U završnoj fazi je rad na digitalnom zapisu i knjizi o 653 učesnika Prvog svetskog rata iz sedam sela Zlatiborskog okruga od kojih su 373 poginula a 280 preživela rat. Ovaj projekat ima za cilj da bude podsticaj drugim selima i gradovima da se oduže junacima, podignu nivo znanja mladih o značaju učešća srpske vojske u ratu, ali i da smanji mogućnost prekrajanja istorijskih činjenica
Više od godinu dana dr Milić Radović, profesor Fakulteta organizacionih nauka u penziji koji živi u Beogradu, a poreklom je iz Ravni radi obiman posao na izradi digitalnog spomenika.
Šest istraživača prikupljalo je podatke o učesnicima Prvog svetskog rata iz sedam sela Zlatiborskog okruga i to Ravni, Nikojevića, Koliševice, Skržuti, Vrana, Ljubanja i Zbojštice.
-Za svako selo sam našao entuzijastu koji je učestvovao u traganju za podacima prvo o svojim precima, a zatim i za drugim učesnicima iz tog sela. U istraživanju i prikupljanju podataka učestvovali su Milomir Smiljanić za Ravni, Milovan Cicvarić za Nikojeviće, Jugoslav Obrenović za selo Koliševica, Mirko Topalović za Skržuti, Mitar Stevanović za Vrane i Danilo Stanojević za sela LJubanje i Zbojštica. Koautori na ovom projektu su Stanojka Milivojević iz Narodnog muzeja Užice i Danilo Stanojević iz Zbojštice.
Kada se posle 100 godina od Prvog svetskog rata, sagleda uloga i doprinos srpske vojske u tom ratu, mi, njihovi potomci, moramo se zapitati- šta smo uradili za te brojne i hrabre ratnike pa da im se, bar ime ne zaboravi?-.Pogotovo što se zna da i za nas važi nepisano pravilo “koliko poštujemo naše pretke, toliko će nas poštovati naši potomci“.
Cilj je ne samo popis već i pravljenje digitalnog spomenika koji do sada nije postojao- rekao je za “Vesti” Radović.
Klasični spomenici stoje na jednom mestu i na njima možete da napišete vrlo malo podataka, a sada digitalna tehnologija omogućava da sa bilo kog mesta u svetu otkrijete elektronski dokument koji će prikazati ne samo imena i prezimena, godinu rođenja i smrti, mesto gde je sahranjen, šta su preživeli radili pre i posle rata, kratke biografije učesnika rata što je bio primarni cilj ali i prateće dodatne tekstove koje spomenici ne mogu da nose.
-Pored digitalnog spomenika mislili smo i na ljubitelje knjiga tako da će u okviru ovog projekta biti objavljena i knjiga o Prvom svetskom ratu. Tu knjigu ću sam finansirati jer osećam potrebu da i na taj način dam doprinos za svoje pretke. Svako je dužan svom rodnom kraju i ako može treba da učini nešto značajno. Prošlo je 100 godina od Prvog svetskog rata ali nemamo potpun popis svih učesnika. Ovaj obiman posao ne mogu uraditi za sve ali mogu za nekoliko sela u mom kraju-objasnio je naš sagovornik.
Red je da se tako važno učešće naše vojske precizno zabeleži, jer je ovo poslednji trenutak. Kada bude 200 godina onda neće biti nikakvih šansi da se to uradi. Zapisi i podaci moraju da se traže po spomenicima krajputašima, na grobljima, u knjigama crkvenim, državnim, matičnim, u arhivima vojnim i civilnim.
U uvodnom tekstu su citati najrelevantnijih svetskih i naših istoričara o Prvom svetskom ratu koji se odnose na uzroke i povode jer smo svedoci da se u istoriji zamagljuju prave činjenice, pa se zato i na ovaj način moramo boriti da se to ne desi. Važno je i da se objavi i tekst o ponašanju grčke države i stanovnika Krfa prema srpskoj vojsci i Vladi Srbije. Zato sam boravio na Krfu i razgovarao sa velikim brojem ljudi, navodi Radović.
