Na sednici kolegijuma Univerziteta u Kragujevcu razgovarali smo o načinu organizovanja nastave u narednom periodu. Svaki fakultet i univerzitet imaju autonomiju da organizuju nastavu u skladu sa uslovima, prvenstveno vodeći računa o zdravlju studenata i zaposlenih, ali i ostvarivanja kvaliteta obrazovanja. Neki fakulteti su se odlučili na onlajn nastavu zbog velikog broja studenata i zato što nemaju dovoljno prostora da rade u malim grupama. Mi ne spadamo u tu kategoriju i iz tog razloga smo odlučili da radimo direktno, interaktivno jer možemo organizovati nastavu u grupama do 30 studenata uz poštovanje razmaka između svakog pojedinca, kao i svih drugih mera, istakla je prof. dr Snežana Marinković, dekan Pedagoškog fakulteta u Užicu.
Šta je obeležilo protekli period na fakultetu, kakvi su planovi za novu akademsku godinu s obzirom na epidemiju koronavirusa?
Protekli period na Pedagoškom fakultetu u Užicu obeležilo je sve što i obrazovni sistem u Srbiji, prelazak na onlajn nastavu, ali i potpuno izmenjen svakodnevni život u epidemiji koronavirusa. Imali smo priliku da vidimo kako izgleda život kada je ugroženo pravo na kretanje, a naš zadatak bio je da u takvim okolnostima učinimo da na prvom mestu obrazovanje bude dostupno svima. Na našem fakultetu svi studenti nisu mogli koristiti onlajn nastavu i sa njima je komunikacija bila preko vibera. Za one koji su je pratili onlajn bilo je važno da, pre svega, bude kvalitetna. To je bio veliki izazov, ali i nova situacija u kojoj smo se brzo organizovali i preko platformi obezbedili komunikaciju sa studentima. Ispite nismo održavali na početku epidemije i zbog toga je u avgustu bio novi rok za sve studente koji nisu mogli da dolaze zbog bolesti od koronavirusa. Sada se ispiti odvijaju normalno uz sprovođenje svih epidemioloških mera, uz obavezno nošenje maske i držanje distance.
Kako se odvijao upis i ima li još slobodnih mesta ?
Upis studenata u odnosu na prošlu godinu je nešto slabiji, ali u odnosu na prethodne godine je bolji. Posle drugog upisnog roka na budžetu su ostala upražnjena 43 mesta na smeru učitelj, a za vaspitača i trenera u sportu su popunjena sva budžetska, ali ima još mesta na samofinansiranju. Ove godine biće i treći upisni krug za budžetska mesta učitelj, kao i slobodna mesta na samofinansiranju za učitelja, vaspitača i trenera u sportu.
Za koji studijski program je vladalo najveće interesovanje?
Najveće interesovanje bilo je za smer vaspitač gde su već u prvom upisnom roku popunjena sva budžetska mesta, na samofinansiranju ostalo je još 13 mesta. Najmanje interesovanje je za smer učitelj i to je već poslednjih desetak godina.
Uskoro će biti konkurs za master studije učitelj i vaspitač i biće primljeno po 54 studenta od kojih 15 na budžetu za učitelja i tri na smeru master vaspitač. Sledi i upis na doktorske studije za pet studenata, tri su budžetska mesta i dva na samofinasiranju.
Da li se u ovim okolnostima razlikuju i ispitne aktivnosti?
Ispitne aktivnosti se odvijaju normalno, organizovali smo da to bude u manjim grupama i uz poštovanje svih epidemioloških mera. Postoji procedura od ulaska do izlaska sa fakulteta i to se strogo poštuje.
Šta je još važno za odvijanje direktne nastave s obzirom da epidemija još uvek traje?
Prvog oktobra će početi direktna nastava jer smo procenili da bezbednost i zdravlje studenata i zaposlenih može biti sačuvano. Mi nemamo veliki broj studenata u grupama, a učionice su nam dovoljno velike da možemo obezbediti distancu. Direktna nastava i interakcija između nastavnika i studenata, kao i među studentima daje mnogo bolje rezultate u učenju. Iz tih razloga odlučili smo se za redovnu nastavu, a ukoliko se situacija promeni u celoj zemlji ili na fakultetu, a nadamo se da neće biti, onda bi ponovo prešli na onlajn nastavu.
Šta je pokazala onlajn nastava?
Onlajn nastava ima ograničene domete ne samo što se tiče znanja i obrazovanja nego i u socijalnim relacijama. Druženje, saradnja, razmena iskustva i normalno odvijanje života su veoma važni kao i komunikacija, dok kod onlajn nastave obezbeđuju se efekti u vidu informacija i znanja. Ono što je dobro kod onlajn nastave je što su studenti u samostalnom radu morali biti više aktivni tako da je na ovaj način povećano njihovo vreme za učenje, ali nedostaje interakcija, da student kada mu nešto nije jasno kaže profesoru, da studenti međusobno razmene znanja, da bude debate… Kod veština to je već teže jer smo prirodom posla vezani za osnovne škole. U okolnostima kada nemamo drugi izbor, onlajn nam je bila jedina mogućnost. Na osnovu ovog iskustva sa sigurnošću možemo reći da su veći efekti nastave uživo.
Kako će se odvijati praktična nastava studenata?
Ukoliko škole ne budu radile teško ćemo organizovati praktičan rad sa učenicima. To je jako važno za buduću profesiju učitelja ili vaspitača. Trenutno smo uključeni u rad škola sa oko 50 studenata četvrte godine i master studija koji su se dobrovoljno prijavili da pomažu učiteljima oko pripreme materijala i organizovanja rada u manjim grupama. Na taj način oni stiču znanja koja su važna za profesiju, ali i veštine. To će im biti vrednovano kao praksa. Za škole to znači da imaju pomoć u ovakvim situacijama. Ako bi došlo do prekida rada škola kao u proteklom periodu studenti bi praktičan rad sprovodili gledajući ugledne časove na video materijalima i praveći analize bez mogućnosti da se uživo uključe, što je svakako nedostatak u obrazovnom procesu.
Fakultet je u proteklom periodu organizovao brojne aktivnosti, kulturne sadržaje, naučne skupove, šta svima najviše nedostaje?
Nedostaje stvarni život koji je bio na fakultetu, pored nastave i vannastavnih aktivnosti, nedostaje smeh, žamor studenata, njihovi produkti koji su bili zaista sjajni, kreativni u različitim oblastima. Naučni skup “Nastava i učenje- problemi, ciljevi i perspektive” ove godine zakazan je onlajn za kraj oktobra. Ovaj skup se godinama održava pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete u saradnji sa fakultetima iz Slovenije i Slovačke.
Da li je u planu akreditacija novih studijskih programa?
Nije u planu akreditacija novog studijskog programa, jer još uvek čekamo odgovor za studijski program Pedagogija i u skladu sa tim znaćemo kakvi su nam dalji koraci.
Šta biste posebno izdvojili za naredni period?
Najvažnije je da svi budemo živi i zdravi, da prebrodimo ovaj virus i da se vratimo normalnim aktivnostima. Među zaposlenima bilo je dvoje zaraženih i desetak među studentima.Zato je veoma važno da se svi sačuvamo u narednom periodu.
