Epidemiološka situacija je dosta složena, komplikovana i teška već mesecima jer ne pada broj hospitalizovanih u jedinicama Zdravstvenog centra Užice ispod 300, a na dnevnom novou varira i do 450 pacijenata. Danima smo imali veći prijem nego otpust pacijenata, tko da ne odustajemo od apela da se svi pridržavaju propisanih mera i preporuka Ministarstva zdravlja i Kriznog štaba. Upućujem i poziv za što masovniji odziv za vakcinaciju s obzirom da se sada odvija i bez zakazivanja, rekao je za „Vesti“ dr Miloš Božović, direktor Zdravstvenog centra Užice.
-Ne mogu da budem zadovoljan sa odzivom za vakcinaciju jer još nije prešao 30 odsto zaposlenih u zdravstvu. Moramo poći prvo od sebe, a podsetiću da sam se prvi vakcinisao u Zdravstvenom centru Užice, jer jedini način „proterivanja virusa“ je masovna vakcinacija kako bismo izašli iz ove dugotrajne teške borbe. A sa druge strane, državljani zemalja iz našeg okruženja iskazuju interesovanje i veliku želju da se kod nas vakcinišu. Bez vakcinacije nema stavljanja pandemije pod kontrolu- ističe dr
Božović.
Kako protiče vakcinacija i koliko je vakcinisanih u okviru Zdravstvenog centra Užice?
Što se tiče građana mi smo solidni u odnosu na druge, ali uvek može bolje. Počela je i vakcinacija u preduzećima na osnovu njihovih zahteva, tako da ćemo svima izaći u susret. Što se Zdravstvenog centra tiče koji ima oko 4000 zaposlenih medicinskog i nemedicinskog osoblja a oko 1500 je primilo vakcinu. Mi imamo jedan paradoks da su se lekari u velikom broju vakcinisali, ali da nisu medicinske sestre. Imate odeljenja gde
su se svi lekari vakcinisali, a nije trećina sestara koje čine većinu medicinskog kadra. Ali i dalje imamo oko 70 inficiranih zdravstvenih radnika, tako da ja za to nemam opravdanje.
Već godinu dana traje borba protiv koronavirusa, kakva je situacija u okviru Zdravstvenog centra Užice?
Teško bismo izdržali da nismo na ovaj način rasporedili „stare zgrade“ u bolničkom krugu u funkciju kovida i otvorili privremenu kovid bolnicu sa 150 postelja u krugu bivše kasarne uz podršku Grada Užica. Za kovid smo kompletno otvorili i bolnicu Priboj sa 110 postelja, izdvojeno odeljenje Opšte bolnice Užice u Požegi sa 60 i dva stacionara za lakše kliničke slike pacijenta u Bajinoj Bašti i Novoj Varoši. Koliko je ozbiljna i složena situacija pokazuje i da mi, pored Kliničkog centra Srbije i Kliničkog centra u Kragujevcu jedini imamo instalirane cisterne za potrošnju kiseonika u okviru užičke bolnice i bivše kasarne. U međuvremenu je urađen razvod na grudnom, u zgradi infektivnog odeljenja, kao i za 84 mesta u kovid bolnici u bivšoj kasarni. Mnogo toga smo uradili u odnosu na početak epidemije u martu prošle godine. Podsetiću da su prvo naši lekari bili na ispomoći u KBC „Dragiša Mišović“ i Infektivnoj klinici, bolnici u Šapcu, a tehničari u KBC „Zvezdara“ u Beogradu, KBC Zemun. U početku epidemije imali smo manje pacijenata, ali od kraja juna imali smo već nekoliko stotina obolelih od koronavirusa. Sada svi hospitalizovani kojih je oko 400 zahtevaju isključivo bolničko lečenje jer su to teški slučajevi i svi su sa upalom pluća. Zato ističem da nema onog koga korona neće, a pored hospitalizovanih imamo i oko 170 slučajeva u dnevnim bolnicama gde primaju terapiju. Moram da naglasim iako je
u početku bilo problema sa zaštitnom opremom, sada tih problema apsolutno nema ni što se tiče opreme, lekova i ostalih sredstava za lečenje.
