Ovaj oblik marketinga postoji u Nemačkoj od pedesetih godina prošlog veka kada je zakonom bila zabranjena konkurentska borba cenama. Aktivno razmatramo širenje na strana tržišta, a u pregovorima smo za hrvatsko i crnogorsko tržište
Užičanin Milivoje Kojadinović, diplomirani inženjer elektrotehnike, pre šest godina je sa porodicom otišao u Berlin u potrazi za znanjem i iskustvom. Danas je zaposlen kao tehnički vođa tima u američkoj kompaniji Wayfair u Berlinu, a nova iskustva i veštine stiče u velikim kompanijama i na brojnim svetskim konferencijama. Deo toga sada može da prenese i u Srbiju, posredstvom Digitalne kartice, koju je osmislio i realizovao u saradnji sa kolegom Nebojšom Rmandićem.
Šta je zapravo Digitalna kartica, zašto je važna za kompanije, a zašto za potrošače?
Pojednostavljeno govoreći, digitalna kartica je mlađa, ali znatno naprednija sestra tradicionalnih potrošačkih kartica lojalnosti. Znatno je jednostavnija u upotrebi i bogatija u funkcionalnostima. Ona je lojaliti program u telefonu krajnjeg korisnika instaliran za manje od 5 sekundi. Dokazano 30% kupaca se pretvori i u korisnika lojaliti programa, bez ikakvog marketinga, samo uz kratku prezentaciju u trenutku vršenja usluge. Potrošači biraju koje će kompanije da prate i čije će usluge da koriste. Digitlna kartica bi omogućavala potrošaču da prati sve od velikih trgovinskih lanaca preko kafeterije, petšopa, sportske opreme, poslastičarnice, privatne medicinske ustanove i apoteka, pa čak do tezge na pijaci. Ona je i socijalna mreža, koju volimo da zovemo instagram za biznise, gde biznisi krug svojih pratilaca šire u svojim objektima u toku vršenja usluge. Takođe je platforma za prikupljanje reakcija i marketinški alat. Potrošači danas premotavaju reklame na televizijskom programu, blokeraju reklame na internetu, prepoznaju sponzorisan sadržaj na socijalnim mrežama i kontent marketing… Biznisi žele da blagovremeno reaguju na potrebe klijenata, a digitalna kartica im to umnogome olakšava. Ona je i komšijski lojaliti za male biznise i veb platforma za lak pregled i eksport podataka.
Kako ste osetili da je pravi trenutak za realizaciju takve ideje, šta vas je inspirisalo da je razradite?
Nebojša Rmandić, po profesiji menadžer prodaje, na osnovu svakodnevnog iskustva sa klijentima došao je na inicijalnu ideju sistema Digitalne kartice. Uporedivši postavku Digitalne kartice sa postojećim lojaliti programima, marketinškim alatima i metodama nagrađivanja kupaca, shvatili smo da je ona neophodna na tržištu. Razvijanje i održavanje svog lojaliti programa je skupo i zahtevno za biznise. Takođe je i neodrživo, jer konačno niko od klijenata ne želi da ima mnogo različitih aplikacija u telefonu ili plastičnih kartica u novčaniku. Mi smatramo da to treba prepustiti specijalizovanom i posvećenom timu, a biznis treba da se fokusira da uz naš alat pruži kvalitetniju uslugu klijentima. U naše potencijalne klijente svrstavamo i one koji već imaju postavljen tradicionalni lojaliti program.
Da li već ima primenu u praksi, kako ona funkcioniše?
Pored petnaest malih biznisa, od prošle godine smo posvećeni našem najvećem partneru, Metalcu, a metrikama iz prve test radnje Metalca smo zaista zadovoljni. Oko 30% kupaca instalira Digitalnu Karticu, pa ona do sada broji preko 1500 krajnjih korisnika.
Da li već imate neke reakcije klijenata?
Dosadašnje reakcije klijenata su veoma pozitivne i potvrđuju sva
naša predviđanja, ali i opravdavaju sve naše već pomenute motive za nastanak Digitalne kartice. Kompanije su veoma zadovoljne jer, kao što sam napomenuo, oko 30 procenata kupaca instalira Digitalnu karticu i postaje korisnik lojaliti programa.
Koliko je važno, kada se u toj oblasti radi u timu da se misli „isto“? Možda je za uspeh potrebno upravo suprotno?
Smatram da je prednost našeg tima upravo u tome što smo Nebojša i ja iz različitih oblasti, te donosimo različita i znanja i iskustva, koja se međusobno dopunjuju. Nebojša ima zavidno i bogato iskustvo u oblasti prodaje, dok ja imam iskustvo iz razvoja softvera i u startapima i u velikim kompanijama, naročito u oblasti e commerce-a.
