Pre 800 godina na Saboru u Žiči Sveti Sava je održao Besedu o pravoj veri nakon čega je svakom od episkopa predao po primerak Zakonopravila sa zadatkom da pomoću njega upravlja crkvom
Zakonopravilo Svetog Save je zbornik crkvenih i državnih propisa namenjenih, u prvom redu crkvi, a zatim i državi koja je bila neraskidivo povezana sa crkvom. I predstavlja prvi crkveno građanski ustav Srbije iz koga su kasnije proizilazili ostali zakoni. Uređenje koje je nemanjićka država dobila Zakonopravilom Evropa će izboriti vekovima kasnije, tokom revolucija. Grčki naziv je Nomokanon, a iz Rusije će u 19. veku za ovo pravno delo doći izraz Krmčija. Reč koja se dovodi u vezu sa krmom, kormilom na brodu, pošto se Crkva u najranijem hrišćanstvu poredila sa barkom ili brodom.A srednji vek u Evropi je prožet hrišćanstvom, ističe za „Vesti“ Snežana Nedeljković, profesor istorije i predsednik Društva istoričara Užica.
Prvi pravni zbornici su najčešće donošeni u vreme nastajanja državne organizacije.Tako je Stefan Nemanja, koji je upravu državom prepustio sinu Stefanu, dao podsticaj najmlađem sinu da je pravno uredi, budući da je znao pred kakvim opasnostima se nalazi pravoverje u Srbiji. Ništa nije slučajno. Nemanjići su zaista srpska svetorodna loza i sve se odvijalo po uzvišenoj i dubokoj promisli. Na to nas upućuju i reči Svetog Save u pogovoru Zakonopravila: ,,Pojaviše se na svetlost slovenskog jezika ove bogonaduhnete knjige koje predhodno behu pomračene oblakom mudrosti grčkog jezika, a sada zablistaše i jasno sijaju odgoneći tamu neznanja i sve prosvećujući svetlošću razuma i od greha izbavljajući…Pojaviše se na svetlost našeg jezika …“
Pisanje zakona je posao koji u svim državama rade komisije ili grupe pravnika. U srednjovekovnoj Srbiji to je uradio lično Sava. Prvo iskustvo u pisanju zakona Sava je stekao pišući Karejski i Hilandarski tipik .Zakonopravilo je Savino originalno delo ostvareno velikim trudom, znanjem i ljubavlju.
Koristeći mnoštvo raznorodnih nomokanonskih grčkih tekstova i zbornika, koje Sava naziva ,,bogonadahnute knjige“, a čije je članove birao i preuzimajući prilagođavao prema potrebama situacije u Srbiji, Sava se potvrdio kao talentovan pisac, državnik, zakonodavac, diplomata, prosvetitelj…Kada đacima navodim šta je Sava u praksi sve radio, onda im objasnim koliko je to danas zasebnih zanimanja i ljudi koji ga obavljaju, da bi shvatili veličinu njegovog dela. Posebno što je on bio, pre svega, monah i što je život u svetu, iz koga je pobegao, za njega bio dodatno opterećenje .
Kakvu ulogu je imalo Zakonopravilo u srpskoj istoriji?
Zakonopravilo je doneto 1219.godine na Saboru u Žiči prilikom krunisanja Stefana pravoslavnom krunom. Njime je ustrojena Autokefalna arhiepiskopija u Srbiji, i samim tim, pravo srpskih arhiepiskopa da sami krunišu srpske vladare. Odluke sa Vaseljenskih sabora su imale najviše uticaja na Zakonopravilo. Zahvaljujući upravo ovom pravnom kodeksu vaseljenski patrijarh i vizantijski car u Nikeji bili su uvereni da će u Srbiji hrišćanski život biti valjano uređen, da će srpska pravoslavna crkva ostati u potpunom kanonskom i liturgijskom jedinstvu sa svima pomesnim pravoslavnim crkvama i to je jedan od razloga što je potvrda autokefalnosti bez problema odobrena. Sava je Zakonopravilom u Srbiji odvojio crkvenu i svetovnu vlast. Ustav Svetog Save je nizom propisa onemogućio vizantijski cezaropapizam i zapadni papocarizam, te je u Srbiji uspostavio saglasje-trojnu simfoniju između Crkve, države i državotvornog srpskog naroda.
Posle 130 godina primene ovog zakona, donet je Dušanov zakon, mnogo manjeg obima, u kome car Dušan navodi da ako što nema u njegovom zakonu da se upravljaju po zakonima otaca odnosno po Zakonopravilu Svetog Save. U vreme robovanja pod Turcima Zakonopravilo će predstavljati jednu od važnih karika u očuvanju njegove nacionalne svesti. Proti Matiji Nenadoviću je Zakonopravilo poslužio kao pravni osnov za prvi pisani zakon ustaničke Srbije u maju 1804. godine. U srpskoj pravoslavnoj crkvi ovaj zbornik i danas ima zakonsku snagu.
Kakav je status Zakonopravila danas?