Grad će u saradnji sa ZC omogućiti odmor u Dečjem odmaralištu na Zlatiboru i u Bečićima za radnike iz „crvene zone“. Kako će to biti organizovano i šta biste još izdvojili?
Grad je napravio fantastičan iskorak i već od 10.maja tri grupe idu na Zlatibor, a odlazak u Bečiće planiran je od 21.septembra, a možda i ranije u zavisnosti od epidemiološke situacije. Plan je da u prvoj grupi bude oko 60 radnika. Podsetiću i da smo u septembru prošle godine slali nekoliko dana sestre iz „crvene zone“ radi oporavka u užičko Dečije odmaralište, Studentski centar „Ratko Mitrović“ uz korišćenje određenih usluga i u hotelu „Buket“ na Zlatiboru. Moram da kažem da je zdravstvenim radnicima država obezbedila i 30 odsto stimulacije na broj sati
provedenih u „crvenoj zoni“. Mi imamo i one koji se dobrovoljno javljaju da pomognu, pa mi zato teško pada bilo koja vrsta kukanja na zdravstvene radnike pogotovu u ovim vremenima.
Šta kažu oni koji rade u „crvenoj zoni“, koji su njihovi najveći problemi?
Svima je teško, posebno intenzivne nege jer je ogroman pritisak a sve ovo traje već 13 meseci. Mi angažujemo da u kovid bolnici u krugu kasarne rade i medicinski radnici iz drugih opština koji su u okviru Zdravstvenog centra Užice. Veliki broj je i non kovid pacijenata kojima je potrebno lečenje. Saradnja sa drugim zdravstvenim ustanovama je na visokom nivou, tako da ako je potrebno šaljemo trudnice u KBC „Dragiša Mišović“, imamo i decu koja se javljaju sa upalom pluća ali i sa lakšom kliničkom slikom.
Kakvi su zahtevi pacijenata koji imaju druge bolesti, kako to rešavate?
Mi radimo u hitnom sistemu, ali osim kožnog sva odeljenja imaju svoje krevete za pacijente jer smo se organizovali da spajamo pojedina odeljenja u novoj zgradi. Tako da su zajedno pedijatrija i dečja hirurgija, zatim onkologija, ušno i očno, neurologija je sa ortopedijom …. Sva odeljenja su prepuna, radimo hitne skenere, kao i magnetnu rezonancu za onkološke pacijente, a sve što nije hitno odlaže se zbog ljudstva i prostora.
Koliko je do sada zaposleno novih zdravstvenih radnika od početka epidemije, da li ih još nedostaje i gde?
Mi smo imali proširenje kadrovskog plana i u poslednje dve godine primljeno je 99 doktora medicine, zatim 232 medicinska tehničara i sestara, u tehničkoj službi 46 i pet doktora stomatologije. Svi ovi prijemi su na neodređeno vreme, a odobren je i najveći broj specijalizacija do sada i to oko 30 od kojih je sedam za radiologiju. Retka su mesta u Zlatiborskom okrugu uključujući i Užice da imaju nezaposlene lekare. Što se tiče
srednjeg medicinskog kadra pored prijema imamo ih i na određeno, ali im se ugovori produžavaju. U odnosu na druge u Srbiji mi imamo svih profila i iznad normativa. Svuda smo zanovili osoblje od aprila prošle godine prijemom novih kadrova i oni sada
nose veliki deo posla.
Dokle se stiglo sa projektnom dokumentacijom za kompletnu rekonstrukciju užičke bolnice, kada će početi radovi ove kapitalne investicije?
Grad Užice je prošle godine doneo odluku da finansira izradu projekta za kompletnu rekonstrukciju Opšte bolnice Užice u nekoliko faza. Raspisan je tender i idejno rešenje se sada završava, a ceo projekat mora da bude gotov do kraja godine. Prvi radovi trebali bi da počnu, što je najavio i predsednik Aleksandar Vučić, početkom naredne godine. Ovo je velika obaveza za sve nas u Zdravstvenom centru i užičkoj bolnici.
Imamo sada gradonačelnicu dr Jelenu Raković Radivojević koja je bila direktorka bolnice i zna šta znači ova rekonstrukcija, koji su problemi u zdravstvu, da ono što tražimo je realno, tako da imamo dobru koordinaciju u ovom velikom poslu.
