– Ako nisi timski igrač reli nije za tebe – navodi za “Vesti” Tatjana Milošević Užičanka koja je u reli sportu već četvrt veka što je retkost kada su žene u pitanju
Žene reli-vozači i suvozači u Srbiji se mogu izbrojati na prste jedne ruke. Ljubav prema automobilizmu Užičanke Tatjana Milošević (57) duga je četvrt veka, a počela je na praksi u AMD Titovo Užice na kojoj je bila kao učenica Saobraćajne škole. U svetu relija najpre se iskazala kao sudija, a od pre nekoliko godina prekida sudijsku karijeru kako bi se posvetila reli-vožnji na mestu suvozača koji je u ovom sportu bitan kao i vozač. Za nju u reliju nikada nije bilo bitno osvajanje prvog, drugog ili trećeg mesta već da kao sportista pruži maksimum što je svojevremeno činila i kao rukometašica. Danas je članica bajinobaštanskog “Rabas motorsporta”, kluba koji se može pohvaliti brojnim učešćem na takmičenjima sa više posada.
-Moj učitelj je Nenad Filipović sa kojim vozim reli na mestu suvozača. Suvozač je radar, veoma bitna osoba za vozača koja prosleđuje značajne podatke vozaču. Vozač sluša suvozača i prima uputstva, da li predstoji krivina i drugo. Koncenteracija mora biti prisutna od starta do cilja, jer jedno pogrešno “čitanje” radara može doneti probleme. I nije kako se to nekome čini samo sedneš i voziš, tako misle laici.. – priča Tanja koja je svoju profesiju vezala za plave visine i aerodrom “Ponikve”, a reli je njena ljubav i izvor beskrajne radosti godinama unazad. Dodaje da članovi “Rabas motorsporta” iz Bajine Bašte kao tim odlično funkcionišu. Vernost klubu i pored toga što su iz različitih gradova izražavaju Borko Simović, Mladen Nikolić, Đorđe Daničić, Mladen Obućina iz Užica, Goran Rabasović iz Bajine Bašte, Milan Janjić i Đorđe Adžić, Boris Paunović iz Beograda i naravno Tanja sa reli-vozačem Filipovićem koji je rođeni Bajinobaštanin koji živi u Užicu. Objašnjava da je svaka etapa relija u Srbiji važna, a većina njih je međunarodno takmičenje koje se boduje za međunarodni šampionat tako da naši reli vozači na ovim trkama predstavljaju Srbiju. Smatra da je žalosno što ovo takmičenje nije medijski pokriveno kako zaslužuje i da je nepravedno zapostavljeno. Sećamo se starih dobrih vremena kada smo gledali televizijske prenose ovih trka i uživali kao gledaoci.
– Postoje mlađe generacije koje daju sve od sebe, koje vole reli i trebalo bi raditi na popularizaciji ovog sporta. Užice ima izuzetnog vozača, Lazara Milovanovića momka koji ima 21 godinu iz jedne divne porodice koji je rođeni šampion, ima veliko srce i vozi fenomenolano. Zatim Đorđa Daničića takođe mladića koji je sjajan i svi oni zaslužuju medijsku pažnju. Mi vozimo za bokal, za pehar i nema drugih nagrada niti finansijske dobiti, a odričemo se mnogo toga, zato što volimo reli vožnju i zato je ovim mladim ljudima potrebna podrška i medijska pažnja – kaže Tanja koja se dobro seća svog debija u Donjem Milanovcu kada je bilo je problema sa autom, ali se sve dobro završilo. Za razliku od tada danas je sve više žena u ovom sportu i nedavno u Mionici tri žene su se sa vozačima popele na pobedničko postolje. U svetu auto-sporta i van njega Tanja se nije susretala sa malicioznim komentarima otkud žena u reli sportu i uvek je prihvatana i poštovana od “jačeg pola” kao ravnopravna. Automobili u kojima se vozi reli su “ojačani”, gotovo “kavezi”. Dešava se da se neko “krovira” ili “bokira”, ali povrede se retko događaju kao i tragični ishodi. Zato je poštovanje pravila i pravilnika imperativ.
