Pocetna Kultura Pojas jakičar

Pojas jakičar

274
0
Podelite

Konzervacija i restauracija pojasa iz zbirke Narodnog muzeja Užice

Jakičar je izuzetan primer pojasa koji je dobio naziv po okovanim karneolima. U narodu su ovi pojasevi poznati kao okovanici, ali i hakikovci, akikovci prema arapskom nazivu za poludragi kamen karneol kojim su ukrašavani. Kod nas su ga nosile srpske neveste u XIX veku, nošen je i u Hercegovini , Crnoj Gori i Albaniji. Kao muzejski eksponat izložen je u Etnografskom muzeju u Beogradu, Zemaljskom muzeju u Sarajevu, riznici manastira Studenice.


Pojas u Etnografskom muzeju u Beogradu, Muzeju u Albaniji i Zemaljskom muzeju u Sarajevu (preuzeto sa interneta)

Zanimljiva je i upotreba ovog pojasa u Turskoj kod ratnika i evnuha, Maroku, Tunisu i mnogim arapskim zemljama. Za pojas su stavljali jatagan i kuburu- pištolj.


Upotreba pojasa u arapskim zemljama (preuzeto sa interneta)

Ovaj pojas okićen karneolom, poludragim kamenom posebno obrađenim poliranjem, ima dubinu kristala sa protkanim lazurnim svetlosno polupropusnim slojevima. Izazov je bio oponašati u rekonstrukciji prirodne efekte kamena karneola upotrebom veštačkih smola kao baze i dodavanjem zemljanih pigmenata pečenog okera i ostalih tonova. Bitan je momenat je sjedinjavanje. Pigmenti se lazurno prostiru u slojevima koji valovito prave zavesu prozirnosti. Čaure koje su držale karneol su bile od bronze, neke vrste mesinga. Iz slojeva oksidiranih ležišta karneola vidi se crveni oksid što ukazuje da su bronzane čaurice zakivane gvozdenim zakivcima u kožu pojasa i tako pričvšćivane.

Rekonstrukcija pojasa je podeljena u dva dela:

1. Izrada bronzane – mesingane čaure u koju se postavlja karneol, poludragi kamen.
2. Izrada poludragog kamena i obrada, brušenje i poliranje.

Prvi deo

Na pojasu jakičaru iz niza karneola je nedostajalo nekoliko komada kompletnih elemenata, odnosno čaure sa brušenim poludragim kamenom karneola. Potrebno je bilo uraditi rekonstrukciju delova koji nedostaju. Na osnovu postojećih elemenata uzete su mere čaurica koje treba da se ugrade i da prate ostale koje su prisutne. Odabrani materijal je morao biti adekvatan za rekonstrukciju. Prihvaćen je mesingani lim 0,7mm koji bi mogao da se obrađuje. Prve pripreme lima su bile žarenje kako bi se opustio materijal, a potom i mogao savijati lim po zadatoj formi. Na čauricama je zasecanjem i savijanjem delova dobijen lanac čaure kroz koje je trebalo da se izbuše rupe za zakivke koji bi pričvrstili čauricu za pojas. Žarenjem je, kako je pomenuto, omekšan materijal i to je bilo potrebno da se gornji rubovi čaure poviju i samim tim se procesom takozvanog „pertlovanja“ napravi rub koji će da drži poludragi kamen karneol da ne ispada iz ležišta.

Drugi deo

Izrada i rekonstrukcija veštačkog poludragog kamena je bio potpuni izazov. Korišćena je veštačka epoksidna smola kao medij. U smolu je stavljan pigment pečenog okera i malo cinobera. Ključna stvar je bila da se prostiranje pigmenta u smolu postavi u valovima bez mnogo mešanja kako bi se dobio efekat prirodnog karneola. Smola je izlivena na debljinu originalnog komada. Nakon sušenja isečen je komad po obliku originalnih dimenzija, izbrušene su ivice i ispoliran je gornji deo rekonstuisanog karneola.

Rekonstrukcija čaure- ležišta za karneol (foto D. Tomanović)

Zatečeno stanje:


Zatečeno stanje pojasa sa oštećenjima i delovima koji nedostaju(foto D. Tomanović)

Izgled posle rekonstrukcije:


Izgled pojasa posle restauracije (foto D. Tomanović)

Pojas „jakičar“ je vrlo redak eksponat kod nas, postoji sačuvan u riznici manastira Studenice koji je slične izrade sa drugačijom dekoracijom dragog kamenja.

Dragan Tomanović, MA, viši slikar konzervator Narodnog muzeja u Užicu

Ostavite odgovor