Sve manje ljudi živi u selima, 2011. godine u užičkim selima je živelo 19.000 stanovnika, a sada ispod 11.000 – upozoravajući je demografski podatak koji za “Vesti” iznosi pomoćnica gradonačelnika Užica zadužena za populacionu politiku, Mirjana Radivojčević.
Svako četvrto selo u Srbiji na putu je nestajanja, jer broji manje od sto stanovnika. Slična sudbina ne zaobilazi ni užička i koja se suočavaju sa prirodnim odumiranjem i u kojima preovlađuju staračka domaćinstva. Kremanci se sećaju polovine šezdesetih kada je u njihovu školu išlo 800 đaka, a proteklih par godina imali su samo dva prvaka. Kako bi izbegli katastrofu u našim selima potrebno je više asfaltiranih puteva, gradska voda, kanalizacija, ambulanta, apoteka i najvažnije više mladih poljoprivrednika od čije proizvodnje zavisi i opstanak grada i naše zdravlje. Nije isto jesti sveže voće i povrće iz Lužničke doline ili kupovati po marketima, piti mleko sa Tare ili jesti suvo meso, slaninu, pršutu ili ovčju stelju iz Kačera. Mladi sa kojima smo razgovarali žele da se bave poljoprivredom, ali dodaju pored ulaganja potrebni su i neki drugi uslovi pored infrastrukture. Žele da se bore za svaku učiteljicu i đaka ma koliko bila mala brojnost razreda na selu. Bilo bi lepo posle niza godina kada se jagode za izvoz iz Bjelotića više ne bi truckale po drumu do otkupnog mesta i kada bi Bioska imala više vode za napajanje stoke i razvoj kozarstva što bi koristilo i malini. Kroz projekat “Sela bez dečjeg osmeha” želimo da vam ispričamo i priče o primerima dobre prakse, ali i ponovimo staru istinu da i na selu svako traži svoje društvo i da su za dečju igru potrebni drugari. Mnogi Užičani bave se poljoprivredom i odlaze na svoja imanja svakodnevno, žive u gradu baš zbog dece koja u selu nemaju svoje vršnjake i zbog vrtića i škole. O demografskim kretanjima u užičkim selima beležimo i sledeće podatke.
Kakva je demografska slika Užica prema pokazateljima sa kojima trenutno raspolažete i koji su najsvežiji?
Grad Užice je jedinica lokalne samouprave u Zlatiborskom okrugu na zapadu Srbije. Prostire se na površini 667 kvadratnih kilometara. Grad Užice u svom sastavu ima Gradsku opštinu Sevojno i 30 mesnih zajednica. Prema popisu iz 2011. godine grad Užice ima 78.040 stanovnika i najniži prirodni priraštaj u Zlatiborskom okrugu.
Kakva je situacija sa selima, da li dolazi do naglog smanjenja broja stanovnika?
Ako se posmatraju odvojeno seoska naselja uočava se konstantni pad broja stanovnika. I u urbanoj i u ruralnoj sredini evidentan je trend iseljavanja. U gradskoj sredini iseljavanje najviše podržavaju mladi starosti 20-24 godine (57,6 odsto). Isti slučaj je i sa iseljavanjem sa seoskog područja, s tim što je tu procenat iseljavanja mladih od 20-24 godine starosti, nešto niži 38,8 odsto. Sve manje ljudi živi u selima, 2011. godine u užičkim selima je živelo 19.000 stanovnika, a sada ispod 11.000 stanovnika.
