Prema rečima direktorke Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu mr Katarine Grujović Brković odlukom o utvrđivanju celine Rakijske pijace biće precizirane sve vrste radova i građevinske intervencije na objektima u zavisnosti od njihove vrednosti
Šta predviđa zaštita kulturno-istorijske celine Rakijski pijac – Carina? Nedavno je objavljen poziv na sajtu Grada Užica da građani daju svoje mišljenje, znamo da je ovaj deo grada Užica koga krasi Crkva Svetog Marka od izuzetnog značaja
U toku je završna faza izrade predloga odluke o utvrđivanju celine Rakijska pijaca – Carina za nepokretno kulturno dobro – prostorno kulturno-istorijsku celinu. U skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima objavljen je Javni oglas za obaveštavanje sopstvenika i drugih zainteresovanih subjekata o ovoj proceduri. Odlukom o utvrđivanju celine za nepokretno kulturno dobro, koju donosi Vlada Republike Srbije, biće precizirane sve vrste radova i moguće građevinske intervencije na postojećim objektima, u zavisnosti od njihovih vrednosti. Merama zaštite propisuju se i intervencije na objektima bez istorijskih i spomeničkih vrednosti, kako nova izgradnja, ili rekonstrukcija, ne bi narušila izvorna istorijska, kulturna i graditeljska svojstva zaštićenog prostora.
Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva brine o brojnim spomenicima u našem kraju. Na kojim projektima u užičkom i zlatiborskom kraju ste angažovani uključujući užički Stari grad?
Projekat konzervacije i obnove Starog užičkog grada realizuje se fazno, sredstvima ministarstava i gradskog budžeta, u prethodnih nekoliko godina. Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo izradio je projekte konzervatorsko-restauratorskih radova na gornjem i srednjem gradu, i za ove projekte aplicirao kod Ministarstva kulture i informisanja RS. Kada su u pitanju radovi na rekonstrukciji citadele Zavod je, u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, izdao mere tehničke zaštite, a stručni saradnici ustanove tokom realizacije prate njihovo sprovođenje. Tokom 2020. godine stručni tim Zavoda bio je angažovan na valorizaciji, tehničkom i fotografskom snimanju kuće heroja Prvog svetskog rata Ratka Šopalovića u Mačkatu, po projektu finansiranom sredstvima Ministarstva kulture i informisanja. Sakupljena je dokumentacija sa ciljem utvrđivanja tog reprezentativnog zdanja za spomenik kulture.
Nažalost, kuća kraljevog slikara Mihaila Milovanovića u Ribaševini neće odoleti zubu vremena. Da li je nepovratno izgubljena?
Kuća slikara Mihaila Milovanovića je bila evidentirana od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo kao dobro koje uživa prethodnu zaštitu, sa namerom da se utvrdi za spomenik kulture. Poznato nam je da je kuća u jako lošem stanju, ali smo došli do saznanja da je u njoj odlagan toksični materijal, i da je nebezbedna za korišćenje, zbog čega je postupak obustavljen. U međuvremenu su na objektu nastala velika oštećenja, pa je i njena statička sanacija sada upitna. Važno je napomenuti i da je za zaštitu ovog zdanja veoma bitno pitanje vlasništva i određivanje korisnika, odnosno staraoca, koji bi o njemu brinuo. Bez obzira na status kuće, ukoliko se ona ne bio konstantno adekvatno koristila i održavala, njen opstanak je upitan. A održivost projekta je jedan od ključnih kriterijuma za investiranje u zaštićena dobra.
Koliko je epidemija kovida poremetila planove u zaštiti kulturnog blaga kraljevačkog Zavoda?
Kao i drugim ustanovama kulture i Zavodu za zaštitu spomenika kulture Kraljevo je bilo onemogućeno normalno funkcionisanje tokom 2020, usled proglašenja pandemije virusom Kovid-19. U više navrata, a u zavisnosti od opšte situacije i preporuka Vlade, određeni broj zaposlenih obavljao je, ili još uvek obavlja rad od kuće. U određenoj meri su smanjena terenska angažovanja i usporena komunikacija sa drugim ustanovama i institucijama u kojima je delatnost organizovana na isti način.
Kuća sa šest prozora
Na Rakijskoj pijaci poznata je kuća Borisava – Mališe Atanackovića (1860 -1919), jednog od najpoznatijih Užičana. Bio je ugostitelj, trgovac, urednik, odbornik i predsednik opštine, narodni poslanik Narodne radikalne partije i industrijalac. Nadimak “Mališa” dobio je zbog niskog rasta i kasnije poznat pod tim imenom. Imao je kuću na Rakijskoj pijaci, pored nje kafanu, a naspram kuće prvi industrijski mlin u Užicu. Prva žena mu se zvala Jelena Šunderić, datum venčanja 16. januar 1886. godine. Sa njom je imao ćerku Simku, rođena 17. maja 1887. godine. Drugom ženom Dragom Marković oženio se 9. februara 1892. godine i sa njom je imao šest kćeri: Jelenu, Milicu, Kosaru, Nadeždu, Spaseniju, Cacu, Milenu i dva sina Branislava i Miloša koji je blizanac sa Milenom.
(Leksikon Zlatiborskog okruga)