Original Zakonopravila Svetog Save nije sačuvan. Od ukupno 11 sačuvanih, najverniji prepis je Ilovički, nastao 1262. godine u manastiru Svetog Arhanđela Mihaila na Ilovici, današnji manastir Svetih Arhanđela kod Tivta, gde se nalazilo sedište Zetske episkopije. Danas se čuva u Arhivu Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, preimenovane u HAZU u Zagrebu . Ovaj prepis je koristio prof. dr Miodrag M. Petrović i bio je prvi koji je Nomokanon Svetog Save uspešno preveo na savremeni srpski jezik. Koliko je to bio zahtevan i težak poduhvat govori činjenica da je predlog za prevođenjem postojao od vremena Vuka Karadžića, a da se niko nije usudio da to uradi. I poznati slavista Vatroslav Jagić je bio započeo taj rad pa odustao.
Budući da je Zakonopravilo uticalo na duhovni razvoj pravoslavnih slovenskih zemalja, dokaz je veličine Savinog pravnog poduhvata i doprinosa afirmaciji Srbije u hrišćanskoj Evropi.Zakonopravilo je kao zakon korišćeno i važilo u Bugarskoj sve do pada pod Tursku vlast, u Vlaškoj i Moldaviji je bio na snazi do 18 veka, u Rusiji je 1262. ušlo kao obavezan zakon. Na Pravnom fakultetu u Beogradu Zakonopravilo se ne izučava,a u Belorusiji državnim ukazom iz 2000.godine na Ekonomskom državnom fakultetu uvedena je katedra za predmet izučavanja Zakonopravila Svetog Save.
U približno isto vreme 1215. nastala je i Velika povelja sloboda, Magna Carta Libertatum, kao i Zlatna bula Andrije II iz 1222. godine. Međutim, to su u osnovi tipični feudalni dokumenti koji uređuju odnose između vladara i vazala plemića, koji nemaju neposredne veze sa modernim shvatanjem demokratije i ljudskih prava. Magna karta je povelja, nastala pod pritiskom nezadovoljnih feudalaca i iznuđena od kralja Jovana Bez Zemlje i neće biti dosledno poštovana od kraljeva.
Nasuprot njih u Zakonopravilu se nalaze zakoni koji štite porodicu, žene, decu, prosjake, zarobljenike pa i robove. Definisane su uloge vlastele, crkve i građana, a postoje čak zakoni protiv korupcije. Njime Sveti Sava obezbeđuje pravnu sigurnost i slobodu Srba, štiteći porodicu kao preduslov za jaku državu. Zakonopravilo je imalo 70 poglavlja i mnoštvo članova, pisano je na srpskom jeziku dok je Magna karta zapravo jedan list pergamenta, pisan na latinskom, a ne na engleskom jeziku. Po veličini teritorije na kojoj je primenjivano Zakonopravilo se s pravom može nazvati prvim Ustavom moderne Evrope, ako se izuzme Justinijanov zakon, zaključuje Nedeljković.
Šta nam pokazuje Zakonopravilo Svetog Save?
Zakonopravilo je dokaz da je Srbija u vreme Svetog Save bila pravno bolje uređena od država zapadne Evrope. Zakonopravilo nije pisano samo za generaciju u kojoj je on živeo. Tužna je činjenica da mlade generacije na Pravnom fakultetu nemaju priliku da proniknu u dubinu ovog zakona koji je pisan rukom onoga koji je više od običnog pravnika, rukom svetitelja. Kao što je onda i sada Sava očekuje od svakog da ,,proniknuvši u dubinu smisla ovih knjiga“odgoni oblake svih nametnutih, nama kao narodu neprimerenih, zakonskih ,,mudrolija“. Ono nas upućuje i na budnost u čuvanju vere i njenom ispravnom ispovedanju kao uslovu za spasenje duše. I kao što u Jevanđelju piše da ako sav svet zadobijemo, a dušu izgubimo ništa smo…Najmanje što možemo učiniti je da na njega ukazujemo i sačuvamo ga za generacije koje dolaze.
Neke od normi Nomokanona-Zakonopravila :
– Koji je postavljen za novac neka se izvrgne kao i onaj koji ga je postavio.
– Da ne prenoći plata tvoga nadničara kod tebe do jutra niti pak da lišiš plate siromaha. Istog dana da daš platu njegovu pre zalaska sunca jer je siromah i njoj se nada. Te da ne poviče ka Gospodu na tebe
– Ako koja žena ostavlja svoga muža i hoće da ode gnušajući se braka prokleta da bude
– Prilikom deobe stariji da dele, a prednost da biraju imaju mlađi
-Kada lice koje zarobljeno nema svoga poroda, ali ima druge svoje srodnike koji nisu uložili truda da ga oslobode, pa umre u zarobljeništvu bez zaveštanja (testamenta) ti srodnici ne mogu da ga naslede.
– Ukoliko roditelj padne u ropstvo , a dete se zbog nemarnosti ne potrudi da ga izbavi, ovlašćen je da zaveštanjem oduzme pravo nasledstva nezahvalnom potomku
