Uprkos smanjenoj tražnji, samim tim i prodaji i proizvodnji u odnosu na plan, „Impol Seval“ , renomirana užička kompanija čiji su proizvodi od aluminijuma već godinama prepoznatljivi na evropskom, delom i na svetskom tržištu, u prošloj godini poslovala je pozitivno sa ostvarenom dobiti koja je, doduše, znatno ispod očekivane. O jednoj od najtežih poslovnih godina u istoriji fabrike, o proizvodnji, investicijama, kadrovskoj politici, ali i o kraju prošle i početku ove godine koji su doneli optimistične nagoveštaje, za „Vesti“ govori Ninko Tešić, generalni direktor „Impol Sevala“.
Prošla godina u celom svetu bila je u znaku pandemije virusa korona koja je ostavila tragove i posledice na kompletan život i rad ljudi, samim tim i na privredu. Koje su najvidljivije posledice ove sveopšte zdravstvene nevolje u poslovanju „Impol Seval“-a?
-Prošla godina bila je teška u celom svetu, a jedna od najtežih poslovnih godina u istoriji „Impol Seval“-a. Na poslovanje je najveći uticaj imao pad tražnje za našim proizvodima što se odrazilo i na proizvodnju tako da smo imali 18,2 odsto manju proizvodnju u odnosu na plan i oko 16 procenata manju u odnosu na ostvarenje u prethodnoj, 2019. godini. To i nije tako drastično loše u odnosu na druge valjaonice u Evropi i svetu u kojima su padovi u proizvodnji bili i od 25 do 30 odsto, ali je pandemija u svakom slučaju ostavila značajan trag u poslovanju. U jednom momentu, u trećem kvartalu, došli smo u poziciju da smo se veoma zabrinuli, jer je prodaja na tržištu bila skoro potpuno stala. Srećom, u tom periodu koji je istovremeno bio i u vremenu između dva talasa pandemije, mi smo radili na završetku velikih investicionih projekata koje smo ranije počeli.
Proteklih godina, proizvodnja u preduzeću uvek je bila maksimalna u odnosu na instalisane kapacitete?
-Proizvodnja se uvek kretala oko instalisanih kapaciteta. Tako smo planirali i za prošlu godinu, ali smo imali pad u ostvarenju plana. Proizveli smo 39. 277 tona hladno valjanog programa u okviru kojeg je i bojeni program od 10.114 tona. Ako posmatramo samo bojeni program, zanimljivo je da je ta proizvodnja u prošloj godini na nivou prethodne i nismo imali pad, mada nismo ostvarili planirani rast u ovom programu, odnosno, proizvodnja je manja od plana za 15,7 procenata, jer smo ambiciozno planirali s obzirom da nismo mogli predvideti uslove poslovanja koje je nametnula pandemija. To je zbog toga što građevinska industrija u kojoj smo i mi prisutni, prošle godine, ipak, nije stala kao pojedine druge industrijske grane. Bojeni program, kao i do sada, plasirali smo najviše na evropsko i rusko, a jedan vrlo mali deo i na domaće tržište.
Kakve su procene finansijskog rezultata u poslovanju prošle godine?
-Ovih dana privodimo kraju finansijski izveštaj i procene su da je „Impol Seval“ i prošle godine poslovao pozitivno, ali će dobit biti znatno ispod onoga što smo planirali. Međutim, smatram da je veliki uspeh završiti prošlu godinu sa pozitivnim finansijskim rezultatom, uz rad na investicijama i pandemiju.
Kolika je vrednost izvoza?
-Srazmerno padu proizvodnje došlo je i do pada vrednosti izvoza. Prethodnih godina uvek smo imali preko 100 pa i do 120 miliona evra izvoza. Međutim, prošle godine ova vrednost je oko 95 miliona evra.
Rekli ste da je treći kvartal prošle godine zaista bio loš. Međutim, situacija se počela menjati kako se približavao kraj godine?
