Milojko Nikitović, grnčar iz sela Zlakusa, ovim zanatom bavi se preko 30 godina. Posao je nasledio od pradede i kaže da se od njega može fino živeti. Međutim, po njegovim rečima, ako vlast ne pomogne meštanima koji se bore protiv lažnih proizvođača, grnčarstvo će uskoro pasti u zaborav.
-Grnčarstvo su izmislili naši preci još davno, kada nije bilo struje i kada se peklo na ognjištima. Sastav za pravljenje posuda je pola kamen, pola glina. Prvobitno se pravilo samo od gline, ali su posude pucale, pa se naknadno dodao i kamen kao sastojak -počinje svoju priču Milojko.
Milojko kaže da se na poznatim manifestacijama u Guči, Mrčajevcima, vašarima i drugim mestima proda najviše grnčarskih proizvoda.
-Ukus je poseban u tim posudama. U njima se kuva kupus, pečenje, sač i druga jela, koja su na ovim manifestacijama najtraženija- naglašava Milojko.
U Zlakusi nema ni kamena, ni gline. Ove materijale grnčari nabavljaju iz obližnjih sela: kamen iz Rupeljeva, a glinu iz Vranjana. Glina i kamen melju se u mašinama, a sve ostalo:
od izrade, preko sušenja, oblikovanja, pečenja, ukrašavanja, radi se ručno.
-Postupak pravljena posude počinje mešanjem i mlevenjem kamena, što je jedino što se u ovom poslu radi mašinski. Veoma brzo ide sama izrada posude, ali posle je potrebno vremena
da se prati sušenje, koje traje i do desetak dana u zavisnosti od veličine posude. Leti može i na suncu, a zimi obično u sušarama. Ako se desi da se ne osuši dobro, onda može i da se preradi-
objašnjava ovaj grnčar.
Glavni proizvodi su: lonci, zatim sačevi, pekači sa poklopcem ili bez njih, crepulje za pečenje hleba, tanjirače za roštilj, kotlić i drugo.
-Najviše idu sačevi raznih površina. Kupci su jako zadovoljni, a stare mušterije se uvek vraćaju. Ima i stranih kupaca, ali to su uglavnom naši ljudi iz inostranstva: Nemačke, Švajcarske i drugih. Dosta se prodaje i turistima- tvrdi ovaj zlakuski grnčar.
Po njegovim rečima, prodaja ide lepo, ali tu su druge muke. Niz godina unazad, najveći problem grnčarima iz sela Zlakusa predstavljaju trgovci koji mašinski rade proizvode, a predstavljaju ih kao originalne, ručno rađene, pa ih prodaju na magistralnom putu po znatno nižim cenama.
Kako tvrdi naš sagovornik, nadležni organi i vlast, zaobilaze ovu temu u širokom luku i dodaje:
-Sve više ima nasrtaja da se uništi prava zlakuska grnčarija, jer dosta ljudi dolazi i trguje pod imenom naše grnčarije iz drugih gradova kao što su Vranje i Pirot.
Mi smo uradili sertifikat i zaštitni znak, koji je prvo bio slovo „Z“, zatim „Zlakusa“, ali ni to ne vredi. Mnogi kupci ne znaju da razlikuju proizvode, a „lažni“ grnčari uporno svoje proizvode predstavljaju kao prave- objašnjava Milojko.
Ovi proizvodi dosta su jeftiniji i nemaju pravi kvalitet. Dešava se da nedugo posle korišćenja posuda na visokoj temperaturi pukne, što degradira proizvodnju pravih Zlakuščana.
Meštani su napravili i Udruženje, kako bi sačuvali svoju tradiciju, ali ni to nije bilo od neke koristi, kaže naš sagovornik, jer lažnih grčara ima sve više, a niko ih ne kontroliše.
-Tvrdim da će zlakuska grnčarija propasti, ako se ne uključi vlast i ukoliko se ne bude deklarisala prava, tradicionalna grnčarija- zaključuje Milojko.
