Pocetna Društvo Biznis i traganje za putevima fantazije

Biznis i traganje za putevima fantazije

524
1
Podelite

Posle završenog školovanja, Goran Kojadinović iz Užica, zakoračio je u preduzetništvo osnivajući Infosys, preduzeće za projektovanje informacionih sistema i razvoj poslovnog softvera, prvo u užičkom kraju i među retkima u Srbiji. Posle skoro tri decenije firma je razvila i izgradila svoju poziciju na tržištu, a Goran je nedavno napravio novi veliki iskorak, ovoga puta u umetnost, u književnost. Objavio je tri knjige o kojima će se čitalačka publika tek izjasniti.

Goran Kojadinović, diplomirani elektroinženjer, po završetku fakulteta osnovao je 1991. godine svoje preduzeće Infosys i u to vreme u užičkom kraju bio pionir u IT sektoru i među retkim firmama ove vrste u Srbiji. Za protekle nepune tri decenije, preduzeće je izgradilo stabilnu poziciju na domaćem, ali i na tržištu Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Korisnici njihovih usluga znaju da kažu, da i oni koji nisu dovoljno potkovani znanjem mogu bez grešaka obavljati svoj posao u knjigovodstvu i računovodstvu ako koriste programe Infosys-a koje stvara tim izuzetnih stručnjaka iz različitih oblasti. Kako kažu u preduzeću, polazna osnova svih njihovih programa jeste da se kroz razvoj informacionog sistema uvedu standardi u korišćenju računara za poslovanje. Pokazalo se da su polazne osnove bile ispravne pa je Infosys do sada programske pakete implementirao u preko hioljadu preduzeća.

Da li ste te 1991. godine kada osnivate preduzeće, imali jasnu viziju njegovog razvoja i s obzirom da ste bili prvi u ovoj branši u užičkom kraju, a među vrlo retkima u Srbiji, odakle ste crpeli saznanja i iskustva za postavljanje temelja preduzeća?

-Početak se desio odmah nakon mog školovanja (ETF). Imao sam želju da, to što sam naučio na fakultetu, vratim društvu na neki način. Informatika je tada bila na svom početku, potražnja za njom je bila velika jer je bilo vreme osnivanja mnogih privatnih firmi. Sve je išlo spontano, nije bilo nikakvog plana. Isprogramirao sam prvu verziju poslovnog softvera, prezentirao ga u par firmi, i tako je krenulo… Saznanja i znanja su dolazila iznutra, a iskustva spolja, te je sve to u nekakvoj simbiozi proizvodilo vetar u leđa na poslovnom planu.

Kako ste opstali u protekle tri decenije što je za IT sektor značajan vremenski period u kojem je i kod nas doživeo procvat?

-Naravno da se u IT sektoru neminovno moraju pratiti nove stvari u razvoju tehnologije. Međutim, mišljenja sam, da ne treba to raditi brzo i po svaku cenu. Nije dobro raditi ishitreno, niti postavljati za ciljeve uvek najsavremenije tehnologije, koje uobičajeno dolaze kao nedovoljno testirane i nestabilne kada se tek pojave. Video sam mnogo IT firmi koje su se hvatale svega najnovijeg što bi se pojavilo u IT-u, čime su se tržištu predstavljali kao svojim najjačim adutom, a da ipak nisu napravili neki rezultat. Smatram da je bolje usavršiti tehnologiju koju najbolje poznajemo i koja radi, a da novu ustražujemo strpljivo, relativno polako, i da je paralelno implementiramo. Za to vreme više vremena, znanja i iskustva treba uložiti u domensko znanje, to jest u poznavanje procesa na koje se primenjuje informacioni sistem. Smatram da je za korisnike to mnogo važnije.

Na čemu gradite kvalitet usluga po kojem ste neprikosnoveni i prepoznatljivi na tržištu?

