U prostoru galerije „Reflektor“ u zgradi bivše kasarne u Krčagovu, 8. avgusta počela je 26. Međunarodna kolonija umetničke keramike „Zlakusa“ Užice, koja je okupila 11 umetnika iz Srbije, Slovenije i Austrije i koja će trajati do 18. avgusta. Do sada su na ovoj koliniji umetnici iz drugih zemalja bili brojni, ali je pandemija otežala njihov dolazak, kao što je i izmenila koncept organizacije. Kao i prošle godine, umetnici ne borave u Zlakusi nadomak Užica, kolevki drevnog zanata izrade posuđa od gline sa tradicijom dužom od 400 godina, već su smešteni u Užicu. Radionica je u prostoru bivše kasarne u Krčagovu gde je smešten i najveći deo radova sa prethodnih kolonija, tu se planira i galerijski prostor za radove sa ove kolonije. Međutim, ništa se nije promenilo u tehnici rada. Umetnici će tokom kolonije kao i do sada, stvarati svoja umetnička dela na stari, tradicionalan način, na drvenom točku, na koji vrsni grnčari u Zlakusi izrađuju posuđe, odnosno, radiće sada novom tehnikom u teoriji savremene keramike nazvanoj „Zlakusa“ ili „Sofija-Zlakusa“. Materijal je isti koji su umetnici koristili tokom svih proteklih kolonija, a to je smesa gline i minerala kalcita iz okoline Zlakuse koju koriste i majstori lončari. Radovi se prirodno suše, a onda se, umesto u keramičkim pećima, peku na otvorenoj vatri na oko 700 stepeni Celzijusa. Ove godine, planirano je da ako bude bilo izvodljivo, pečenje manjeg broja prvih radova bude u autentičnom ambijentu, u Zlakusi, a ukoliko to ne bude bilo moguće, prvo pečenje biće izvedeno na otvorenom, samo u dvorištu bivše kasarne. Materijal, glinu, za ovogodišnju koloniju obezbedilo je domaćinstvo grnčara iz Zlakuse, Borko i Jelena Sarvan. Organizator kolonije je Udruženje „Keramika-Zlakusa“ Užice.
– Drago mi je što imam priliku da pozdravim umetnike koji su imali hrabrosti u ovoj epidemijskoj situaciji da dođu na koloniju. Potrudili smo se da je očuvamo u ovom nezgodnom vremenu, jer je značajna. U velikoj meri uticala je da se stari zanat u Zlakusi stavi na listu UNESKA, kao što je pomogla i animirala da se taj zanat vrati u život. Zato bi bila šteta da se kontinuitet kolonije prekine i zbog umetnika koji dolaze iz sveta. Zato smo planirali da dokle bude moglo ovako da se radi, radićemo. Umetnici su prezadovoljni novim prostorom, a meni je olakšana organizacija – kaže Sofija Bunardžić, akademska slikarka-keramičarka, autorka projekta „Keramika Zlakusa“ Užice čiji je deo i Međunarodna kolonija umetničke keramike „Zlakusa“ i koja od početka rukovodi kolonijom.
U proteklih četvrt veka u koloniji je stvaralo 370 umetnika iz 37 zemalja, od Arfike, Amerike, Japana, Evrope. Od većih zemalja, jedino još nisu gostovali umetnici iz Kine.
-Svi ti umetnici pronosili su lep glas o Zlakusi i Užicu, prezadovoljni su što su naučili jednu staru tehniku rada, preneli je u svoje zemlje i probali da rade njome sa svojom glinom. U Izraelu je devojka po crtežima koje sam joj dala, napravila klasični točak i radi na njemu koristeći svoju glinu. Na taj način radi i umetnica u Španiji. To je glina sa šamotom koja može da se radi na zlakuški način. Sve je to bitno jer se i na ovaj način doprinosi promociji Zlakuse i užičkog kraja prepoznatljivog po keramici – navodi Sofija Bunardžić.
Osim velikog broja radova koji su nastali na prethodnim kolonijama i koji su smešteni u prostor bivše kasarne u Krčagovu, deo radova biće izložen i u budućem kulturnom centru u Zlakusi u dvorištu osnovne škole za koji je projekat urađen. Preko 150 radova već nekoliko godina izloženo je u ulazu u Potpećku pećinu, a veoma značajan broj se nali još uvek u ateljeu Sofije Bunardžić.
