Erski humor predstavlja nezaobilazni deo nematerijalnog kulturnog nasleđa užičkog kraja. U tekstu će biti reči o aforizmu kao jednom od vidova erskog humora.
Užički aforizam počeo je da se razvija devedesetih godina XX veka. On predstavlja bitnu antropološku karakteristiku stanovnika Užica i užičkog kraja. Aforizam treba da bude kratak, da se sa što manje reči iskaže poenta, koja ima za cilj da „probudi“, a ne da uveseljava. Aforističar svojom kritikom pročišćava duhovnu sredinu, i za sobom ostavlja aforizme kao svedoke dramatičnih društvenih zbivanja i krupnih promena u državi, koji se lako pamte i dugo prepričavaju.
Užice je stvorilo jezgro aforističara, odnosno satiričara koji su postali priznati u srpskim aforističkim krugovima. NJih pet: Rade Jovanović, Slobodan Simić, Milan Nikitović, Vladan Sokić i Mitar Tucović, osnovali su organizaciju PAUK (Petočlani aforistički užički krug), čime su ukazali na to da je i u Užicu počela da živi i deluje satira.
Odrednica užički aforizam označava aforističare koji su rođeni ili su stvarali u Užicu, a sa druge strane označava specifičan erski humor, po kome su Užičani poznati. Era predstavlja čoveka užičkog kraja koji se odlikuje posebnim mentalitetom, u našem narodu poznat kao šeret i šaljivdžija. Užički satirični aforizam se oslanja na taj osobeni, šeretski smisao za satiru i humor po kome je erski mentalitet prepoznatljiv.
Među užičkim aforizmima tematski dominiraju satirični i politički aforizmi. Odlučujuću ulogu u stvaranju satiričnog aforizma imale su razlike u unutrašnjem i kreativnom samoodređenju. Deo aforističkog identiteta su duhovitost, oštroumnost i otvorenost, kojima su aforističari, svako na svoj način, otkrivali unutrašnju stranu svoje ličnosti i mišljenje o društvenom sistemu.
Jedna od glavnih tema naših aforističara bila je tema vlasti i političkog režima devedesetih godina XX veka. Pored toga, oni svojim kritičkim stavovima i ironijom nisu izostavili ni birače ni njihov odnos prema državnom sistemu. Takvim aforizmima nastojali su da razotkriju izvor ljudskih predasuda, da probude narod.
Ljubav prema vođi je slepa.
Prema svecu i tropar!
Rade Jovanović
Vlast je zadovoljna narodom,
Da ima novca, kupovala bi mu banane.
Pametnom čoveku vlast ne treba,
a budali pametan čovek.
Milan Nikitović
Svaki dan mi je ispunjen kajanjem.
Bio sam na vlasti, a nisam se obogatio.
Vladan Sokić
Država, to sam ja…. prod’o!
Mitar Tucović
Užički aforističari bave se i našim nacionalnim karakterom, osobinama kojima se ne ponosimo, kojih se stidimo i koje ne želimo da vidimo ni prihvatimo. Preko aforizma oni iznose svoje kritičko mišljenje i zapažanja o našim najvećim manama kao što su nejedinstvo, zloba, inat i sujeta.
Hoćete od dva zla manje?
Dajte Srbima da prvi biraju.
Rade Jovanović
Komšiji nije crkla krava.
Morali smo da je ubijemo.
Slobodan Simić
Pored pomenutih, aforističari svoju inspiraciju pronalaze i u pisanju erotskih aforizama, onih o braku, porodici, muško-ženskim odnosima, vernosti i neverstvu kao i temama vezanim za sport i školstvo.
Žena može kad hoće.
Muž hoće kad može.
Ne možete završiti fakultet po svaku cenu.
Zna se tarifa!
Rade Jovanović
Aforizam predstavlja duboku ljudsku misao, ironičnu i duhovitu, koja ima više značenja, iskazanu najmanjim brojem reči. Po shvatanjima aforističara, to je „dribling duha“ na malom prostoru, pri čemu su aktuelna dešavanja izazov i inspiracija za pisanje. Užički aforističari, potomci Ere, obeležili su jedno vreme i jedan grad. Oni su glas naroda, ljudi koji su prepoznatljiv erski humor iskazali kroz aforizme kritikujući događaje i svet koji ih okružuje. Užički aforizam oslanja se na taj osobeni erski smisao za humor i satiru, koji se odlikuje spojem „hrabrosti, duha i lukavstva“. Erski humor živi dokle god ima ljudi koji će ga stvarati, prepričavati i o njemu pisati. Time će na najbolji mogući način nastaviti tradiciju onoga što sam pojam Era, a onda i erski mentalitet predstavlja.
Zagorka Milićević,
etnolog, kustos Narodnog mueja Užice