-Problemi sa prodajom naših proizvoda, koji su, kao posledica COVID krize kulminirali u trećem kvartalu i zbog kojih je izgledalo da će prodaja stati, tokom novembra i decembra konačno su prevaziđeni. Tržište se otvorilo tako da su nam prodaje tokom ova dva meseca obezbedile puno korišćenje kapaciteta. U novembru smo prodali do 30 posto više od predviđenog plana prodaje, a već u decembru smo prodali i više od 200 posto od plana prodaje za taj mesec. Tako smo u novembru, kada je pokrenut modernizovan valjački stan, ostvarili odličnu proizvodnju. U decembru smo imali 4.300 tona hladno valjanog programa i 1.500 tona toplo valjanih traka za kupca „Impol“, što je, takođe, izuzetna proizvodnja. Evo, i u januaru, prodaje su bolje nego što smo planom predvideli. Zapravo, prva tri meseca ove godine, zaključno sa martom, popunjeni su sa prodajama, tako da u prvom kvartalu ove godine imamo sigurno obezbeđen plasman pa je sada sve u našim rukama. Nadam se, jer već imamo naznake, da ćemo imati mogućnosti za dobru proizvodnju i dobre prodaje za celu prvu polovinu godine.
Može li se verovati ovim signalima?
-U principu, mi smo prisutni na celom evropskom i delom na svetskom tržištu. Imamo proizvodni program koji je na krize najosetljiviji i uvek prvi u Srbiji osetimo kad kriza počinje, ali i pozitivna kretanja, tako da, ako su sadašnje naše prodaje neki znak da svet polako izlazi iz krize ili da se opredelio da radi i sa koronom, onda, je ovo pokazatelj, da će biti bolje.
Pomenuli ste i velike investicije koje su završene prošle godine, pre svega mislim na rekonstrukciju valjačkog stana. Kada se završava period probnog rada?
-Do početka novembra prošle godine, završili smo velike investicione zahvate. Modernizovali smo frez mašinu i testeru i pustili u redovan rad. U roku je urađena rekonstrukcija livne baterije L-4 i čime je upotpunjena logistička podrška valjačkom stanu V2 koji je specifičan. Njegovu modernizaciju radimo nekoliko godina i u to smo uložili veliki novac. Do sada su, kako je i planirano, završeni svi ogromni poslovi montaže. U toku je probna proizvodnja, inženjeri SMS-a su tu i nadam se da ćemo krajem februara krenuti u redovnu proizvodnju. Prema tome, valjački stan radi i daje proizvodnju, ali ćemo tek za koji mesec dobiti sve ono što smo planirali njegovom modernizacijom koja, doduše, dugo traje i mnogo je teža nego da smo kupili novi, ali novi bi koštao preko 100 miliona evra i bio bi preskup za fabriku.
Jesu li efekti modernizacije već vidljivi?
-Da. Istina je da radimo u kapacitetu kao i ranije koji je oko 50.000 tona, ali ono što je već vidljivo i što već sad imamo, jesu kvalitetnije toplo valjane trake, kvalitetnije površine, kontrolisan profil, imamo bolju komunikaciju sa mašinama. Sve to će podići nivo kvaliteta celog našeg proizvodnog programa, ali i kapacitet u hladno valjanom programu što će biti naročito vidljivo krajem februara kada završimo preostala fina podešavanja na modernizovanom valjačkom stanu. Za nas je važno da ćemo imati znatno kvalitetnije, tanje, manje trake od pet, šest pa i sedam tona koje mogu da podrže naši hladno valjački stanovi. Moći ćemo da pravimo i toplo valjane trake od 12 tona, ali za prodaju, jer da bismo ih mi koristili moramo da pripremimo hladnu valjaonicu, što i planiramo u narednom periodu, da može da prihvati ove trake. Tek tada će biti vidljivi pravi efekti svih ovih ulaganja.
Imajući u vidu sve okolnosti i uslove u kojem se privreda našla i u kojima je radila i još uvek radi, kako je sve to uticalo na kadrovsku politiku u preduzeću? Šta zaposleni mogu očekivati u ovoj godini?
-Na početku pandemije i cele krize, kada se malo znalo šta se dešava i šta će se sve desiti, kadrovska politika ove fabrike, ali i kompanije „Impol“ koja je naš većinski vlasnik, bila je da sačuvamo radnike po svaku cenu. Verovali smo da će doći trenutak kada će sve ponovo krenuti i zato smo se dovijali na razne načine. Zaposlene nismo slali na plaćeno odsustvo, nije bilo otkaza i to se pokazalo kao dobra politika. Nismo smanjivali, ali nismo ni povećavali zarade koje su znatno iznad republičkog proseka. Doduše, tokom nekoliko meseci kada je bila loša proizvodnja nismo isplaćivali nagrade, odnosno, varijabilni deo koji isplaćujemo mesečno na osnovu rezultata poslovanja i ostvarene proizvodnje. Krajem godine smo primili i preko 20 novih radnika u cilju zanavljanja kadra. Doneta je i odluka o povećanju cene rada za pet procenata od 1. januara ove godine. Lično mislim da će ova, biti dobra poslovna godina, da će sve biti u našim rukama i ako budemo dobro radili, imaćemo i dobre plate, dobar profit pa ćemo moći da nastavimo i investiranje, samim tim razvoj i rast. Nadam se da ćemo ove godine ostvarivati planove proizvodnje pa će biti isplaćivane i mesečne stimulacije.
