Zbog složene epidemijske situacije premijera predstave “Boli kolo”, Dimtirija Kokanova, u režiji Jovane Tomić, je odgođena. Kako je saopšteno iz užičkog Narodnog pozorišta, publika će biti blagovremeno obaveštena o ovoj 548. premijeri užičkog teatra.
Polazna tačka komada „Boli kolo“, kako navodi rediteljka Jovana Tomić, jeste stvarni događaj ubistva čiji je izvršilac na društvenim mrežama obrazložio svoj postupak, ukazao na uzroke i krivce, odao počast svojoj ubijenoj ljubavi i celu ispovest završio izjavom – “nisam hteo jbg“.
„Ova rečenica je nadalje često citirana, postala je deo pop kulture, prepoznatljiva je kao toponim za – u ovom konkretnom slučaju krajnje paradoksalno – neostvarenu ljubav, oslanjajući se na čuveni lokalni mit o strasti “na balkanski način“, gde se ljubav graniči i/ili izjednačava sa smrću, emocije su afektirane, krvoločne u svojoj manifestaciji, život je dert a nagoni uzimaju primat nad etikom i zakonima“, napisala je Rediteljka Tomić u programskoj knjižici. Po njenim rečima, navedeni primer ubistva „ilustruje fenomen ovih prostora –balkansku strast”, gde se ispod „ekspresivnog, čulnog miljea egzotizuje patrijarhalno, konzervativno ustrojstvo polova, gde se šovinizam, mačizam, seksizam uzima kao podrazumevani referentni sistem koji podržavaju i muškarci i žene“, napisala je Tomić.
Po njenim rečima, Dimitrije Kokanov, kao uzorak uzima dva heteroseksualna para, dva muškarca i dve žene koji se zahvaljujući biografijama razlikuju „u ekonomskom, društvenom, akademskom kontekstu: jedna visokoobrazovana žena, naučnica je u vezi sa mlađim čovekom iz radničke klase, dok drugi par čine moćan čovek sumnjivog biznisa, i lepotica, fitnes instruktorka i model. Zanimljivo je da ovakva postavka likova samo još čvršće uspostavlja patrijarhat kao osnovni princip dinamike njihovih odnosa, uprkos razlikama i čestim predrasudama da se viskoobrazovane žene, na primer, a priori povezuju sa kontekstom feminizma. Pisac nam, upravo zato, samim naslovom komada, ali i naznakom – narodna ljubavna igra – kao i songovima unutar komada, naznačava da je odnos ova četiri lika plesna, emotivna, ritualna partitura odnosa, čime se otvara još jedno polje tumačenja – ukorenjenost mačizma i konzervativizma u našem kulturnom nasleđu, političkom, društvenom, istorijskom osim.“ Po rečima rediteljke, kolo je, osim što je tradicija, nekada simbolizovalo i jak društveni uticaj, omogućavalo je socijalizaciju i odabir budućeg partnera, međutim u Kokanovom komadu kolo „uspostavlja savremene rituale koji oslikavaju opsednutnost sopstvnim telom“, ali i u isto vreme i „bezuslovnog posedovanja drugog tela, partnerskog, u jasnoj hijerarhiji, naravno, submisivnog (žena) i dominantnog (muškarac). Ono što je nekad bila svojevrsna tradicionalna muško – ženska predigra, danas je krvoločna borba za preživljavanjem.“
Pokretač dramskog sukoba u ovom tekstu je, kako navodi Jovana Tomić, prevara. ‘Potlačeni’ se „ipak usuđuju na neverstvo svojih moćnijih partnera, tako da se uloge menjaju te naizgled dominantni postaju žrtve“.
U predstavi „Boli kolo“ igraju: Hadži Nemanja Jovanović, Vanja Kovačević, Branislav LJubičić. Koregraf je Igor Koruga, kostimografkinja Maja Mirković, a kompozitor je Luka Mejdžor.
