Narodna stranka je vodila aktivnu kampaju bojkota i ovo je poslednja nedelja pred izbornu tišinu. U uslovima u kojima se odvijaju „izbori“, a koji to u stvari nisu, moram da kažem da sam veoma ponosna na svoje kolege iz Narodne stranke i drugih stranaka koje su u bojkotu, koji su neprekidno obilazili gradove i mesta širom Srbije da razgovaraju sa građanima, da pojasne samu ideju bojkota. Cilj nam je bio da objasnimo ono što je najvažnije, a to je da bojkot nije odustajanje, već da je u ovoj situaciji, borba za slobodu. Jer, bez slobode da se bira, nema slobode. Bojkot je najvažnija politička odluka koju donose, ne samo političari, već pre svega, građani. On znači nepristajanje na odumiranje demokratije.On je odluka da ne pristajemo da živimo u jednopartijskoj SNS državi. Kada je u pitanju broj građana do kojih smo u kamapanji doprli, moj utisak je veoma ohrabrujući. Sa jedne strane, mediji pod kontrolom vlasti, a to su gotovo svi mediji koji su dostupni najvećem broju građana, nisu dali prostora strankama koje bojkotuju izbore, kršeći zakon i dovodeći građane u zabludu da bojkot nije deo političke ponude. Građani su mogli da nas čuju samo na malom broju nezavisnih medija i na društvenim mrežama. Sa druge strane, utisak koji imam iz razgovora sa sugrađanima veoma ohrabruje, jer na strani bojkota je zdrav razum građana Srbije i osećaj ličnog dostojanstva. Na pitanje da li građani imaju dovoljno informacija o tome šta bojkot znači i koje stranke bojkotuju izbore mogu da kažem Ne. Građani, naravno, nemaju dovoljno informacija i o tome, a i uopšte o svemu što bi uticalo na njihovo političko rasuđivanje. Ova balast opstaje na nedostatku informacija, a sluđivanje građana je „najozbiljniji državni projekat“. U informativnom smislu, građani se bombarduju poluinformacijama, golim lažima, skarednim sadržajima, govorom mržnje i zastrašivanja, vulgarnostima u raznim oblicima… Držati građane uplašene, ucenjenje i zaglupljene je cilj svakog medijskog sadržaja koji se finansira iz budžeta. Ipak, veliki broj građana Užica i građana Srbije razume da „nezainteresovanost“ za politiku znači prepuštanje svih odluka koje se tiču sadašnjosti i budućnosti, moram vrlo konkretno da kažem, najgorima. Uz vlast i na vlasti su sada ljudi koji pristaju da Srbija bude zemlja bezajkonja i farse. Zato smo pozvali građane Srbije da preuzmu odgovornost za svoj život. Sa plakata širom Srbije da donose odluke „za našu decu“ nude se najgori đaci, plagijatori, vlasnici lažnih diploma… Bojkot je način da se o našoj deci i nama pobrinemo sami. Jasno mi je da svaki pristojan čovek ostane bez teksta pred vulgarnom propagandom vlasti. Ali, okretanje glave od problema neće ništa rešiti. Srbi su dosta bežali iz svoje zemlje od raznih vlasti. Vreme je da promenimo sistem.To možemo uraditi kao politički zreli pojedinci. Za to nam je u ovom trenutku potreban samo zdrav razum i naš lični osećaj slobode i ponosa. Ipak, mislim da su građani svesni svoje političke moći. 
Mislim da smo, i pored ozbiljnog „rada“ medija da se obeshrabri svaki pokušaj građana da se bore za vladavinu prava, u procesu sazrevanja građanske svesti. Lekcija o političkoj moći svih nas je najvažnija lekcija koju kao društvo treba da savladamo. Bojkot je prvi ispit. Pošteni ljudi u politici treba da kao svoj cilj postave ambijent za kreiranju kritičke javnosti. To je jedini način da u budućnosti ne skliznemo ponovo u diktaturu. Narodna stranka je prva proglasila Bojkot i građani je prepoznaju po sloganu
„Mi držimo reč“. Narodna stranka je prva donela odluku o bojkotu lažnih izbora. Dali smo reč našim sugrađanima da ćemo se zajedno sa njima boriti za pristojnu i uređenu zemlju. I tako će da bude. Pred svim političarima opozicije je dosta ozbiljanih zadataka, a prvi je da održe reč. Narodna stranka jedna je od potpisnica Sporazuma sa narodom. Dakle, sa narodom smo se dogovorili da uredimo zemlju, a bojkot je prvi korak ka tome. Ohrabrujemo građane da razumeju da ponašanje političara zavisi od toga šta sve građani prihvataju kao „normalno“, šta su sve spremni da „istrpe“. Građani su ti koji treba da postave kriterijume političarima. Bojkot je način da kažemo “ne”. Ne ucenama, ne bezakonju, ne korupciji, ne državi u rukama mafije. Ne poniženju i ne pritiscima. I svakako, ne onima koji, ne samo da ne drže reč, nego i godinama bezočno i nekažnjeno lažu. Koristimo često izraze prava i lažna opozicija. Zašto? Najpre mi 21. juna imamo lažni izbore, dakle izbore koji to nisu. Oni su laž i uvreda za građane. Ipak, i pored nepostojanja uslova za izbore, neke stranke i pokreti pristaju da glume opoziciju, da glume izbore. Vlast im u tome daje punu podršku. Ali, građani ne žele više da budu statisti u vulgarnoj predstavi sa tužnim krajem. Razumeju da je bojkot način da se politički kukolj odvoji od žita. Zato koristim izraz lažna opozicija, jer ona to zaista i jeste. Mnogi građani glasaju iz straha. Zamislite, koliko ima zloupotreba kada vas neko pozove iz izbornog štaba Aleksandra Vučića i pita ga „Kako se osećate'“ i „Da li ćete da glasate?“ Odakle im broj telefona, odakle im pravo na takav pritisak. Čak je korona u službi kampanje. Pritisak kojima su građani izloženi, ucene raznih oblika i zloupotreba svih državnih resursa u kampanji jednog čoveka je sramotna, protivzakonita i vređa dostojanstvo svih građana. Ako sad pristanemo na ovakve izbore, odričemo se i slobode i dostojanstva. Gde je onda kraj? Znam da se mnogi građani nalaze u nezavidnom položaju, da glasaju iz straha, ali vreme je da se odupremo nasilnicima iz vlasti i javnog prostora. I onima koji vas „pitaju kako ste se osećali tokom pandemje“. Zalupite slišalicu SNS-u! Zalupite vtara SNS-u i 21. juna ostanite kod kuće. Vreme je da menjamo sistem.
Ivana Parlić, poverenica Narodne stranke u Užicu
