Stanari zgrade Petra Ćelovića 4 suočavaju se sa problemom dotrajalog krova koji prokišnjava skoro deceniju. Ugroženo je 12 od ukupno 34 stana u zgradi koja ima tri ulaza i koja u sklopu Trga partizana predstavlja deo ambijentalne celine i zaštićen je pred Zavodom za zaštitu spomenika kulture. Nekolicina stanara sa kojima smo razgovarali nije želela javno da govori o temi koja je izazvala niz reakcija i najavljuje povlačenje potpisa zato što posle svega ne znaju šta su potpisali. Kako stvari za sada stoje oni su kao vlasnici stanova i jedini “investitori” koje zakon poznaje.
Prema rečima profesionalnog upravnika ove zgrade Milutina Kurlagića 28. juna 2019. godine podnet je zahtev užičkom urbanizmu za mogućnost nadogradnje kako bi na ovaj način rešili problem krova.
-Od Grada Užica nismo dobili odgovor da li uopšte može nadogradnja, ili ne. Prvobitno smo sa stanarima razgovarali o zameni krova i dobili ponude od JP “Stan” uz mogućnost plaćanja na rate. To je bio prvi pokušaj da se obavi zamena krova bez nadogradnje. Međutim, stanari na to nisu pristali i zato smo pokušali sa predlogom nadogradnje kako bi ih cela investicija manje koštala i ne bi se zaduživali. Novim potpisima koji nisu prikupljani, jer je pandemija, a Skupština stanara se ne može održati pokušali smo da skupimo potpise za predlog Gradu kako bi videli da li šta može da se učini sa prolazom. Taj zahtev nismo ni predali, zato što je država Srbija nosilac zemljišta oko same zgrade i odustali smo – objašnjava za “Vesti” Milutin Kurlagić situaciju koja je izazvala sumnje da se radi o pokušaju uzurpacije javnog prostora.
On dodaje da su majstori “Stana” ranije izlazili na krov Petra Ćelovića 4 i radili popravke. Međutim, krov je toliko dotrajao da mora kompletno da se menja. Zgrada postoji 55 godina i ima dosta problema, propale oluke i fasadu i učestalo pucanje cevi po vertikali. O tome čija je ideja da se “pregradi” prolaz prema Trgu i na ovaj način dođe do sredstava za krov nismo uspeli da saznamo, osim toga da je postojala i da nije “prošla”.
Načelnik Gradske uprave za urbanizam Zoran Despić kaže da u objedinjenoj proceduri za izvođenje radova stanari ove zgrade se urbanizmu nisu obraćali. On kaže da je moguće da su tražili informaciju, ili neko obaveštenje.
-Pre deset godina svim stanarima zgrada na Trgu u obliku obaveštenja je rečeno da je u pitanju ambijentalna celina koja je pod zaštitom države i da se za sve radove moraju obratiti Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu koji će im dati tehničke uslove i smernice za izvođenje radova. Dakle, procedura je da se najpre obrate Zavodu za zaštitu spomenika kulture. I pre 15-20 godina stanari zgrada na Trgu su se obraćali za rešenje problema sanacije ravnih krovova i kada su stanovi bili društveni. Međutim Zavod iz Kraljeva i tada je stavljao zabranu što znači da radovi mogu biti samo u prvobitnom obliku sa prvobitnim materijalima koji jedino mogu da se koriste – kaže Despić.
Menjanje spratnosti stambenih i poslovnih zgrada na Trgu partizana je nedozvoljeno. Bilo je pokušaja i sa zgradom Spomen doma ali “nadziđivanje” nije odobreno. Izuzetak je objedinjena procedura kao u slučaju odobrenih subvencionih sredstava za fasadu zgrade na Trgu iznad bioskopa koju Grad finansira sa 80 odsto.
– Stanari su konkurisali za subvencije i dobili tehničke uslove za izvođenje radova od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Tražili su im da moraju koristiti materijale koji su bili postojeći. Nisu im dozvolili da lepe stiropor da ne bi narušili ambijentalnu celinu, odnosno zaštićeno arhitektonsko delo Stanka Mandića – navodi načelnik Despić. Nažalost, pojava korone uslovila je izostanak obnove fasade na ovoj zgradi za koju su odobrena sredstva.
Biber krov
Zakon o zaštiti kulturnih dobara je takav kakav jeste i otvara niz pitanja. Republika dobro stavlja pod zaštitu, ali može se postaviti i pitanje da li zaštita od strane države podrazumeva i neki fond sa parama iz koga bi se građanima pomoglo da dobro zaštite, jer se radovi uslovljavaju korišćenjem određenih materijala i vrstom radova. Ne može se očekivati da u kući na Rakijskoj pijaci koja je pod zaštitom države starica koja sa skromnom penzijom živi među memljivim zidovima bude “investitor” i ispoštuje sve tehničke uslove uključujući nabavku greda i postavljanje biber krova, ako se još i nađe majstor. Isto tako strogi uslovi i stari materijali potrebni su za obnovu zaštićenog dela kod užičkog suda u kome su lokali i kancelarije u privatnom vlasništvu.
Trg je završena celina
Svojevremeno je akademik Mihailo Mitrović o ranije raspisivanim arhitektonskim i arhitektonsko-urbanističkim konkursima za Trg partizana za “Vesti” rekao:
– Nisam upoznat sa pomenutim konkursima. Trg partizana u Užicu je retko završena celina i po meni svaki konkurs za takav status u prostoru je manipulacija da neko nešto iz sumnjivih razloga treba da menja. Za očuvanje spomenika kulture ne raspisuje se konkurs! Potrebne su briga i pažnja da se održi značaj kulturne baštine.
