć tradicionalnom pozorišnom festivalu, muzičkim festivalima, gradskim i seoskim manifestacijama, samo su neki od ciljeva stranke na putu unapređivanja kvaliteta života u Užicu i svim njegovim naseljima.
Koji su po vama najveći problemi grada na Đetinji koji više ne trpe guranje pod tepih i odlaganje rešenja?
Najveći problemi grada na Đetinji su dalji pad nataliteta, veliki broj stanovnika koji žive od primanja manjih od minimalne potrošačke korpe (prosečna potrošačka korpa koja je realnija je nedostižna) i dalje prisutna zagađenost vazduha, zagađenost gotovo svih vodenih tokova zbog neregulisanja odpadnih voda, nedovoljan kvalitet pijaće vode (ispravna voda je bez boje, ukusa i mirisa, Užice koristi vodu sa ukusom, mirisom, često sa bojom i talogom), nedostatak saobraćajne obilaznice u Užicu, problem zapošljavanja, problemi starih, nedostatak gerontoloških centara, nedostatak palijativnih centara, nedovoljno parking prostora itd. Puno izazova u čije rešavanje sam spremna da se upustim, jer znam da sam u timu iza koga stoje dobri rezultati.
Koji je lek za Užice i oporavak jednog od najznačajnijih gradova Srbije koji je to u svakom smislu izuzev u kvalitetu života, socijalnom i materijalnom položaju njegovih građana?
Grad Užice, kao lokalna samouprava mora da ima maksimalna ovlašćenja i što veću samostalnost u radu, kako bi mogao da se stvori samoodrživ sistem i kako bi iz vlastitog budžeta mogao da započne nove investicije, razvojne programe, zapošljavanje ljudi, ulaganje u predškolske ustanove, infrastrukturu i saobraćajnice koje su ključne u privlačenju investicija. Jedinice lokalne samouprave će decentralizovanjem ojačati svoje privredne, obrazovne i kulturne potencijale. Zdrava Srbija će takođe tražiti da se sve nadležnosti vrate gradu Užicu, jer je Užice administrativni , kulturno-obrazovni i privredni centar Zlatiborskog okruga.Evropska povelja o lokalnoj samoupravi, koju je Srbija ratifikovala 2007. godine, obavezuje države koje su je prihvatile da „primene pravila koja garantuju političku, administrativnu i finansijsku nezavisnost lokalnih vlasti“. Zakon o finansiranju lokalne samouprave Republike Srbije nalaže „garanciju dovoljnosti prihoda lokalnih samouprava“. Zakon o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave iz 2017. godine preraspodelom sredstava od poreza na zarade umesto 80 odsto opštinama i gradovima, inkasira opštinama 74 odsto, gradovima 77 odsto, a preostala sredstva idu u republički budžet.Vlada ovo prebacivanje poreskih prihoda u republičku kasu obrazlaže da je zbog dosadašnje „darežljivosti prema lokalnom nivou“ došlo do fiskalnog deficita od 1 procenta, te da porez na zarade dominantno pripada centralnom nivou vlasti. Posmatrajući podatke u poslednjih osam godina, uočljivo je da sve veći procenat prihoda odlazi u republički budžet, a sve manje novca ostaje lokalnim sredinama u kojima je taj prihod i nastao.Stanje u gradskim i opštinskim kasama u Srbiji već godinama unazad nije dobro (planirani budžetski prihodi se ne realizuju do 40 odsto). Većina lokalnih samouprava ne objavljuje svoje budžete, iako im javni interes to nalaže. Od 2007. godine lokalne samouprave su dobile i nove prinadležnosti: brigu o domovima zdravlja, apotekama, formiranje komunalne policije itd.U razvijenim evropskim zemljama od trećine do polovine budžetskih sredstava ide u lokalne samouprave Takođe, veliki broj evropskih zemalja teži finansijskoj decentralizaciji, koja doprinosi jačanju lokalne vlasti.U Srbiji su 2015. godine, na primer, svih 145 lokalnih samouprava i Vojvodina inkasirali ispod 10 odsto ukupnih budžetskih prihoda zemlje. Srbija je prošle godine za lokalne samouprave izdvojila samo 11,7 odsto ukupnih javnih prihoda.
Nikada se više u Srbiji nije pričalo o časti i poštenju, a manje ga bilo. Da li je vera u dobro u čoveku da će se boriti za opšte dobro i neće zloupotrebiti vlast za lično bogaćenje najveći izborni adut Zdrave Srbije na lokalnim izborima u Užicu?
Boriti se za opšte dobro je uvek bila čast i obaveza, što odbacuje bilo kakvu vrstu zloupotrebe.To što je Zdrava Srbija okupila takve ljude, daje svima u našoj lokalnoj samoupravi nadu da nam dolaze bolji dani, i da ovo teško doba, ubrzavanjem vremena, prolazi na radost svih.
