Povodom smrti poznatog užičkog i jednog od najvećih privrednika zapadne Srbije Vasilija Mićića, predsednika kompanije „Putevi Užice“ i vlasnika hotela „Palisad“, danas je u Užicu, u Gradskom kulturnom centru održana komemoracija kojoj su prisustvovali članovi porodice, zaposleni u užičkim „Putevima“ i „Palisadu“, brojni poslovni partneri i saradnici iz Užica, predstavnici privrednog, javnog i kulturnog života i prijatelji.
Komemoracija je počela minutom ćutanja, a u ime Grada Užica i Užičana, od Vasilija Mićića oprostila se gradonačelnica dr Jelena Raković Radivojević, rekavši između ostalog, da je virus koji hara planetom, nažalost, uzeo i život čoveka koji je umeo da se
suprotstavi brojnim poslovnim i životnim izazovima.
-Vasilije ili Vaso, kako su ga Užičani znali i prepoznavali, primer je čoveka koji je sledio svoje poslovne vizije i hrabro krčio put koji je sebi zacrtao mada mu okolnosti u vremenu u kojem živimo, i nisu često išle na ruku. Uspeo je da ostvari izuzetne domete na svom graditeljskom putu, ali postoji još nešto po čemu ću ga i ja kao i svi ljudi pamtiti u njegovom rodnom kraju i šire, a to su humanost i dobročinstvo. Nikada nije zaboravio odakle je potekao i kad god je bio u prilici podržavao je svoj kraj i ljude u nevolji vodeći se idejom da čovek postaje veliki shodno stepenu na kojem radi za dobrobit drugih ljudi. Zdravstveni centar Užice, Opšta bolnica Užice i užičko zdravstvo pamtiće i biće večno zahvalni za veliku podršku i pomoć koju nam je godinama pružao na dobrobit svih naših sugrađana kao što će ga svi oni kojima je pružio šansu da za sebe i svoju porodicu obezbede egzistenciju radom, prvenstveno u Rusiji, pamtiti kako je insistirao da ljudi iz našeg kraja budu ti koji će dobiti posao. Bio je čovek neverovatne energije, šarma i harizmatičnosti, vredan i pouzdan saradnik, odmeren u svakoj prilici, neko ko je uvažavao ljude, poštovao tuđa mišljenja- rekla je gradonačelnica Užica.
U ime privrednika, oprostio se Milojko Tomonjić, direktor Poslovnog centra Komercijalne banke Užice, rekavši da se o životu Vasilija Mićića može napisati višetomni roman, ali se o njegovom radu mogu uraditi „ogromne ilustrovane enciklopedije“.
-Profesori menadžmenta morali bi na osnovu njegovih iskustava da napišu udžbenike za buduće generacije studenata – rekao je Tomonjić istakavši da mu je lično bila čast da upozna i da radi sa Vasilijem Mićićem u vreme drugačijeg društveno-ekonomskog i privrednog sistema, u vreme SOUR-a, RO i OOUR-a.
-Odudarao je od svih koje sam do tada poznavao. Priznajem i to, ubrzo posle toga, upoznao sam još jednog takvog. I u to vreme on je bio menadžer, lider, vođa, iako te reči tada u našem jeziku nisu korišćene. Za ono vreme, rekli bismo bez obzira što je direktor, on je bio radnik-udarnik- istakao je Tomonjić i rekao da je Vasilije Mićić za života postao mit.
-Legenda o Vasiliju Mićiću širila se za njegovog života, a i tek će, njegovim Rožanstvom, Užicem, Beogradom, Srbijom, Jugoslavijom, Evropom, Azijom, jednom rečju svetom – naveo je Tomonjić i istakao da je Vasilije Mićić posedovao veliku energiju koja je ravna „energiji svih naših termo i hidrocentrala“.
Poslednje reči pozdrava uputio je i Jovan Prljević u ime školskih drugova iz Gimnazije, 63. generacije, istakavši da će se uvek sećati njihovih zajedničkih druženja i njega, pravičnog, sa osmehom punim milosrđa koji je svakome kome je trebalo pomogao.
-Bio si i ostaćeš naš ponos i dika koje ne možemo zaboraviti – rekao je između ostalog, Prljević.
Ivan Marinković, komercijalni direktor „Putevi Grup“ , opraštajući se u ime zaposlenih u kompaniji i preduzećima Vasilija Mićića, kao i poslovnih partnera i prijatelja, rekao je između ostalog da je bila čast i privilegija biti deo tima i „armije“ Vasilija Mićića u ostvarivanju zajedničkih snova i ostavljanju svedočanstava o tome šta sve mogu da urade snaga volje, znanja i umeća.
-U amanet ste nam ostavili da budemo hrabri i najbolji, čestiti, da ne odustajemo i kada deluje da je sve izgubljeno, da volimo svoje projekte, da volimo svoje kolege i njihove porodice, da brinemo o svoj i našoj deci „Puteva“, da čuvamo svoje porodice, svoje korene i svoju zemlju, da uživamo u umetnosti, da pomažemo ugroženima, bolnicama i Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Taj amanet sa ponosom prihvatamo – rekao je Marinković.
Vasilije Mićić, rođen je 1944. godine u Rožanstvu. Po završetku Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu zapošljava se u preduzeću „Putevi Užice“ 1971. godine, a 1986. postaje direktor ovog preduzeća koje tada izvodi velike radove u Iraku, Rusiji i
Izraelu. U Rusiji 1992. godine osnovao je svoju firmu za nisku i visoku gradnju koju razvija i grana u više preduzeća. Užički „Putevi“ sa Mićićem postaju sinonim dobre gradnje kako na lokalnom, tako i na međunarodnom nivou.
Vasilije Mićić je preminuo 20. decembra od posledica virusa korona u Moskvi. Opelo i sahrana obaviće se 26. decembra na Novom groblju u Beogradu.
