Pocetna Društvo Nađa Đoković: Poezija pre svega

Nađa Đoković: Poezija pre svega

586
0
Podelite

Nađa ima 26 godina, svira klavir, glumi, bavi se modelingom, govori španski, engleski i ruski jezik, crta, a kako kaže, talenat za muziku i umetnost bio je vidljiv od malih nogu. Pisanjem poezije bavi se već preko dvadeset godina, završila je Osnovnu muzičku školu, a trenutno je na studijama Pedagoškog fakulteta u Užicu. Često se desi da inspiraciju za tekst i kompoziciju pesme dobije iz neke fotografije koju je prethodno napravila.

Široj javnosti postala je poznata po svojim hitovima, gde je na muziku Mocarta, „Turski marš“ i „Mala noćna muzika“, smislila humorističan i originalan tekst, u kome je opisala svoje dane u izolaciji u kojima su se mnogi slušaoci pronašli i tako nasmejala celi region. Iako je ova mlada umetnica svestrana, svoj poziv vidi u pisanju poezije i pevanju, koji su kako kaže, njena prva ljubav i gde teži da izgradi svoj prepoznatljiv stil i muzički žanr.

Poznato je da se baviš pisanjem i komponovanjem. Kada si primetila da imaš talenat?

-Pisanjem se bavim od prvog razreda osnovne škole, kada nam je učiteljica dala da na temu „Proleće“, napišemo pesmu, priču ili nešto slično tome. Izabrala sam pesmu i ona je već tada primetila da vrlo uspešno sastavljam rime i stihove, tako da evo, slobodno mogu reći, skoro već dvadeset godina pišem poeziju.

Koliko si napisala knjiga i pesama do sada?

-Do sada sam napisala tri zbrike poezije i proze i preko 1000 pesama ukupno, iako nisu sve objavljene. Nedavno sam, 16. juna, imala i promociju svoje knjige „ I zapeva slavuj, doba svitanja“, u „Akademiji 28“ u Beogradu. Iznenadio me veliki odziv ljudi, koji su došli ne samo zbog mojih pesama „iz karantina“, već zbog mog rada i poezije.

Gde nalaziš inspiraciju?

-Što se tiče inspiracije, dobijam je svakodnevno, iz ljubavi, međuljudskih odnosa, iako se moja ljubav i dalje bazira na nekom platonskom nivou. Imam tu specifičnost da pišem iz muškog roda u ženski. Bolje razumem mušku psihologiju. Inspiraciju tražim svuda i u svemu. Nekad se inspiracija dobije za pet, deset minuta, kao što je bio slučaj sa pesmama koje sam snimila u karantinu, a nekada treba i do nekoliko dana.

Da li sada pripremaš neku zbirku pesama?

-Nemam u planu zbirku, ali imam do sada već pedesetak pesama. Planiram da napišem dosta raznih pesama i onda polako da razvrstam koje ću objaviti u zbirci, to zavisi da li će biti tematska, tipa ljubavna, filozofska i slično. Imala sam predloge izdavača da se sledeća zbirka simbolično zove „Mocart iz karantina“, ali ja ne bih želela da me ljudi prepoznaju pod tim sinonimom. Želim da me ljudi prepoznaju po tome ko sam ja zapravo, to mi je bila samo odskočna daska za ono što ja želim ozbiljno da radim i stvaram.

Osim pevanja, pisanja i komponovanja, šta te još interesuje? Da li sviraš neke muzičke instrumente ili možda želiš da ih naučiš u bliskoj budućnosti?

-Klavir sviram od osnovne škole, a zanimljivo je i to da ga tada uopšte nisam volela. Danas sam majci zahvalna što me nije ispisala iz te muzičke osnovne škole, jer je upravo klavir nešto što danas obožavam. Posle muzike i pevanja, bavim se komponovanjem, čak sam se oprobala u komponovanju narodne muzike. Želim i da naučim da sviram gitaru. Vremenom je počela da se javlja želja i za umetničkom fotografijom, ali u smislu fotografisanja prirode, različitih predemta iz različitih uglova, modnim fotografijama.Često se dešava da fotografišem nešto i onda iz toga dobijem inspiraciju da iskomponujem nešto upravo na tu temu. Trudim se da sve to povežem na lep način. Ipak, pevanje i muzika je nešto što najviše volim, gde se pronalazim, i što je sada postalo moj pravi posao.

Koji je tvoj pogled na kulturu u Srbiji, šta bi poručila svim mladim ljudima, kako da se izbore za svoje ciljeve i snove i koji su tvoji budući planovi?

-Mislim da mora da se stvori nešto neobično, nešto što nije već viđeno kako bi te ljudi primetili i kako bi zadobili njihovu pažnju, pa tek onda da vide čime se ti zapravo baviš. Kada je kultura u pitanju, mnogo je ljudi, koji imaju šta da kažu, a ne smeju ili ćute jer ne žele da se ističu. Postoje ljudi u našem okruženju koji pišu knjige, poeziju, govore po nekoliko jezika. Trudim se da mojim prijateljima- umetnicima pomognem koliko mogu, često ih vodim na promocije svojih knjiga, kako bi i oni imali priliku da se istaknu. Nastavljam da pišem pesme, a ako sve bude u redu, sledeća promocija knjige biće u Kragujevcu. Pripremam i nekoliko pesama koje bi trebalo da snimim i objavim u narednom periodu. U budućnosti planiram da nastavim da se se profesionalno bavim muzikom.

Ostavite odgovor