Danas je radnička klasa na rubu propasti, radnici se bore za golu egzistenciju, što uveliko utiče na ljudske i porodične odnose. Tome doprinosi i neodgovorno ponašanje većine poslodavaca koji tim radnicima uskraćuju prava koja su im zakonom zagarantovana
U okviru Sindikata Sloga Grad Užice trenutno deluje 13 sindikalnih organizacija, a jedna od njegovih specifičnosti je to što svaki zaposleni na teritoriji Užica može biti njihov član, čak i oni koji u svojoj firmi nemaju registrovan sindikat Sloge. Ovoj organizaciji za šest meseci rada pristupilo je oko 2.300 članova, podneto je 10 prijava Inspekciji rada, potpisana 24 ugovora o vansudskom poravnanju, podneto 13 tužbi osnovnom sudu, četiri tužbe prekršajnom sudu, 12 predmeta je pred Poverenikom za informacije od javnog značaja, kaže predsednik Sindikata, Glišo Vidović.
Šta Vas je motivisalo da se u poslednjim mesecima tako intenzivno posvetite sindikalnom radu?
Sindikat Sloga Grad Užice kao zajedničko pravno lice je osnovan na inicijativu više sindikata Sloga koji deluju na teritoriji Grada Užica u različitim delatnostima. Pored Sindikata policije Sloga, osnivači su i Sloga JKP Bioktoš, Sloga JKP Vodovod, Sloga bolnica Užice, Sloga JP Veliki park i Sloga Predškolska ustanova Užice. Kasnije su osnovane i nove sindikalne organizacije i trenutno u okviru Sloga grad Užice deluje 13 sindikalnih organizacija. Specifični smo i po tome što svaki zaposleni na teritoriji Užica može biti naš član, čak i oni koji u svojoj firmi nemaju registrovan sindikat Sloge.
Osnivačka Skupština u kojoj su učestvovala 43 delegata je održana 20. oktobra prošle godine. Tada sam skoro jednoglasno izabran za predsednika i smatram da mi je pripala velika čast, ali i odgovornost da uspešno vodim organizaciju. Svi koji me poznaju znaju da ću ako nešto prihvatim, to obavljati odgovorno i profesionalno, da ću se tome maksimalno posvetiti i istrajati, tako da organizacija opravda svoje postojanje i poverenje koje su ukazali članovi sindikata. Danas je radnička klasa na rubu propasti, radnici se bore za golu egzistenciju, što uveliko utiče na ljudske i porodične odnose. Tome doprinosi i neodgovorno ponašanje većine poslodavaca koji tim radnicima uskraćuju prava koja su im zakonom zagarantovana. Lep je osećaj znati da ljudi prepoznaju i podržavaju iskren i pošten rad, da je zbog toga našoj organizaciji za šest meseci rada pristupilo oko 2.300 članova. Lepši motiv za rad ne treba od pružene zahvalne ruke radnika koji se pre našeg osnivanja nije imao kome obratiti za pomoć.
Šta mislite da vaš sindikat razlikuje od nekih drugih sindikata?
Smatram da je razlika velika. Naš sindikat kroz delovanje prikazuje konkretan rad na zaštiti prava radnika, poboljšanju radnopravnog statusa i insistiranju na poštovanju svih pozitivnopravnih propisa koji su vezani za oblast rada. Takođe insistiramo na traženju odgovornosti poslodavaca koji su učinili prekršaje i vršili krivična dela čime su narušili ili ugrozili prava radnika a i oštetili budžet države. Edukujemo naše aktiviste u cilju što boljeg poznavanja propisa iz oblasti rada.
Smatramo da su drugi sindikati uspavani u svom komforu. Njihovi aktivisti su posvećeni više ličnim benefitima i i trgovini čime su zaboravili na razlog postojanja. Mislim da su pali pod uticaj poslodavaca zbog sitnih interesa, pa nemaju hrabrosti i drskosti da ih procesuiraju kako bi zaštitili radnike.
Koliko puta ste od osnivanja bili pozivani od strane radnika, radi zaštite njihovih prava? Da li ste očekivali taj broj?
Činjenica da smo u šest meseci koliko postojimo podneli 10 prijava Inspekciji rada, potpisali 24 ugovora o vansudskom poravnanju, podneli 13 tužbi osnovnom sudu, 4 tužbe prekršajnom sudu, imamo 12 predmeta pre Poverenikom za informacije od javnog značaja i slično, dovoljno govori o našim aktivnostima i posvećenosti zaštiti prava radnika kao i o poverenju koje uživamo kod zaposlenih. Naravno da smo očekivali ovaj intezitet zastupanja, imajući u vidu da je naš rad konkretan i transparentan i da je svaki radnik kome su uskraćena prava dobrodošao u našu kancelariju.
Šta su bile najčešće pritužbe radnika? Da li ste zadovoljni na koji način su slučajevi razrešeni?