-Vrlo jednostavno. Mera kvaliteta usluge je zadovoljstvo korisnika. Korisnici su zadovoljni ako im brzo i kvalitetno odgovorimo na zahteve. U tom smislu smo svih ovih godina ulagali u sopstvene kadrove, kako programere, tako i ekonomiste i konsultante. U Infosysu, otprilike, imamo jednak broj programera i konsultanata. Timovi su uvek mešoviti, bilo da se radi o analizi i projektovanju, razvoju softvera, testiranju, održavanju… Takođe se dosta ulaže u internu organizaciju za podršku korisnicima. Razvili smo web interni softver (portal) za praćenje odnosa sa korisnicima, koji između ostalog obuhvata i pružanja konsultativne podrške s namerom da bude što kvalitetnije moguća. Na primer kada nas pozove korisnik za neku konsultaciju, kod nas se taj poziv evidentira na interni web portal. Evidentiranje poziva obuhvata unos i prikaz mnogih podataka kao što su: korisnik, kontakt osoba, programski modul, pitanje, stepen hitnosti, podaci iz istorije saradnje sa korisnikom (postavka sistema, razni ugovoreni odnosi, pregled ranijih poziva i ishoda, najčešća pitanja, statusni podaci korisnika…). Portal nam „predlaže“ najadekvatnije Infosys konsultante koji mogu odgovoriti na korisnički zahtev/pitanje, a što je urađeno na bazi veštačke inteligencije. Svi ovi podaci se istovremeno vide u svim našim poslovnicama (Užice, Čačak, Beograd), pa je tako moguće i da se interno konsultujemo i pripremimo pre odgovora. Na taj način Infosys konsultant se potpuno pripremljeno javlja korisniku i pruža konsultativne usluge. Često se takav pristup naziva „briga o korisnicima“ (Customer care), a softveri koji služe za podršku su u klasi CRM (Customer Relationship Management).

Kada ste počinjali koliko je bilo zaposlenih, koliko je sada?

-Te davne, 1991. godine, krenuo sam angažujući još dvoje kolega: programer i koleginica iz ekonomske struke. Znači bilo nas je ukupno troje. Od prvog dana, dakle, krenuli smo kao mešovit tim, to jest interdisciplinaran, jer, kako rekoh, od početka sam prepoznao da je to u ovom poslu veoma važno – važna je ta spona sa krajnjim korisnikom koja se ogleda u razumevanju njegovih potreba i zahteva, ali i da u komunikaciji sa njim govorimo istim jezikom, što nije bilo moguće bez konsultanata iz oblasti ekonomske struke. Danas je sve isto tako, s tim što Infosys u ovom momentu ima 38 zaposlenih.

Epidemija virusa korona, predpostavljam, nije uticala na rad u preduzeću, ali da li je ostavila traga na potražnju za vašim uslugama?

dav

-Epidemija jeste uticala na rad u preduzeću kada je u pitanju razvoj softvera, jer smo uglavnom radili od kuće. U takvim uslovima je teško raditi na ozbiljnijem timskom razvoju softvera, mada nije bilo nemoguće. Ali je bilo usporeno, svakako. Postoji tu jedna zabluda da se u IT-u sve može raditi daljinski, to jest preko interneta, samim tim i od kuće. To je samo delimično tačno. Timski rad uz fizičko prisustvo je i dalje nezamenljiv kada je u pitanju naš posao. Što se tiče usluga održavanja, to jest podrške korisnicima, tu se ništa nije promenilo. Upravo zahvaljujući web portalu koga sam malopre pomenuo, rad od kuće je dao iste rezultate, a mislim da korisnici nisu primetili nikakvu razliku. Potražnja za našim uslugama se nije smanjila, ali su nam prihodi smanjeni jer smo odobravali vanredne popuste u vreme vanredne situacije, a sve da bi pomogli korisnicima da prebrode probleme u svom poslu. Neki su ipak zatvorili svoje firme. Svi se mi nadamo da će proći ova nedaća i da će se privreda, i naši bivši korisnici, povratiti.

Kako biste, uopšte, ocenili poslovni ambijent u Srbiji, sa Vaše pozicije? Kakva je budućnost daljeg razvoja IT sektora u našoj zemlji?

-Poslovni ambijent je loš, ne bih komentarisao. Budućnost IT sektora ide u pravcu globalizacije. Po mom mišljenju to donosi neka rešenja, ali i mnoge probleme. Rešenja su u standardizaciji koja uvodi izvestan red u poslovne procese. Problemi su što se globalizacijom uništavaju talenti. Biti programer je kreativno zanimanje, veoma slično raznim umetničkim, iako se to tako ne vidi spolja. Ništa bolje i sigurnije ne ruši tu kreativnost od globalizacije IT sektora.

Ako programiranje i umetnost vezuje kreativnost onda to delimično objašnjava Vaš nedavni veliki iskorak u umetnost, u književnost. Od novembra prošle, pa do juna ove godine, iz štampe su izašle tri Vaše knjige, Prijatelji, Afrički učitelj i Svoja KNJIGA Tuđih UTISAKA koje, kako sami kažete, čine trilogiju apsurda. Šta Vas je potaklo da zapišete prvu rečenicu iz koje se kasnije izrodila ova trilogija Vaših promišljanja o životu, nauci, umetnosti, pojavama, religiji?