Različite sfere znanja i iskustva ne znače nužno i suprotstavljena mišljenja, samo doprinose produktivnijem sučeljavanju stavova i ideja, što za krajnji rezultat ima kvalitetnija i celovitija rešenja.
Širom sveta, sve je veći strah od zloupotrebe ličnih podataka. Kako ste se suočili sa tim izazovom?
Prilikom inicijalne instalacije aplikacije smo izbegli ostavljanje bilo kakvih ličnih podataka, te time olakšali i ubrzali postavljanje lojaliti kartice. Krajnji korisnik ima mogućnost da se registruje i ostavi lične podatke u podešavanjima aplikacije, ali to nije neophodno. Mi smo bazirani na slobodu odlučivanja, od praćenja biznisa koje korisnik želi do primanja notifikacija i odlučivanja da li želi da se registruje i ostavi svoje podatke. Ovde bi trebalo naglasiti da smo mi prvi lojaliti koji je fokusiran na krajnjeg klijenta, a biznisi dobijaju relevantne podatke o potrošačkim navikama, ali ne i nužno lične podatke korisnika. Na biznisu je da svojim benefitima motiviše krajnjeg korisnika da ostavi lične podatke, kakav je npr. datum rođenja, pa na taj način, recimo, može kreirati popuste, akcije i slično samo povodom, recimo – rođendana.
Da li postoje neki, za Vas, važni projekti kojima se uporedo bavite?
Zaposlen sam kao tehnički vođa tima, u američkoj kompaniji Wayfair u Berlinu. Ranije sam radio na projektima koji su se odnosili na e commerce, a trenutno razvijam softver za unapređenje poslovnih procesa između Wayfair-a i partnerskih kompanija.
Kakve su Vaše poslovne ambicije, da li se one odnose na Srbiju ili na inostranstvo?
U Srbiji postoji preko 90 hiljada uslužnih i trgovinskih delatnosti, a naš sistem zahvaljujući svojoj jednostavnosti može da pokrije i male i velike biznise, tako da vidimo još mnogo prostora za razvoj. Aktivno razmatramo širenje na strana tržišta. U pregovorima smo za hrvatsko i crnogorsko tržište. Nemačko tržište nam je posebno zanimljivo gde bismo nastupili pod imenom Bonuskarte. Ovaj oblik marketinga postoji u Nemačkoj od pedesetih godina prošlog veka kada je zakonom bila zabranjena konkurentska borba cenama. Zbog toga su se biznisi snalazili i delili pečate kao potvrde o kupovini koje ste mogli iskoristiti u budućim kupovinama. To vidimo kao olakšan ulaz na tržište jer su i biznisi i klijenti već naviknuti na takav model. Naravno naš sistem nudi naprednije mogućnosti pored prikupljanja pečata. Na nekoliko startap skupova u Berlinu smo već predstavili ideju, naišli na veoma pozitivan odgovor i ostvarili mnogobrojne kontakte.
Kolika je razlika u poslovnom ambijentu u Nemačkoj i Srbiji u oblasti u kojoj radite?
Budući da sam pre šest godina otišao iz Beograda u Berlin, odgovoriću iz tadašnje vizure, jer ne znam kakva je trenutna situacija u Srbiji u mojoj struci. U Berlinu je ekspanzija startap scene u IT industriji, te se programerska zajednica konstantno širi i veoma dobro je povezana, što rezultira brzom i kvalitetnom razmenom znanja na mnogobrojnim skupovima, konferencijama itd. Tome itekako doprinosi veliki priliv izuzetno kvalitetnih programera iz celog sveta. Kompanije mnogo ulažu u profesionalni i lični razvoj programera, prateći savremene tokove. Velika pažnja se poklanja izbalansiranom odnosu poslovnog i privatnog života. Neizbežno je reći da znatnu razliku u poslovnoj atmosferi između Nemačke i Srbije uslovljava finansijska situacija.
Za takvu inovativnost i posvećenost poslu, verovatno je neophodna jaka podrška porodice?
Apsolutno. Supruga Ana je moja najveća podrška i stub naše porodice. Bez razumevanja i bezrezervne podrške, Anine potpune predanosti porodici, poslovni uspesi su nezamislivi. U današnje vreme izrazitog individualizma, gde je svako okrenut isključivo sebi i svojim potrebama, što se odražava i na porodice, kojih je sve manje i koje su sve nestabilnije, porodica je najviša vrednost. Samo timskim porodičnim radom moguće je ostvariti i poslovne uspehe. Najviše verujem u snagu porodice.