Koliko je zaposlenih u „Impol Sevalu“?
-Zaključno sa 31. decembrom prošle godine, imamo 640 stalno zaposlenih. Još 11 radnika je na stručnom osposobljavanju i osam koji su primljeni po programu „Moja prva plata“. Oni koji su angažovani po Programu „Moja prva plata“ od nas imaju novčanu naknadu istu onoliku koliko im daje i država, a prema onima koji su na stručnom osposobljavanju odnosimo se kao da su naši pripravnici i njihove plate su 80 odsto od zarade plus topli obrok. Sve koje primimo preko programa, težimo i da zadržimo, ustvari, pripremamo ih da rade za nas. Nije nam cilj da odu iz fabrike kada se program završi. Imamo i učenike na praksi koji se školuju po programu dualnog obrazovanja.
Kako će se odvijati proizvodnja u ovoj godini sa stanovišta zaštite od širenja virusa korona među zaposlenima? Do sada ste se kao kompanija, čini mi se, uspešno borili sa ovom zaraznom bolešću?
-Što se tiče borbe protiv pandemije, mi ćemo u ovoj godini nastaviti da se pridržavamo svih mera zaštite koje država donese. Tako smo činili od početka proglašenja epidemije, a mnoge mere zaštite smo donosili i sami. Pokazalo se da je sve to dalo rezultate, tako da naša proizvodnja, kao i završetak investicionih projekata nikada nisu bili ugroženi zbog korone. Nismo imali transmisiju bolesti unutar kolektiva.
Da li ste koristili mere iz paketa podrške privredi od strane države i šta mislite o tome?
-Iskoristili smo pojedine mere podrške iz prvog paketa pomoći jer nismo mogli da procenimo kako će se sve kretati i šta će se dešavati, pa smo odložili plaćanje poreza i doprinosa na zarade za april, maj i jun i to ćemo početi otplaćivati od februara, a iskoristili smo i mogućnost moratorija na kredite kod banaka koju je dala Naradna banka Srbije. Posle toga nismo više koristili ništa jer smo videli da to ne moramo da radimo. Rekao bih da je svaka pomoć države u ovim uslovima dragocena, pogotovu za mala i srednja preduzeća, jer su pojedina praktično bila pred gašenjem. Ipak, velika preduzeća imaju više zaliha i rezervi koje omogućavaju da se neki određeni loš period preživi.
Kad govorite o ovoj godini već zvučite optimistično? Koji su planovi?
– Mislim da će ova godina biti mnogo bolja nego prethodna. Usvojili smo proizvodno-finansijski plan. Planirana je proizvodnja od 51.600 tona u hladno valjanom programu i da uradimo još 12.000 toplo valjanih traka za prodaju „Impol“-u , pa je ukupan plan proizvodnje za ovu godinu 63.600 tona. Ukoliko bude tražnje, a mi ćemo imati mogućnosti, uradićemo i 55.000 tona, ali u momentu kada smo pravili plan za ovu godinu, tržište je bilo neizvesno i za ovih 51.600 tona. Međutim, sada je sve malo drugačije i već sam rekao da u ovom momentu imamo uslove da najverovatnije do kraja prvog polugodišta planove prodaja i ostvarimo, a i informacije o toku pandemije ukazuju da će uticaji korone biti manji na život ljudi, a samim tim i na poslovanje preduzeća.
-Prošla godina bila je zaista jedna od najtežih, ali smo pred kraj videli svetlo na kraju tunela u povećanju tražnje, mogućnosti za većom proizvodnjom i vraćanju na stari način poslovanja. Ako se nastavi ovako biće dobro. Zapravo, zahvaljujući dobrom poslovanju mi smo godinama unazad bili kuća koja je puna pa smo i izdržali proteklu godinu. Bez obzira na smanjenu prodaju i proizvodnju, nismo imali negativnih uticaja na likvidnost, sačuvali smo odnose sa bankama, radnike, završili planirane investicije. Sve u svemu nije bilo katastrofalno, ali da je bilo lošije u odnosu na prethodne godine, bilo je.
