Kako se sada sve digitalizuje i olakšava rad, verujemo da još dugo nećemo imati konkurenciju, jer ne postoje mašine koje mogu da zamene ručnu izradu, iskustvo koje je godinama sticano i pedantnost po kojoj smo, nadam se, već nadaleko poznati, kaže Ljubomir Marjanović
Ljubomir Marjanović, direktor i vlasnik požeške firme „Princ“, prepoznatljive ne samo na srpskom tržištu već i van njega po originalno izrađenim proizvodima od najkvalitetnije kože, jedan je od dobitnika značajnog priznanja koje se dodeljuje za Dan državnosti Srbije, 15. februara. Marjanoviću je uručena zlatna medalja za zasluge i postignute rezultate u oblasti preduzetništva. Ovo je bio povod da o priznanju, o poslovanju „Princ“-a u vreme pandemije virusa korona, o novim ulaganjima u proizvodnju, planovima za naredni period, svoja razmišljanja Ljubomir Marjanović podeli sa čitaocima našeg nedeljnika.
Ove godine ste povodom Dana državnosti, 15.februara, odlikovani zlatnom medaljom za izuzetne zasluge u preduzetništvu. Kako ste doživeli ovo priznanje, koje je samo jedno od značajnih koje je „Princ“ dobio za 31 godinu rada?
-Preduzeće sam osnovao 1990. godine, i nisam ni slutio da ću dobiti ovako veliku nagradu, ali zahvalan sam što je sav dosadašnji mukotrpan rad i trud prepoznat i nagrađen ovako visokim odlikovanjem – zlatnom medaljom za zasluge i postignute rezultate iz oblasti preduzetništva. Takođe smo, kao firma, dobili nagradu u kategoriji najbolje malo i srednje preduzeće, 2016. godine od strane Privredne komore Srbije, i mnoge druge, ali je ovo ipak nešto posebno čemu se stvarno nisam nadao i što me čini jako ponosnim.
Kako „Princ“ radi u vreme epidemije, na koji način je ona uticala i utiče na proizvodnju i poslovanje? Da li se menjao broj zaposlenih?
-Protekla godina, kao i ova koja je upravo počela, su nam pokazale da se u jednom trenu sve može preokrenuti. Većina planova koja smo imali odloženi su za, nadamo se, ovu godinu, jer su nam ideje nepresušne. Obim poslovanja bio je smanjen za oko 20 odsto u protekloj godini, ali smo već na početku ove uspeli da sklopimo odlične, velike poslove, kako kod nas, tako i u inostranstvu, pa se nadamo da će se sve vratiti u normalu. Najbitnije je da smo imali malo zaraženih radnika, i da su svi sada dobro.
Koliko sada imate artikala u ponudi, i koje su najveće i najznačajnije novosti u poslednje dve godine u proizvodnji? Koliko godišnje uvedete novih artikala?
-U protekle dve godine uspeli smo da kupimo novu liniju mašina koja nam je umnogome olakšala i ubrzala proizvodnju. Posetili smo sajam kože u Milanu, i upoznali se sa najnovijim trendovima u ručnoj izradi kožne galanterije, sklopili nove poslove i pronašli saradnike i dobavljače koji odgovaraju našim zahtevima, čime smo proširili našu ponudu, tako da sada u istoj imamo oko 400 proizvoda. Svake godine se trudimo da izbacimo oko desetak novih proizvoda koji mogu biti zanimljivi našem tržištu.
Kaiš je bio prvi „Princ“-ov proizvod, a koji je najnoviji?
-Uz kožnu galanteriju pokrenuli smo i izradu unikatnih svilenih ešarpi. Napravili smo umetnički atelje koji je uneo novi dah našoj proizvodnji, a ručno slikana svila upotpunila je i oplemenila naš proizvodni program. Naša deca su dizajneri i imaju veoma izraženu kreativnu stranu, zbog koje je svaki novi artikal bolji od prethodnog, a i od onog koji smo mi smislili kada smo krenuli da se bavimo ovim (smeh).