– Nije opasno voziti trke, odnosno manje je opasno, nego ponekad voziti u javnom saobraćaju, posebno u Užicu zbog strmih ulica, ili na magistrali Užice – Bela Zemlja koja je stresna zbog mnogo vozila i mogućnosti za protok i tada nastaje nerviranje. Svi koji voze reli, voze na obrtometar. Retko ko od učesnika gleda da li je brzina 80 ili 120 kilometara na sat, jer je na kraju relija rezultat prosečna brzina, a najbitnije savladati sve prepreke i izazove, jer ne možete u svaku krivinu ući sa brzinom od sto. Sve je to stvar procene vozača i suvozača i to je šahovska partija sa stazom – priča o jedinstvenom iskustvu žena, majka jednog mladića koga od malena vaspitava odgovornosti i samostalnosti.
Za Tanju i ostale reli-vozače svaki završetak trke je uspeh, jer je važno da sve dobro prođe kada nastaje skromno slavlje zbog osvojenih bodova. Naravno, postoje i tehnički problemi koji mogu zadati veliku glavobolju. Tako su jedne godine imali peh i na valjevskom reliju izgubili titulu najpre zbog pucanja leve poluosovine, a posle desne osovine što se dešava jednom u milion slučajeva. Reli sportisti su jako solidarni, reklo bi se ljuti protivnici na stazi, ali uvek spremni da pomognu bez obzira na klupske boje i prednost u trci.
– Reli je timski rad i ako nisi timski igrač nemaš šta da tražiš u ovom sportu. Jednostavno moraš biti timski igrač, jer nema klasične konkurencije, već solidarnost mora biti izražena u svakom trenutku. Mladi stvaraju zdrave navike, da ne treba kasnitii i najvažnije da je kolega pored tebe isto važan kao i ti – navodi naša sagovornica govoreći o reliju za koga se uglaavnom vezuje brzina i adrenalin i koji se vozi i kada je u autu 50 stepeni i kada se ne vidi deo staze od poplave. Pored izostanka promocije u društvu ne postoji ni svest koliko je reli skup sport. Tanja ponavlja da se vozi za pehare i da reli izuskuje sredstva. Tu su i mehaničari i auto-delovi, ali zahvaljujući podršci donatora kojim se i ovom prilikom zahvaljuje odlazi se na takmičenja i predstavlja Srbija.
-Odgovorno tvrdim kada bi se reli vratio u Bajinu Baštu, na obronke Tare značajno bi uticalo na masovnost ovog sporta. Bajina Bašta, Užice i Valjevo su centri ovog sporta u Srbiji. Veoma je bitna dobra organizacija relija i disciplina publike što znači pogled sa bezbedne pozicije. Bajina Bašta kao kraj živi za ovaj sport. I nisu retki ljudi koji pređu po pet stotina kilometara da posmatraju trku – dodaje Tatjana Milošević. Srbija je našu sagovornicu imala priliku da upozna preko fotografije sa Novakom Đokovićem kada je nedavno sleteo na “Ponikve”za koga samo kaže “kapa dole za sve što je učinio u sportu i van njega”. Užičani je poznaju kao velikog borca, osobu spremnu za najveće izazove koja nikada ne odustaje nesvesno rušeći i predrasude o ženi u svetu reli brzina.
Sena je Sena
Novak Đoković je za Tanju ljudina od čoveka i izuzetan u svakom pogledu. U sportu kojim se bavi Obren Tešić uzor i kao vozač i kao čovek. Zatim izuzetni ljudi Vićentije Savić, Vlade Dubljanin i drugi, a na svetskoj sceni jednostavno kaže “Sena je Sena, niko pre niti posle njega”.
Bašta živi za reli
– Bajina Bašta kao kraj živi za ovaj sport. I nisu retki ljudi koji pređu po pet stotina kilometara kako bi posmatrali trku – dodaje Tatjana Milošević, članica “Rabas motorsporta” koji niže uspehe.
Bez prekršaja
– Nema ni jednog reli vozača, tzv trkača koga ćete videti da pravi prekršaje u svakodnevnom saobraćaju niti greške. Ovaj sport uči poštovanje pravila, jer nije reli samo sesti i voziti, kako kažu laici… – dodaje Užičanka, zaljubljenik u reli sport.