Početak rada kolonije ozvaničio je Ratko Trmčić, član Gradskog veća zadužen za obrazovanje i kulturu.
-Proteklih 25 godina, Grad Užice i Ministarstvo kulture i informisanja finansijski pomažu rad kolonije. Ove godine je iz gradskog budžeta izdvojeno 400.000 dinara koliko je izdvojilo i Ministarstvo, što će biti dovoljno da se ova, 26. Međunarodna kolonija umetničke keramike uspešno realizuje. Zahvaljujući Sofiji, ovaj stari zanat nije otišao u zaborav, opstao je i ide u dobrom pravcu, tako da su i Zlakusa i Užice, zahvaljujući koloniji poznati i van granica Srbije– izjavio je Trmčić.
Nataša Bojanić iz Beograda, Umetničku školu završila je u Užicu, a prvi put je učestvovala u radu kolonije 2010. kada je dobila nagradu u školi na smeru keramika – rad u koloniji.
-Ovo je osveženje za koloniju. Oduševljena sam prostorom koji u potpunosti odgovara umetnicima, mada je i Zlakusa imala svoje lepe odlike. Veoma sam zadovoljna celom organizacijom – ističe Nataša.
Iz Beograda je i Lana Tikveša, profesorka na Fakultetu primenjenih umetnosti koja je došla drugi put. Prvi put bila je u prvim godinama, krajem devedesetih.
-Istina je da su sada drugačiji uslovi, da smo u novom prostoru. Nije selo, ali i ovaj prostor je veoma zanimljiv i pravo je blago grada Užica. Veoma je inspirativan za rad- kaže Lana Tikveša i dodaje da je kolonija u početnim godinama bila hit i umetnici su veoma rado dolazili, naročito iz inostranstva.
-Ova kolonija je značajna umetnicima, ali i gradu Užicu i veoma je bitno da živi i dalje. Postoje i načini da se ona i unapredi, da joj budu priključene još neke manifestacije, radionice, rezidencijalni programi. Sve bi to bilo važno ne samo za koloniju, već za srpsku kulturu, jer sličnih kolonija nema mnogo u Srbiji – ističe Lana Tikveša.
Sanja Živković iz Aranđelovca koja se bavi vajarstvom, prvi put je došla na koloniju.
-Veoma sam zaljubljena u stare zanate i ovo mi je bilo veliko iskušenje da se isprobam u jednom od njih, da probam nešto novo što će me pokrenuti. Inače, oduševljena sam i gradom i celom kolonijom. Poseban mi je doživljaj susret sa ovom glinom i to će mi ostati u dugom sećanju – navodi Sanja Živković.
Maruša Mazej, keramičarka, došla je iz Ljubljane, prvi put. Za koloniju je čula od pijetalja. Posebno ju je zaintrigirao tradicionalni način rada koji joj je bio potpuno nepoznat, ali ga je već savladala. Dopada joj se sve na koloniji, a i grad gde na svakom koraku oseća gostoprimstvo.
Milica Josipović je iz Beograda, trenutno na master studijama na Fakultetu primenjenih umetnosti, na smeru keramika, prvi put je na koloniji.
-Mislim da kolonija mnogo znači za nas mlade umetnike zbog toga što imamo priliku da prođemo kroz ceo tradicionalan proces u keramici, jer je, zapravo, od toga sve i počelo. Veoma je važna i interakcija sa drugim umetnicima iz drugih gradova i zemalja, jer mislim da se umetnost na taj način može da podigne na viši nivo i da napreduje – kaže Milica.
Ana Lazić, keramičarka iz Užica, predaje u Umetničkoj školi, a nekoliko godina unazad delimično učestvuje i u organizaciji kolonije. O novom prostoru u kojem umetnici rade umesto u selu Zlakusa, između ostalog kaže:
-Razlika postoji, ali mislim da novi prostor ima i svojih prednosti. Osim toga, umetnici su smešteni u gradu koji ima svojih čari i u kojem itekako ima šta da se vidi pa u svom slobodnom vremenu mogu više da ga upoznaju i nevezano od organizatora– kaže Ana Lazić.