-Ovo je najteže pitanje. Šalim se, naravno. Da, za manje od jedne godine sam izdao tri knjige, mada sam ih pisao godinama. Nisu iz struke što se prvo pomisli, već su iz života što se vidi iz naslova. Prvu rečenicu sam napisao, ako se dobro sećam, još kao student, nakon što sam pročitao „Manifest nadrealizma“ od Andrea Bretona, i još neke knjige. Čak sam je i na zid jedne sobe ispisao, tamo još stoji.

Koliko ste radili na ovim delima, šta Vas je posebno inspirisalo, provociralo da pišete i kada ste to najčešće radili? Šta Vama sve ovo znači?

-Pisao sam ih pet ili šest godina, sve tri istovremeno. Osnovni motiv pisanja mi je bio da svoje misli spasem od sopstvenog zaborava. Posle mi je palo na pamet da bi te misli mogle poslužiti i drugima, ako bi kome bile interesantne. Jer, lakše mi je zapisati ih, nego pričom ponavljati… Opet šala, naravno. Elem, nisam ih pisao na klasičan način na papir, već u telefon. Zapisivao sam svoja razna razmišljanja, ideje, sećanja, priče, misli, druženja i razgovore sa prijateljima…, ali i lična opažanja i, što mi reče jedna drugarica, „Ala si se ti izrazgovarao sam sa sobom“. Sve to sam zapisivao, dakle prvo u telefon, pa kasnije na gugl drajv (google drive). Godinama tako, građa se nakupila. Krajem 2018. godine rešio sam da od svega toga sklopim knjigu. Međutim tematski nije moglo sve da ide u jednu, a bila bi i obimna, pa sam podelio u tri; tako su nastale te tri pomenute knjige.

Zašto je ovo trilogija apsurda? Šta je apsurdno?

-Zapravo ovo nije trilogija, ali sam je ja tako nazvao jer prožima jedan motiv – apsurd – kroz sve tri knjige. Elem, ništa nije apsurd dok se isti ne pronađe. A ja tragam za tim apsurdima. Pa kako kog pronađem, e ja ga zapišem. Jer mene u umetnosti ne zanimaju realne stvari. Umetnost, bar meni, služi da mi pruži novu dimenziju u odnosu na realan život i svakodnevicu, a ne da potvrđuje realnost. Čak je i logično, rekao bih, tragati za putevima fantazije kada radite ovakav posao kao ja. Ako nije logično, a ono, možda je bar intuitivno logično. Ta nova dimenzija ima drugačije zakone. U njoj ne vladaju ovi koji su nam realni i koji se samo umom i intelektom mogu dokučiti. Tamo je naopako, podsvesno, iracionalno… Tamo živi apsurd koji ima smisla i kome je paradoks rođeni brat. Isto tako, metafizika mu je rođena sestra.

Mislim da nimalo nije lako izgraditi i održavati tržišnu poziciju preduzeća, a Vi ste i pored toga imali vremena za pisanje, osim što ste izdavač ovih dela, Vi ste i lektor, dizajner, uradili ste i zanimljivu pripremu za štampu?

dav

-Preduzeće je prilično dobro organizovano, tako da ja nisam potreban u mnogim sferama. Naravno, uključim se kada treba. Što se tiče pisanja, već sam rekao da je to trajalo dugo, samo se sada materijalizovalo, da ne kažem ukoričilo tri puta. Da, tačno je da sam knjige uradio sam (pisanje, korektura, lektura, tehnička priprema, dizajn korica); sve osim štampe.

Koji su Vaši planovi u daljem razvoju preduzeća a koji na umetničkom polju?

-Infosys ima razvojni tim na novoj softverskoj platformi i nadam se da ćemo za par godina izaći sa značajnim rezultatom. Što se tiče pisanja, ne znam da li ću više sklapati knjige, ponestalo mi je malo energije jer je to težak posao – ispostavilo se, ali ću svakako pisati u telefon i arhivirati negde na neki oblak (cloud).

1 komentar

  1. Sjajan tip!
    Svaka čast za ovako ozbiljnu firmu ovde i u ova vremena!
    Mislim da vredi procitati nesto od ovoga. Cini se ozbiljan citalac i poklonik umetnosti.

Ostavite odgovor