Pocetna Društvo Leposavić: Niska cena maline je prošlost

Leposavić: Niska cena maline je prošlost

3660
0
Podelite

-Ukoliko se dosadašnji trend rasta tražnje i cena na svetskom tržištu nastavi, a što nam ide na ruku,  u sezoni koja nam predstoji možemo očekivati dobre cene u otkupu – kaže dr Aleksandar Leposavić, stručnjak Instituta za voćarstvo u Čačku i profesor Poljoprivrednog fakulteta u Kruševcu 

 Kakvo je stanje u malinjacima, u kakvom je “kondicionom stanju malina” i kakve prinose proizvođači mogu očekivati?

Situacija u primarnoj proizvodnji maline u našoj zemlji nije dobra zbog više razloga od kojih su najznačajniji destimulisanost proizvođača zbog dešavanja u prethodnim sezonama ali i odsustvo struke u proizvodnji maline u našoj zemlji. To je dovelo do prilično velikog šarenila u proizvodnim zasadima i proizvođači se suočavaju sa pojavom izostanka kretanja plodonosnih prirasta, odnosno rodnih grančica, pojavom bolesti i štetočina sa kojima se oni i ne snalaze u dovoljnoj meri. U pogledu destimulisanosti proizvođača da ulažu u svoje zasade, osnovni razlog nezadovoljstva ranijih godina bila je cena i to je dovelo do toga da veliki broj njih prestane da obrađuje zasade, a isto tako dobar deo proizvođača je ulaganja sveo na minimum. Pored cene, negativan stimulans naši proizvođači su dobijali i putem medija kada su pojedini izvoznici, u želji da obezbede nižu cenu u otkupu, pred 2017. godinu plasirali više netačnih i neproverenih informacija, a koje su se odnosile na hiperprodukciju u svetu, i u našoj zemlji, probleme sa standardima u proizvodnji i u hladnjačama, kao i mešanjem sorti od strane hladnjačara i pokušajem prevare stranih kupaca. Pored toga, neuspešno formiranje Nacionalnog saveta za malinu i radnih grupa Ministarstva poljoprivrede za sagledavanje stanja u malinarstvu koje nisu dale ni jedan odgovor niti dale preporuke šta uraditi i na koji način prevazići loše stanje u našoj proizvodnji. Odsustvo odgovora Radnih grupa je očekivano iz razloga što u njihovom sastavu učestvuju nekompetentna stručna lica i kompromitovani predstavnici proizvođača i prerađivača, što je dodatno revoltiralo veliki deo populacije koja direktno ili indirektno zavisi od, jednog od naših najboljih izvoznih artikala.

Kakve površine ove godine imamo pod malinom? Da li su one veće ili manje u odnosu na prethodne godine? Kada možemo očekivati početak berbe, posebno u užičkom kraju?

Neozbiljno zvuči podatak koji je prikazan na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, a koji kao koristi i Ministarstvo poljoprivrede da se u Srbiji malina u prošloj godini gajila na 24.028 hektara. Takođe, netačan je i podatak da smo prošle godine proizveli 118.674 tona maline. Ovakvi podaci ne služe nikome i dodatno stvaraju konfuziju i mogućnost zloupotreba po pitanju proizvedenih, uvezenih i reeksportovanih količina iz naše zemlje. Realno stanje i po pitanju površina i pitanju količina je za 50 odsto manje od prikazanog.

Vremenske prilike su uticale na kašnjenje vegetacije, a samim tim i na početak berbe. U svim proizvodnim regionima naše zemlje to kašnjenje je za oko 12 do 15 dana u odnosu na ranije godine.

Da li na svetskom tržištu vlada deficit malina, ko je podbacio od velikih takmaca Srbije?

