Pocetna Društvo Strah zaposlenih od gubitka posla

Strah zaposlenih od gubitka posla

960
0
Podelite

-Očekivanja da posledice koje nosi pandemija neće izazvati veće potrese nisu realni. Velika su očekivanja od vakcine, ali prilično je jasno da to nije čarobni štapić koji će odmah rešiti sve probleme. Koliko će opasnost trajati niko se ne usuđuje da prognozira, ali negativan uticaj na privredu, a posebno na zaposlene nastaviće se i u ovoj godini-navodi Dragovan Drašković, predsednik Saveza samostalnih sindikata za više opština Zlatiborskog okruga i član Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije

Pandemija koronavirusa u značajnoj meri usporila je privredne aktivnosti kako u svetu tako i kod nas a pojedine sektore potpuno zaustavila. Došlo je do ogromnih promena u privredama celog sveta a u mnogim državama pa i u Srbiji. Pokrenut je Program mera za pomoć privrednim subjektima u cilju ublažavanja posledica i očuvanja radnih mesta. Mere su dale određene rezultate, očigledno na kratak rok jer očekivanja da će pandemija stati nisu se ostvarila, a opasnost od virusa trenutno je na veoma visokom stepenu.

Činjenica je da su poslodavci u prethodnom periodu značajne aktivnosti usmerili na održavanje proizvodnog procesa a posebno na mere u cilju zaštite zdravlja zaposlenih.

Veoma je ohrabrujuće da je stepen solidarnosti i saradnje sindikata i poslodavaca na iznenađujuće zavidnom nivou. Moglo bi se reći da su prava velikog broja radnika u prethodnoj godini bila u „stanju mirovanja“ u očekivanjima da se život normalizuje, istakao je za „Vesti“ Dragovan Drašković, predsednik Saveza samostalnih sindikata za više opština Zlatiborskog okruga i član Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Po podacima koje imate u sindikatu, da li je i koliko bilo otpuštanja radnika u protekloj godini?

Procene u Savezu samostalnih sindikata Srbije (SSSS) su da je od početka pandemije bez posla ostalo oko 50.000 radnika i to pretežno onih koji su radili na „ crno“ kao i radnici na privremeno povremenim poslovima. Koliko će opasnost trajati niko se ne usuđuje da prognozira ali negativan uticaj na privredu, a posebno na zaposlene nastaviće se i u ovoj godini. Otpuštanja radnika u nekoj većoj meri na području Zlatiborskog okruga nije bilo, ali veliki broj radnih mesta je ugrožen, a u sektorima koji su skoro potpuno zaustavljeni budućnost im je neizvesna. Uostalom i pre krize položaj zaposlenih bio je težak a tek sada…

Postoje li razlike u poštovanju mera u javnom i privatnom sektoru?

Uglavnom ne, ali poslovi koji se obavljaju u dobroj meri nisu uporedivi. U privredi i komunalnom sektoru pa i nekim drugim delatnostima, rad od kuće praktično nije moguć i upućivan je manji broj zaposlenih, dok je u državnoj i lokalnoj administraciji i nekim javnim preduzećima ova mera u dobroj meri korišćena.
Takođe, preporuka Vlade Srbije poslodavcima koja se tiče visine zarade zbog odlaska na bolovanje zbog korona virusa stavlja zaposlene u ova dva sektora u potpuno neravnopravan položaj.
Zanemarljiv je broj slučajeva da je u realnom sektoru zaposlenima koji odlaze na bolovanje zbog korona virusa bila isplaćena zarada u punom iznosu.

Koliko se sindikalno delovanje promenilo zbog epidemije koronavirusa?

Na određni način u mnogim sektorima pojačano je učešće sindikata u rešavanju svakodnevnih problema. Sada se posebno vidi koliki je značaj Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Kolektivnih ugovora iz ove oblasti kao i Odbora za bezbednost u preduzećima i ustanovama gde sindikat ima jako značajnu ulogu i uticaj da se donesu i sprovedu mnoge mere koje će zaštititi zdravlje zaposlenih, što je bio i ostaje trajni zadatak, nezavisno od problema sa kojima se trenutno suočavamo. Činjenica da je otežana neposredna komunikacija sa višim organima nas ne sprečava da svakodnevno pratimo aktuelna dešavanja, informišemo se i dogovaramo o merama u najboljem interesu zaposlenih.

Kakve su procene sindikata sa kakvim će se problemima suočiti radnici u ovoj 2021.godini?

Očekivanja da posledice koje nosi pandemija neće izazvati veće potrese nisu realni. Velika su očekivanja od vakcine, ali prilično je jasno da to nije čarobni štapić koji će odmah rešiti sve probleme. Mislim da će u ovoj godini dominantan biti strah zaposlenih od gubitka posla. Svakako da će i intervencije države u mnoge sektore biti dodatno ograničene. Kada je u pitanju naš Zlatiborski okrug uveren sam da će realni sektor kao mnogo puta do sada odoleti izazovima zahvaljujući žilavosti koju je više puta do sada ispoljio.  U svakom slučaju očekuje nas velika neizvesnost i pogoršanje materijalno socijalnog položaja zaposlenih koje ni do sada nije bilo na zadovaljavajućem nivou.