Osim u Srbiji, svoje proizvode prodavali ste u nekoliko evropskih zemalja, Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Švedskoj. Šta se, i da li se išta promenilo u potražnji „Princovih“ proizvoda na tržištu?
-Najviše izvozimo i sarađujemo sa našim susedima – Crna Gora, BiH, Hrvatska, Makedonija; ali je i kod njih prošla godina bila teška zbog globalne pandemije. Naši proizvodi su i dalje isto traženi, jer mi prvenstveno izrađujemo poklone za visoke zvaničnike, tj. poslovnu kožnu galanteriju koja je već svima dobro poznata. Što se tiče naše zemlje, sarađujemo sa mnogo domaćih firmi koje od nas uzimaju robu sa utisnutim svojim logom i poklanjaju je poslovnim prijateljima kao znak pažnje, a u skoro svakom gradu u zemlji imamo maloprodajnog zastupnika.
Kako funkcioniše uvoz sirovina, ima li problema?
-Kožu uvozimo iz Italije, i ne pravimo nikakve kompromise kada je u pitanju kvalitet. Postoji nekoliko fabrika od kojih kupujemo ovu sirovinu, i čiji su vlasnici dolazili kod nas i uverili se zbog čega smo toliko zahtevni kada je u pitanju zlatni standard od kog ne odustajemo.
Princ“ je u svom razvoju od osnivanja uvek išao uzlaznom linijom, kako sami kažete, firma se nikada nijedan korak nije vratila unazad, ali nikada nije ni koračala krupnim koracima. Od početka ste bili jasni i u standardima proizvodnje koje ste postavili bez obzira na okolnosti i uslove u kojima ste radili, a to je vrhunska sirovina, pedantnost u radu i znanje. Da li se šta promenilo u strategiji razvoja preduzeća i postavljenim standardima?
-Naša firma je postepeno dolazila do mesta na kom je sada, ništa se nije desilo preko noći. Dokle god možemo da nadgledamo i ispratimo proces nastajanja jednog artikla i da učestvujemo u njemu, dobićemo ono što smo i zamislili. Nemoguće je napraviti veliku količinu artikala za kratko vreme jer se bavimo ručnom izradom, svakom detalju se mora posvetiti posebna pažnja. Kako se sada sve digitalizuje i olakšava rad, verujemo da još dugo nećemo imati konkurenciju, jer ne postoje mašine koje mogu da zamene ručnu izradu, iskustvo koje je godinama sticano i pedantnost po kojoj smo, nadam se, već nadaleko poznati.
„Princ“ je porodična firma, cela Vaša porodica je uključena u rad.
Šta Vama, s obzirom na to da ste ovih proteklih godina glavni stub firme, to znači?
-Supruga i ja smo osnovali firmu sa vizijom da u budućnosti ona preraste u nešto mnogo veće, i to se dešava sada kada su deca završila fakultete i vratila se da nastave i unaprede ono što smo mi započeli. Njihove ideje i elan, uz naše iskustvo su dobitna kombinacija da ova mala porodična firma iz Požege može da osvoji nova tržišta i da postigne još veće uspehe nego do sada. Naravno, to sve ne bi bilo moguće bez naših (trenutno) 35 zaposlenih, od kojih su neki sa nama od prvog dana kada smo otvorili vrata tek male zanatske radionice za popravku stvari od kože.
-Uz kožnu galanteriju pokrenuli smo i izradu unikatnih svilenih ešarpi. Napravili smo umetnički atelje koji je uneo novi dah našoj proizvodnji, a ručno slikana svila upotpunila je i oplemenila naš proizvodni program, kaže Ljubomir Marjanović
Supruga i ja smo osnovali firmu sa vizijom da u budućnosti ona preraste u nešto mnogo veće, i to se dešava sada kada su deca završila fakultete i vratila se da nastave i unaprede ono što smo mi započeli. Njihove ideje i elan, uz naše iskustvo su dobitna kombinacija da ova mala porodična firma iz Požege može da osvoji nova tržišta i da postigne još veće uspehe nego do sada.