Tačno je da na svetskom tržištu trenutno postoji deficit, kako maline, tako i kupine. Zbog toga preostale slobodne količine, kojih ima veoma malo, imaju prilično dobro cenu na svetskom tržištu. Sa druge strane, činjenica je i da je veliki broj naših izvoznika, zbog nepoznavanja kretanja na tržištu, u ranijim godinama potpisao, za sadašnje uslove, prilično nepovoljne ugovore sa kupcima, a koje moraju ispoštovati. Takvi izvoznici su u nepovoljnoj situaciji, jer nisu u mogućnosti da prate pojedine aktere koji su proizvođačima isplatili dopunu za rod iz prethodne godine i koji, da bi se obezbedili za otkup najavljuju visoke cene za rod maline u sezoni koja nam predstoji. Svi veliki proizvođači u svetu su prethodnih godina imali podbačaj proizvodnje. Čileanci su poslednju sezonu završili sa 27 hiljada tona, što je znatno manje od njihovih prosečnih 32 do 35 hiljada tona po godini. Bosna i Hercegovina, koja je godinama bila svojevrsna baza za naše otkupljivače smanjila je svoju proizvodnju za skoro dve trećine. Sa 22 hiljade tona njihova proizvodnja je sada 8 do 9 hiljada tona. Dosta se priča o Meksiku i njihovoj proizvodnji koja je u prethodnoj sezoni dostigla rekordnih 107 hiljada tona. Ono što treba napomenuti da se u Meksiku proizvodi sasvim drugačiji sortiment čija je namena, ali i tržište drugačije od našeg pa nam oni nisu konkurencija. Poljaci zbog pada proizvodnje za svoje kupce sve više nadomešćuju kupovinom maline kod nas, u Bugarskoj, Ukrajini, ali je činjenica da na svetskoj tržnici nedostaje plodova maline.

Koliko je korona uticala na stanje u malinarstvu i cenu maline? U javnosti se pominje i sporazum sa Velikom Britanije i mogućnost plasmana većih količina maline u ovu zemlju. Kakve su vaše informacije o toj mogućnosti?

Korona je znatno povećala rast tražnje maline, pogotovu u razvijenim zemljama sveta. To nije bez razloga, jer plodovi maline imaju izuzetna lekovita svojstva pa se koriste u lečenju problema bolesti krvi, raznih srčanih oboljenja, snižavanje temperature i drugih tegoba savremenog čoveka. Ne treba zaboraviti i kancer preventivno i kancer supresivno dejstvo pojedinih sastojaka kojima obiluju plodovi maline. I na kraju, zbog povoljnog sadržaja salicilne kiseline, korišćenjem maline se protivupalno deluje na brojne procese u organizmu čoveka i to je, po meni, možda ključni razlog zbog čega potrošači preplašeni korona virusom više konzumiraju malinu i drugo jagodasto voće tokom pandemije. U pogledu sporazuma sa Velikom Britanijom, olakšicu predstavljaju niže carinske stope čime našim izvoznicima ostaje veća mogućnost zarade.

Kakva je trenutno cena maline? Kako se kotira organska malina i da li procenjujete da će za njom biti sve veća potražnja?

Cena je svakako ono što najviše interesuje naše proizvođače. Ukoliko se dosadašnji trend rasta tražnje i cena na svetskom tržištu nastavi i što nam ide na ruku, u sezoni koja nam predstoji možemo očekivati dobre cene u otkupu. Naravno da u tome treba biti oprezan i izjave koje se u poslednje vreme pojavljuju u medijima i u kojima pojedinci licitiraju sa cenama koje neko treba da plati za njihovu malinu mogu nam naneti nemerljivu štetu. Ovo posebno ima na važnosti ako se ima u vidu činjenica da su kupci maline boljeg ekonomskog statusa, ali bez obzira na to veoma su osetljivi i ne trpe oscilacije u cenama i količinama.

Definicija organske, ekološke ili biološke poljoprivrede je da je to sveobuhvatni sistem proizvodnje sirovine u praksi ekološkog upravljanja, čiji je glavni cilj postizanje održive produktivnosti zasnovane na očuvanje i oporavak prirodnih resursa prema onome što je utvrđeno u propisima. Organski proizvodi su sve traženiji, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Ranijih godina u našoj zemlji nije postojala značajna razlika u ceni između plodova proizvedenih u konvencionalnoj i organskoj proizvodnji i to je bilo prilično destimulišuće za proizvođače. Sada je sasvim drugačija situacija i zbog povećane tražnje organskih proizvoda sve je veći broj proizvođača u našoj zemlji koji se odlučuju na ovakav vid proizvodnje. Savet za one koji se dvoume je da pre odluke o zasnivanju zasada po organskom principu potraže pomoć kvalifikovanih voćara i agronoma, a sve u cilju otklanjanja nedoumica i kasnijih eventualnih razočarenja. Takođe, preporuka onima koji su već zasnovali svoje proizvodnju po ovom principu je da se strogo pridržavaju propisa, jer su ne samo kod nas, već i u svetu zabeleženi brojni prekršaji i upotrebe nedozvoljenih sredstava u organskoj proizvodnji čime se nanosi velika šteta i stvara nepoverenje na sve brže rastućem tržištu ovakvih proizvoda.