Pritužbe su različite, od neosnovanog davanja otkaza, neplaćanja toplog obroka i regresa, nekorišćenja godišnjeg odmora, neplaćanja prekovremenih sati, pa do neuplaćenih doprinosa, socijalnog… Najčešće se krši pravo radnika pri uskraćivanju obračuna zarade i donošenju rešenja o korišćenju godišnjeg odmora.
Kako poslodavci reaguju u tim situacijama? Koliko su raspoloženi za saradnju?
Što se tiče realizacije možemo biti zadovoljni, jer nakon ukazivanja na propuste poslodavci su najčešće prihvatili potpisivanje sporazuma o vansudskom poravnanju, tako da smo potpisali 24 sporazuma. Ima slučajeva gde poslodavci nisu hteli da vode dijalog pa smo ih procesuirali pred nadležnim institucijama i sada se trenutno vode postupci.
Koliko je često problem nepoznavanje zakona, a koliko njegovo „zaobilaženje“?
Susrećemo u radu i slučajeve da poslodavac postupa po praksi, a ne po zakonu i to nesvesno jer nemaju zaposlene adekvatne pravnike koji bi pratili zakonsku materiju. Pravnici u javnim ustanovama ne poznaju mnoge zakonske norme, a sujeta ih sprečava da priznaju svoje greške, pa smo zbog toga prinuđeni da poslodavcima podnosimo prijave i tužbe. U privatnom sektoru, poslodavci se većinom oslanjaju na knjigovodstvene agencije koje što se tiče prava površno upoznaju poslodavce. Što se tiče obilaženja ili pokušaja nepoštovanja zakona, obraćamo se Inspekciji rada i pratimo te slučajeve.
Šta je praksa pokazala – koliko su radnici informisani o svojim pravima i koliko su spremni da se bore za njih?
Radnici su uglavnom neinformisani, nemaju kulturu informisanja o svojim pravima. Imaju mogućnost da se zahvaljujući razvoju elektronske i digitalne tehnologije, na internetu gde im je sve na dovat ruke da više informišu, ali to nemaju običaj da koriste. Sa druge strane izgubili su poverenje u sindikate, državu i državne institucije i ako bi nešto hteli, smatraju da nemaju kome da se obrate. Za pravne savete i pokretanje postupaka advokati papreno naplaćuju, a radnici nemaju novac da se sa njima upute u zaštitu svojih zakonom zagarantovanih prava.
Šta se pokazalo kao najveći problem u funkcionisanju, na čemu treba više raditi?
Najveći akcenat u radu treba staviti na edukaciju radnika u poznavanju svojih prava. Potrebno je edukovati i sindikalne aktiviste kako bi znali preneti znanje na radnike. Potrebno je da u radu budemo što vidljiviji i dostupni svim kategorijama zaposlenih. Deo radnika ne koristi internet, pa razmišljamo o eventualno štampanju radničkih novina u kojima bi prikazali naše aktivnosti.
Da li postoji razlika u delovanju sindikata u javnim preduzećima i ustanovama u odnosu na privatni sektor?
Razlika je u tome što većina radnika u javnom i društvenom
sektoru ima sa poslodavcem potpisane ugovore o radu na neodređeno vreme i samim tim poslodavcu je teže da da otkaz, pa su radnici slobodniji da zatraže poštovanje svojih prava. U ovom sektoru prava radnika se više poštuju.
U privatnom sektoru situacija je drugačija. Tu je većina radnika potpisala ugovore o radu na određeno vreme ili ugovore o privremenim i povremenim poslovima. jer na taj način ih poslodavac drži u neizvesnosti. Tada se radnik teže odluči na traženje svojih prava, jer strahuje da mu nakon isteka ugovor neće biti produžen. U većini slučajeva u privatnom sektoru, a naročito kod malih preduzeća, radnicima se ne plaća rad na državne praznike, prekovremeni rad i noćni rad, ne dobijaju obračun zarade, rešenja za godišnji odmor kao ni regres i topli obrok.
Da li će se Sindikat „Sloga“ predstaviti na nekim budućim izborima kao politička opcija i na taj način pokušati da utiče na sistemska rešenja u vezi položaja radnika u Srbiji?
Sindikat Sloga ne može biti pravni subjekt koji učestvuje na izborima kao politička opcija. Zakon o radu je jasno definisao nadležnosti i delovanje sindikata gde ne postoji prostor da se pojavi na političkoj sceni. Takođe Zakon o lokalnim izborima isključuje mogućnost da se sindikat pojavi kao subjekt koji učestvuje na njima.
Ne isključujemo mogućnost da se aktivisti Sindikata Sloga kroz formu grupe građana uključe u društvena dešavanja pa i u izbornu trku, a u cilju da se kroz Skupštinu grada dođe do rešenja koja se tiču interesa radnika i građana na našem području.
