– Grejna sezona je počela 12. oktobra prošle, a završena 28. aprila ove godine, što je ukupno 199 grejnih dana, odnosno 19 više od minimalno prosečnih 180 – navodi izvršni direktor užičke toplane Branko Filipović
Kako je protekla grejna sezona, potrošeno energenata i koliko je bila produžena?
Grejna sezona je protekla relativno mirno za većinu naših korisnika. Zima je bila umerena sa prosečnim, pomalo neubičajenim mesečnim temperaturama. Februar je bio topao dok je april bio ispod proseka i hladan. Grejna sezona je počela 12. oktobra prošle, a završena 28. aprila ove godine što je ukupno 199 grejnih dana, odnosno 19 više od prosečnih 180. Potrošnja energenata je bila nešto viša od uobičajene. Potrošili smo 5 miliona kubnih metara gasa, 2250 tona mazuta i 170 tona peleta. Povećana potrošnja je rezultirala i većom potrošnjom konzuma pa je prosek grada 146,3 kilovat časa po kvadratnom metru, ili isporučeno je nešto više od 60 gigavat časova toplotne energije. Sagledavanje u potrošnji utrošenih energenata, ukupan stepen iskorišćenja toplane je visokih 87 posto što svakako smatramo dobrim rezultatom. Što se same potrošnje konzuma tiče, smatramo da bi trebalo da bude niža, a to je jedino moguće postići ulaganjem u mere energetske efikasnosti kao što su obnavljanje stolarije i izolacije fasada. To su investicije kojima se ulaže u komfor, dugoročno se štedi, jer vreme jeftine energije je iza nas.
Koliko su bili učestali kvarovi, gde je nakritičnije bilo sa toplovodom?
Mirna grejna sezona podrazumeva i da broj havarija nije bio veliki. Nažalost, većina se odnosila na konzum kotlarnice “Blok Zlatibor” tako da smo imali havarije na toplovodu kod Narodnog pozorišta u periodu zime pred obe nove godine. Na istom toplovodu smo imali na početku grejne sezone problema sa zapornom armaturom što je takođe zahtevalo povremene prekide u proizvodnji. Pored ovih imali smo manjih problema sa toplovodom kotlarnice “Lipa” na zelenoj pijaci i Ulici Miloša Obrenovića, kotlarnica “Senjak”. Ostale manje intervencije nisu ugrožavale veći broj korisnika.
Kako posluje Gradska toplana Užice, prošle godine ste ostvarili dobit od oko 20 miliona dinara, koliko građani duguju za uslugu grejanja?
Gradska toplana je prošlu poslovnu godinu završila pozitivno. U toku je finansijska provera državne revizije (DRI) i iz tog razloga još nije urađen završni račun, ali postoje naznake da se neće mnogo razlikovati zvanični završni račun od našeg nacrta pa je pitanje sa kolikim plusom smo završili godinu. Užičani su za svaku pohvalu što se tiče revnosti plaćanja usluge grejanja. Naplata računa je preko 94 odsto. Nažalost, manji procenat ljudi koji ne plaća grejanje redovno duguje godinama unazad oko 130 miliona dinara, što je pet i po mesečnih realizacija toplane ili faktura. Plašim se da su u začaranom krugu, dug je otpilike na istom nivou, a izvršitelji po zakonu naplaćuju svoju uslugu putem prinudne naplate. I ovom prilikom pozivam građane koji su u problemu da naprave reprogram otplate starih dugova.
Predstoji remont, šta će se raditi ovog leta kada je u pitanju sistem užičke toplane?
Rekao bih da će se ovog leta “dotezati” staro, a projektovati novo. Remontovaće se deonice koje su nam pravile probleme u sezoni, toplovod u Ulici Marije Mage Magazinović i duž Carinskog potoka ispod Saobraćajne škole i ispod zelene pijace. Zaporna armatura kotlarnice “Blok Zlatibor” i “Lipa” se remontuje za potrebe zoniranja istih toplovoda i lakše izolacije eventualnih kvarova. Nastavljamo sa automatizacijom postrojenja, ovoga puta kotlarnice “Četvrti puk”, nešto obimniji remont opreme u kotlarnici “Blok Zlatibor”, “Lipa” i “Sevojno” . Podrazumeva se baždarenje kalorimetara, remont izmenjivača, pumpi u podstanicama gde je potrebno. Radi se i projekat kotlarnice “Koštica” za prelazak sa drvnog peleta na gas.
Kakva je bila izdržljivost kotlarnice „Blok Zlatibor“ s obzirom na konzum koji greje i godine starosti?
Kotlarnica “Blok Zlatibor” je staro postrojenje iz 1989. godine, ali sa najmodernirnijom opremom tog perioda. Prilično je robusna i izdržljiva, ali zahteva nešto više ulaganja u održavanje opreme u ispravnom stanju. Zbog starosti ova kotlarnica ima nešto slabiji stepen pouzdanosti. Uslovi rada su daleko nepovoljniji od novih automatizovanih postrojenja. Problemi sa toplovodom na pomenutom postrojenju u periodu najjače zime su svakako doprineli utisku nesigurnosti postrojenja sa planiranim remontima u toku ovog leta. Probleme koje smo imali ostavljamo za nama, a podižemo stepen pouzdanosti. Nadamo da u sezoni pred nama neće biti većih problema sa ovom kotlarnicom.
Koje su poslednje novosti u vezi projekta i gradnje kotlarnice „Međaj“?
Dinamika je dobila neki novi zamah u poslednjih šest meseci. Sva dokumentacija se izrađuje u zakonski minimalnom periodu. Završena je Studija uticaja na životnu sredinu. Sproveden je javni uvid i trenutno se Studija usklađuje sa primedbama i sugestijama stručne komisije formirane od strane Grada. Posle usklađivanja nam predstoji dobijanje energetske dozvole kao i izrada projekta za građevinsku dozvolu. Napominjem kotlarnica je samo jedan deo pomenutog postrojenja, a za ostale delove tj. potrebnu infrastrukturu rade se idejna rešenja. Gledamo optimistično na projekat u celini i iskreno se nadamo građevinskoj dozvoli tokom ove godine.