Da li je jeftina malina prošlost?

Imajući u vidu činjenicu da trend rasta tražnje maline, ali i drugog jagodastog voća u svetu ima stabilan rast, a da glavni proizvođači imaju probleme sa padom i poskupljenjem proizvodnje. Sve veći problem u svim zemljama je i obezbeđenje radne snage tokom čitavog ciklusa, što sve zajedno utiče na prilično visoke cene proizvodnje maline. Sa druge strane, u našoj zemlji se dešavaju promene u načinu i organizaciji čitavog postupka otkupa. Zbog nepoznavanja stanja na svetskom tržištu dolazi do pregrupisavanje firmi koje se bave otkupom i izvozom malina iz Srbije i zbog toga smatram da će ovo biti kraj onih koji su cenovno i kvalitativno našu malinu vodili u pogrešnom pravcu. To je metod niske i tržišno neadekvatne cene sa eventualnom doplatom, koji je u velikoj meri uticao i na kvalitet srpske maline. Otkupljivači su kupovali sve, i dobro i loše. Na taj način su sve proizvođače, i dobre i loše, svrstavali u jedan koš, jer im je pre svega bila bitna količina. Tako su uništavali ono po čemu smo se izdvajali na svetskoj tržnici, a to je kvalitet koji se još uvek ne dovodi u pitanje. Zbog toga se procenjuje da bi usled rasta tražnje za višim kategorijama maline, „rolend”, ako pozitivan trend ostane, verovatno imati još bolju cenu od sadašnje.

Berači su problem i ove godine. Mediji su puni oglasa, ali kao i ranije malo je onih koji se javljaju za berbu…

S obzirom na prilično nepovoljnu starosnu strukturu poljoprivrednih proizvođača u našoj zemlji i sve teže obezbeđenje radne snage, mnogi proizvođači su smanjili proizvodne površine i obrađuju onoliko koliko mogu da uberu angažovanjem članova svojih porodica. Proizvođači koji imaju veće površine i moraju da angažuju radnike za berbu snalaze se na različite načine. Povećana je cena radnog sata i dnevnice, beračima se obezbeđuju solidni smeštajni kapaciteti i hrana, ali je činjenica da radnika za berbu nema dovoljno.

Šta se uvek zaboravlja istaći kada se govori o kvalitetu srpske maline? Prati li  izvoz  “crvenog zlata” i odgovarajući marketing naše maline u svetu, koje su naše slabosti i šta je lek?

Bez obzira na gubljenje liderske pozicije u proizvedenim količinama, Srbija je na tržištu prepoznata kao proizvođač najkvalitetnije maline u  svetu. Takođe, naši skladišni i prerađivački kapaciteti u najvećem broju slučajeva imaju uspostavljene standarde i preduslove za izvoz na najzahtevnijim svetskim tržnicama. Svi napred rečeno ukazuje da se u srednjoročnom periodu – četiri do pet godina mora sprovoditi više aktivnosti uz vođenje računa o profitabilnosti proizvodnje. Neke od aktivnosti su: unapređenje proizvodnje i kvaliteta ploda; bezbednost hrane (u proizvodnji i preradi); bolje razumevanje između proizvođača i prerađivača; sortiment; oprema; marketinške aktivnosti bi se odnosile na prikazivanje pozitivnih primera iz prakse, insistiranje na nutritivnim i lekovitim svojstvima i koristi od konzumiranja maline,  povećanju broja proizvoda od maline, kao i povećanju potrošnje na lokalnom tržištu – što je trenutno veoma malo; i prodaja u svežem stanju. Takođe bitno je poraditi na poboljšanju slike koja se šalje u svet, jer vrlo često pojedinci neodgovorno izjavljuju o stanju sistema kvaliteta u proizvodnji i preradi. Potrebno je, takođe i utvrditi reprezentativnost pojedinih predstavnika udruženja i hladnjačara, jer najčešće predstavljaju sami sebe. I na kraju, zbog stabilizacije prilika kod nas, potrebno je oformiti realan i održiv odnos proizvođača i prerađivača, a sve u cilju dugoročno stabilnog prihoda od prodaje maline na svetskom tržištu.

Ostavite odgovor