Od januara 2021. godine minimalna zarada je povećan sa 172,54 na 183,93 dinara po satu što je u neto iznosu više za oko 2000 dinara. Samostalni sindikat je insistirao na povećanju u iznosu minimalne potrošačke korpe, ali to nije podržano. Kako to komentarišete i da li će ova epidemijska situacija biti iskorišćena i dalje za loš materijalni položaj velikog broja radnika koji su mimo zakona više godina na minimalcu?

Jako je loše što poslednjih godina minimalnu zaradu stavljamo u prvi plan umesto da se interesovanje socijalnih partnera usmeri na značajnije poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih. Iznos minimalne potrošačke korpe od 37.000 dinara daleko je od realne potrošnje tročlane porodice i dovoljna je za puko preživljavanje.
Minimalna zarada po Zakonu o radu isplaćuje se zbog problema u poslovanju na rok ne duži od šest meseci. Izgleda da su to zaboravili prvo zakonodavci, a onda sindikati i poslodavci. Takvih slučajeva ima i u našem okruženju. Činjenica je da minimalnu zaradu u Srbiji prima oko 350.000 zaposlenih i njen iznos je ispod granice siromaštva za tročlanu porodicu sa jednim zaposlenim.

U 2020.godini ponovo ste izabrani za predsednika Saveza samostalnih sindikata za više opština Zlatiborskog okruga i za člana Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije. Šta su najveći izazovi u ovom teškom vremenu i koji su prioriteti?

Očigledno je da sa problemima sa kojima se suočavamo moramo navići da radimo i živimo. Po svemu sudeći u 2021.godini očekuju nas izmene i dopune niza Zakona iz radnog zakonodavstva koji se tiču radno pravnog statusa zaposlenih. Iskustva iz prethodnih perioda veoma su neprijatna jer su svaki put radnička prava značajno umanjivana.  Savaz samostalnih sindikata već je poslao na teren instrukcije u cilju što šireg učešća članstva da se sa svojim predlozima aktivno uključe kako bi nova zakonska regulativa poboljšala neka rešenja koja su se u praksi pokazala kao loša za svet rada. Posebno se to odnosi na Zakon o radu i Penzijsko i invalidskom osiguranju kao i stalni zahtev sindikata za ukidanje kaznenih poena jer ta nepravda treba i mora biti ukinuta zbog velikog broj ljudi koji su doživotno kažnjeni trajnim umanjenjem penzija. Ukoliko ne bude razumevanja za predloge sindikata dodatno će se pojačati odliv radne snage na druga područja.

Kakva je saradnja predstavnika lokalne samouprave i sindikata?

Formiranjem organa vlasti u Gradu Užicu stekli su se uslovi da oživimo rad Socijalno ekonomskog saveta ne zato što je to jedna od obaveza iz poglavlja 19. u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, već je veoma važno da svi razumemo da postoji potreba da se uspostavi i socijalno ekonomski dijalog na nivou lokalne samouprave. Verujem da ćemo u neposrednim kontaktima sa predstavnicima lokalne samouprave i udruženjem poslodavaca postići konsenzus u definisanju programskih ciljeva Saveta. Ukoliko uslovi dozvole organizovaćemo planirane edukativne seminare o elementima kolektivnog ugovora i izazovima kolektivnog pregovaranja u zaključivanju Kolektivnih ugovora kod poslodavca. Iako u realnom sektoru nema Granskih kolektivnih ugovora izuzetno smo zadovoljni, pre svega, što u gradu Užicu imamo značajan broj potpisanih Kolektivnih ugovora kod poslodavca čije odredbe daju znatno veća prava od zakonom utvrđenih. Priključićemo se inicijativi za izmenu člana 257. Zakona o radu koji se odnosi na mogućnost dobijanja proširenog dejstva za Kolektivne ugovore i na poslodavce koji nisu članovi udruženja poslodavaca.  U Zakon je uneto rešenje koje je, praktično, ukinulo mogućnost da kolektivni ugovori dobiju prošireno dejstvo, jer najveći broj poslodavačkih organizacija nema više od 50 odsto zaposlenih u određenoj delatnosti. Tim rešenjem pogođeno je više od milion radnika u realnom sektoru.
Složićemo se da je kruna sindikalnog rada na svim nivoima kvalitetan Kolektivni ugovor i najveći deo našeg angažovanja usmeren je u tom pravcu.  Uz to dostojanstven rad, solidarnost i pristojan standard zaposlenih su naši prioriteti a posedujemo organizacionu strukturu koja uz malo više rada ove ciljeve može i dostići.

Sarađujete li sa drugim sindikalnim centralama u gradu?

Savez samostalnih sindikata Srbije sa organizacijom na granskom i teritorijalnom principu i istorijom dugom punih 117. godina, koja ispunjava uslove reprezentativnosti na svim nivoima uvek je iskazivala spremnost na saradnju sa alternativnim sindikatima i to na republičkom nivou manje više funkcioniše. Na lokalnom nivou situacija je nešto drugačija jer organizovanost drugih sindikata je na prilično niskom stepenu. Bilo je aktivnosti da se oživi takav način rada, ali je sve ostalo na pokušaju. Naše sindikalne organizacije prilično dobro funkcionišu i sarađuju u preduzećima i ustanovama gde postoje alternativni sindikati i imaju punu podršku vodeći računa o principima i programskim opredeljenjima našeg sindikata.

Ostavite odgovor