Znanje i iskustvo koje sam stekao radeći kao redovni profesor na FON-u odlučio sam da primenim na jednom ovakvom projektu koji okuplja veliki broj ljudi. Podelio sam i promotivni materijal u svom kraju kako bi upoznao meštane o našem radu motivišući ih da i oni učestvuju u velikom istraživačkom poslu. Javili su se ljudi različitih zanimanja da podrže ovu ideju i da daju svoj doprinos.
-To je obiman posao i nije ga lako uraditi. Vojska je uradila popis gde su po azbučnom redu poređana imena poginulih, ali je teško identifikovati pojedinca, jer tamo ne postoji ni mesto gde je rođen ni gde je sahranjen. Taj deo popisa smo koristili za proveru onoga što smo sakupili na terenu-.
Posle toliko vremena, kada iz tih generacija nema živih, teško je doći do osnovnih podataka o učesnicim počev od prezimena i imena, godina rođenja i godina smrti, šta su radili i kakvu su ulogu imali u ratu, gde su sahranjeni… Sada postoje zapisi u obliku kamenih ploča sa imenima i prezimenima poginulih, brojni spomenici o Prvom svetskom ratu, literatura, hronike sela i razni zbornici sa zapisima o ratnim događanjima. Postoje i pojedinačni spomenici koji, posebno krajputaši, sadrže određene podatke o ratnicima. Ali vreme čini svoje. Oni se urušavaju, već su nečitki i polako nestaju.
Postoji i popis vojnih i civilnih gubitaka Kraljevine Srbije u ljudstvu u Prvom svetskom ratu objavljen 2019. godine. U tom popisu su samo poginuli i to sa veoma malo podataka. Problem je evidencija učesnika koji su preživeli rat.
-Ostvarenje detaljnog i trajnog zapisa nije mali i lak posao posle jednog veka od tih događanja. Ali ako se krene organizovano, sa pripremljenim procedurama i uputstvima, ako se ljudi, potomci ratnika, na pravi način animiraju da u tome učestvuju i ako se iskoriste mogućnosti digitalne tehnologije, sve se može uspešno uraditi i to sa malo sredstava. Ovo je vreme digitalne tehnologije, treba praviti digitalne spomenike, koje svi na svetu mogu lako da vide kad god požele, koje vreme ne urušava, na kojima se može ispisati onoliko podataka koliko želite, koji se lako ažuriraju u vremenu, ne zauzimaju prostor i ne zahtevaju velika sredstva.
Time bismo otrgli od zaborava naše hrabre ratnike, predstavili značaj i doprinos srpske vojske u tom ratu. Prikupljeni podaci su ne samo za sadašnje generacije nego i za buduće kako bi se smanjila mogućnost da se falsifikuju istorijske činjenice.
Zato je popis sa odgovarajućim podacima i istorijskim činjenicama, prikazan u digitalnoj formi svojevrstan digitalni spomenik- ističe Radović.
Svi podaci nisu nađeni ali je svaka dopuna u vremenu, u digitalnom zapisu veoma jednostavna.
-Pronašli smo i 25 poginulih koji nisu ni na pločama zabeleženi, i oni bi bili potpuno zaboravljeni i izbrisani iz postojanja i bilo kakve evidencije. Na njihovo postojanje uputili su nas potomci tako da i tu nepravdu prema ovim ratnicima ispravljamo-naglasio je Radović.
Pored podataka o učesnicima rata prikupljeni su i odgovarajući tekstovi iz relevantne istorijske literature. Tekstovi koji se odnose na Srbiju i srpsku vojsku u celini, prevedeni su na engleski u digitalnoj formi popisa, koja će imati širu i kraću verziju.
Promocija elektronskog zapisa odnosno digitalnog spomenika i knjige biće polovinom septembra kada je između 14. i 17. septembra probijen Solunski front. Ukoliko se neko javi sa novim podacima ili ispravkama biće to dragoceno za dopunu digitalnog dokumenta.
Veliki doprinos u toku realizacije dali su mnogi a posebno Dragica Jevtović i Slavka Mitričević.