Koji su razlozi ovakvih demografskih kretanja i da li ima suprotnih trendova, odnosno povratka u selo zbog bavljenja poljoprivredom? Posebno je nepovoljan položaj seoskih žena…
Bolji kvalitet života, veće šanse na tržištu rada i razvijanje socijalne usluge podstiču migraciona kretanja ženskog stanovništva od sela ka gradu. Ekonomski položaj žena je nepovoljan, a pristup uslugama od značaja, za osnaživanje ekonomske participacije izuzetno je ograničen. U poređenju sa seoskim muškarcima, među seoskim ženama veće je učešće neaktivnih i nezaposlenih. Među nezaposlenim ženama (55 odsto žena prema 39 odsto muškaraca), čak 56,6 odsto je zaposleno u poljoprivredi. Pored toga, zaposlenost u poljoprivredi gotovo u potpunosti se odvija u okviru domaćinstva (tek 2 odsto angažovanih radi u svom domaćinstvu). Usluge podrške zapošljavanju, jačanju ekonomskih potencijala žena i njihovih domaćinstava izuzetno su slabo dostupne u ruralnim oblastima. Čak 76 odsto nezaposlenih žena nije čulo ni za jednu aktivnu meru tržišta rada, a tek 13 odsto je učestvovalo u nekom od programa Nacionalne službe zapošljavanja i ocenilo da ovi programi nisu povećali njihove mogućnosti da se zaposle. Programi podrške poljoprivrednoj proizvodnji namenjeni su gazdinstvima, a žene se retko nalaze u ulozi nosioca poljoprivrednog gazdinstva, zbog čega ne mogu samostalno da konkurišu za ove programe.
Za sela sa dečjim osmehom potrebni su koraci koji bi vodili tom cilju…
U gradskim i ruralnim sredinama imamo fenomen nedovoljnog rađanja dece, odnosno imamo negativan prirodni priraštaj, više ljudi umire nego što se rodi. Ostvarenje cilja većeg rađanja podrazumeva sprovođenje više mera: ublažavanje ekonomske cene podizanja deteta, usklađivanje rada i roditeljstva, snižavanje psihološke cene roditeljstva, očuvanje i unapređenje reproduktivnog zdravlja, rešavanje problema neplodnosti, ka zdravom materinstvu, populacionu edukaciju i aktiviranje lokalne samouprave.
Gašenje svake seoske škole pogubno je za opstanak sela. Ostanak mladih na selu Grad Užice pomaže i kroz podršku mladim poljoprivrednicima, na koje još načine podstičete život užičkog sela?
Izgradnjom infrastrukture – puteva, vodovoda, popravkom atarskih puteva Grad ulaže u seoske mesne zajednice. Subvencije koje je Grad pružio užičkom selu uvećavaju se svake godine i u 2020. godini iznosile su 30 miliona dinara za poljoprivredu, 55 miliona dinara za asfaltiranje seoskih puteva 10 miliona dinara za atarske puteve i 25 miliona dinara za vodovode u selima. Seoske škole na teritoriji grada imaju decu predškolskog uzrasta i decu osnovce: Kremna, Mokra Gora, Bioska 103, Ravni, Drežnik, Nikojevići 112, Trnava, Karan, Lunovo Selo, Ribaševina 166, Krvavci, Zlakusa 186. Svrha svih ovih ulaganja je da se što više porodica vrati u naša sela i rezultati na tom polju su već vidljivi.
Subvencije koje je Grad pružio selu u 2020. godini
30 miliona dinara za poljoprivredu
55 miliona dinara za asfaltiranje seoskih puteva
10 miliona dinara za atarske puteve
25 miliona dinara za vodovode u selima
Seoske škole i broj đaka
Kremna, Mokra Gora, Bioska 103
Ravni, Drežnik, Nikojevići 112
Trnava, Karan, Lunovo Selo, Ribaševina 166
Krvavci, Zlakusa 186
Tragedija
Sve nas je duboko potresla pogibija trinaestogodišnje devojčice u Lunovom Selu koja se vraćala iz škole i za čiji se život u porti Bele crkve karanske molilo preko trista Užičana. I ovom prilikom zahtev nadležnima da povećaju bezbednost dece i na seoskim saobraćajnicama kako se ovakve tragedije više nikada ne bi dogodile.
Projekcija kretanja stanovništva 2002-2025. godine na području Grada Užica koja je deo Prostornog plana iz 2010. godine od koga je protekla decenija i situacija na terenu svakako je samo lošija
PROJEKAT „VESTI“ “SELA BEZ DEČIJEG SMEHA” SUFINANSIRA MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE
STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA
