Svaki put kada udarim čekićem u metal ja dobijem jedan intenzivan kako otkucaj, ton, tako i povratnu energiju, a onda imate i vizuelan momenat. Ja sam tu potpuno prepoznala sebe, kaže Magdalena Pavlović.
U Gradskoj galeriji u Užicu otvorena je izložba skulptura mlade umetnice iz Beograda Magdalene Pavlović. Ovo je prva izložba posle pauze od skoro tri meseca koliko u užičkoj Galeriji nije bilo izložbi zbog pandemije virusa korona, iako je Galerija sa svojom publikom održavala kontakt preko interneta tako što je na njenoj fejsbuk prezentaciji priređivan materijal sa izložbi iz proteklih godina.
Magdalena Pavlović prvi put gostuje u Užicu. Energija njenih skulptura bljesnula je u prostoru Gradske galerije koji je, kako sama kaže, uspostavio izuzetnu relaciju sa njenim apstraktnim skulpturama, a koje su takve forme da upijaju prostor oko sebe.
Magdalena radi skulpture u metalu. Kaže da je to za sada njen put i dokle god oseća da ima nešto da razmeni sa ovim maerijalom, nastaviće u tom pravcu, možda i hrabrije.
-Sebe sam prepoznala u metalu, meni je on blizak karakter. Sam proces stvaranja je jedan dijalog. Kada nešto radite vi se saživite sa odgovorom na vašu rekaciju, a to dobijate od materijala. Svaki put kada udarim čekićem u metal ja dobijem jedan intenzivan kako otkucaj, ton, tako i povratnu energiju, a onda imate i vizuelan momenat. Ja sam tu potpuno prepoznala sebe. Metal je jedna avantura zato što je jako promenljiv na različitoj temperaturi, daje različit kolorit, ne neki spektar nego, recimo, ulazi u plavo a onda iz te plave dobijate njene različite nijanse. Metal je i atraktivan, a to nije neka poetika na kojoj radim da ga potpuno ubacim u momenat dekorativnog, jednostavno, svodim ga. Bavim se baš formom. Te apstraktne forme imaju različite asocijacije, a ja sam tražila nešto sebi blisko – kaže Magdalena Pavlović koja mahom pravi ogromne formate.
-Koliko god da je skulptura velika i koliko god da je taj proces komlikovan, to ste vi na neki način. Onda vidite i sebe, otkrijete sebe. Metal je specifičan materijal i po tome što nikada nemate masu iz koje nešto deljete kao u drvetu i kamenu, već skulpturu pravite iz delova koje sklapate i to mi je dodatan motiv da istražujem– kaže Magdalena koja je rođena u Beogradu 1989. godine gde je završila i master akademske studije Fakulteta likovnih umetnosti, Odsek vajarstvo, u klasi profesora Dušana Petrovića. Na ovom Fakultetu je i doktorirala, a od 2017. radi kao docent na Katedri za vajarstvo Akademije umetnosti u Novom Sadu. Član je ULUS-a kao i ULUV-a, učesnik je brojnih likovnih konkursa i grupnih izložbi i simpozijuma. Dobitnica je i mnogih nagrada za skulpturu.
