Radivoje Đorđević-Džems iz Bajine Bašte, posle oporavka od koronavirusa napisao je pesmu koju je prosledio našoj redakciji.
Zaposlen je u „Elektroizgradnji Bajina Bašta“a objavio je zbirke pesama „Boem i pesnik“ (2019). i “Život u pesmama” (2020).
Život teče, kad jedno veče
37 sa 2 odjednom vreo sam ja,
pitanje se samo nameće
što temperatura ka gore kreće.
Pregledi, testovi i snimci
potvrdu toj sumnji daše,
doktorka reče: “Bolničko lečenje”
kovid je napao organe vaše.
Prvi sprat Užičke bolnice
sad je deo svakodnevnice,
u sobi 111 sad ću boraviti
sa koronom ovde se boriti.
U skafanderima doktori i sestre
za sve nas na poslu ginu,
od ranog jutra, pa sve do sutra
o našem zdravlju se brinu.
Vredno, sa lakoćom rade
zadatke što struka im dade,
vidiš im samo nasmejane oči
čuješ glas: “Kako je momci?”
Što je teško lakše padne,
kad neko ti srcem pomaže,
sjedinismo snage, želju i volju
da pobedimo veliku nevolju.
Terapija uspešna je bila,
ja ko nov dobio sam krila,
doktor me odmeri i pusti reči:
“Sad kući, nek te žena leči.”
A kod kuće, Bogu milom fala,
dočeka me najlepša lala,
moja Rada, to prelepo luče,
sva je srećna i po kući guče.
Đakonije razne i sa saćem meda
daje Rada i nežno me gleda,
da ja svoju snagu sad povratim
u redovne poslove se vratim.
Kontrola, uspešno je tekla
snaga mi je još veća potekla,
koronu sam bacio za leđa
sad željama ne postoji međa.