Najavljena je i nova oprema, kada se očekuje?
U poslednje dve godine Opšta bolnica Užice i Zdravstveni centar od Ministarstva zdravlja i drugih državnih organa dobili su veliku količinu opreme ukupne vrednosti preko 4,5 miliona evra, pored obezbeđivanja svega neophodnog na dnevnom nivou. Za mesec
dana najavljena je montaža drugog skenera, a od države smo dobili sredstva za njegovo održavanje. Podsetiću, da je nedavno cev na skeneru zamenjena za 15 dana, a pre nekoliko godina morali smo da čekamo više od šest meseci. Instaliran je digitalni rendgen aparat u užičkom Domu zdravlja i bolnici, obezbeđena je i nova angio sala koju očekujemo do polovine godine. Krajem godine zbog kovida od Svetske banke dobićemo sredstva za novu magnetnu rezonancu. Do pre dve godine užička bolnica imala je sedam a sada ima 32 respiratora, zanovili smo sve monitore na intenzivnim negama, u Hitnoj službi, a dobili smo i dva mobilna rendgen aparata….
Pre 10 godina postavljeni ste za direktora ZC Užice. Šta biste izdvojili iz tog perioda u radu?
Znao sam sa čim se sve suočavam, jer sam u prethodnom periodu bio i zamenik direktora bolnice, predsednik Srpskog lekarskog društva-podružnica Užice tako da sam imao već uvid u funkcionisanje zdravstvenog sistema. Na početku sam obećao da su mi ciljevi zanavljanje opreme, ulaganje u kadar i težnja ka budućem kliničko- bolničkom centru i otvaranje Visoke medicinske škole. Sve se to ostvaruje kroz nabavljenu opremu, pokrenuli smo kardiohirurgiju, uveli u sve jedinice informacioni sistem, bliži se
početak realizacije kapitalnog projekta rekonstrukcije i izgradnje, a na Akademiji se dodatno obrazuje medicinski kadar. Sav rad je bio fokusiran na generacije koje dolaze. Bilo je i teških periodu, ali smo i pored blokade računa imali nesebičnu pomoć privrednika i brojnih donatora ne samo tokom kovida. Rad su pratile i loše namere drugih zbog kojih je i osoblje doživljavalo neprijatnosti. Ali vi znate da sam svih ovih godina bio na raspolaganju da o svemu razgovaramo o lepim ali i teškim situacijama na objektivan način.
BORBA ZA ŽIVOTE
Često ljudi kad izađu iz bolnice kažu da su prošli pakao i izražavaju veliku zahvalnost osoblju. Navode i šta su sve primili tokom terapije, pitaju se odakle toliko novca državi da sve obezbedi, ali i motiva i elana požrtvovanim zdravstvenim
radnicima i tehničkom osoblju da danonoćno odrađuju težak posao. U ime tih ljudi želim sve sugrađane da zamolim da se vakcinišu i da iskoriste benefite države, da zaborave sve podele jer ovo je borba za živote, poručio je dr Božović.
Idejni projekat Opšte bolnice Užice
U nekoliko faza je izgradnja, a prvi radovi biće rušenje odeljenja psihijatrije i izgradnja Prijemno urgentnog centra i nove zgrade od 25.000-35.000 kvadrata gde će biti novi operacioni hirurški blok i infektivno odeljenje. Kada se to završi radiće se rekonstrukcija sadašnjeg novog dela gde su hirurške grane i tu će biti preseljeno
interno, neurologija, pedijatrija…a zatim bi došla na red rekonstrukcija sadašnjeg internog i pedijatrije i u toj staroj zgradi biće novi ambulantno-poliklinički blok. Prostor gde su sada ambulante biće iseljen i srušen, a na tom potezu biće napravljena
nova zgrada psihijatrije i gerijatrije. Ostaće pet sadašnjih zgrada koje su pod zaštitom države i to zgrade grudnog, infektivnog, za potrebe Zdravstvenog centra, ambulante za hirurške bolesti i onkologiju. Kožno odeljenje planirano je za Zavod za transfuziju, a infektivno za muzejski prostor o razvoju zdravstva u ovom kraju. Sadašnji prostori su zaista prevaziđeni, a novi projekat prepoznat je za ceo region.
