Zoran Šaponjić je bio ratni reporter u najtežim danima i godinama novije srpske istorije i izveštavao sa ratišta bivše Jugoslavije. Njegova nova knjiga je zbirka ratnih reportaža i priča o ljudima “tihe i povučene” Srbije do koje se teško stiže i kozjim stazama. Rečenicu „kud nestade ovog naroda“, izgovorio je šumar Rajko sa kojim je Šaponjić obilazio pusta sela Golije i eto, preselila u večnost.
„Kud nestade onog naroda” nova je knjiga novinara i publiciste Zorana Šaponjića koja se nedavno pojavila u izdanju beogradske “Informatike”. Njegova treća knjiga je zbirka novinskih reportaža koje su nastajale na ratištima bivše zemlje i priča o stradanju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, i selima koja nestaju i kojih je sve više bez dečjeg smeha, bilo da se nalaze na Pešteru, Goliji, Zlatiboru ili u Zoranovoj rodnoj Novoj Varoši.
Književni kritičar Želidrag Nikčević piše u predgovoru da Zoran Šaponjić ne okreće glavu od Srbije koju ne vidimo i za koju niko ne zna, već je jevanđeoskom ljubavlju povezan sa njom. Čine je ljudi koji bi takođe bili nevidljivi da nije Zoranovog pera.
-Hodajući, a više lebdeći raskomadanim srpskim zemljama Šaponjić obilazi one kojima se niko ne odaziva, koji nemaju kome da se požale i njemu iznenadnom gostu govore “više kao za sebe” – kako ga dočekuju kao najrođenijeg . A najrođenijeg nema, ni tamo gde je kuća bila puna čeljadi. Nema radosti ni pod rascvetalom trešnjom – jer njene plodove neće jesti unuci staraca koji su se vratili – zapisao je u predgovoru književnik Nikčević.
Publicista Mihailo Medenica navodi da je slovo o delu Zorana Šaponjića zapravo slovo u slavu beskraja.
-Zbirka reportaža “Kud nestade onog naroda” je ukoričena zemljom i nebom, a ograničena vekovima, pa joj se međe mogu gledati i dogledavati jednako očima predaka kao i vidom potomaka! Da slova više ne napiše, slova će pisati Zoranom Šaponjićem, jer svaka od ovih priča je poparana duša, isplakana suza, otrgnuti jauk i detinji smeh ljudskoga gorostasa i novinarskog gospodina – piše Mihailo Medenica u pogovoru. Mnoge Zoranove reportaže štivo su za udžbenike, skaske čiji početak zarobi svakog u ovom literarnom susretu.
– Rečenicu koju sam uzeo za naslov knjige Kud nestade onog naroda, izgovorio je šumar Rajko Sović, dok smo pre desetak godina obilazili pusta sela na Goliji. On, koji je ta sela znao iz drugog vremena, kad su bila puna naroda, zastao je pred jednim pustim selom, u kome nije ostala ni jedna živa duša i, kao da ne veruje sam sebi, pitao i sebe i mene „kud nestade onog naroda“. A, odgovora nema, – kaže Šaponjić. Zbirka reportaža koja je pred čitaocima ima mnogo „teških i tužnih priča“, kao što je sudba srpskog naroda posle “Oluje” i progona sa Kosova i Metohije.
“Ivan, nebeski rabadžija”
Otišao je širokim putem u veliko raznim bojama išarano nebesko selo zlatiborski rabadžija Ivan Bujić. Vest nije objavljena ni u jednim novinama, ni na jednom radiju. A i da je objavljena, bila bi bajata. Vest o Ivanovoj smrti putovala je od njegovih Korlića, seoceta na kraju Zlatibora do Užica nekoliko meseci. Sve od kuće do kuće, od uveta do uveta, i tek onomad, po aprilskom kijametu stigla je i do Užica…. (Iz knjige“ Kud nestade onog naroda”)
Skromnost
Zoranu Šaponjiću je svojstvena skromnost po čemu je častan izuzetak u novinarskoj profesiji. Uprkos brojnim naslovnim stranama u vodećim srpskim listovima za njega ne postiji ni nagoveštaj samohvale. Zoranove novinarske priče o glavama koje uprkos svemu nose srpsku šajkaču stizale su preko štampe u naše kuće da nas podsete ko smo i odakle smo. Rođen je 1966. godine u Novoj Varoši, a diplomirao novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Tokom novinarske karijere duge tri decenije radio je u “Borbi”, “Blicu”, “Glasu javnosti”, “Kuriru. Za sve ove listove devedesetih godina izveštavao je sa ratišta bivše Jugoslavije. Od 2016. godine urednik je portala “Iskra” koji je u Andrićgradu osnovao Emir Kusturica. Dobitnik je godišnje nagrade UNS-a za reportažu 2014. dobio Gran pri Internacionalnog festivala reportaže “Interfer” u Apatinu. Autor je knjige reportaža “Ljubomirova zemlja” i knjige putopisa iz Rusije “Ruski krst”. Jedini je srpski novinar koji je posetio ruski Severodvinsk u kome se prave ruske nuklearne podmornice. Oženjen je Slobodankom i otac Alekse i Bojane.
Teži put
“Čovek se kao i dijamant samo svojim prahom čisti i polira”, zapisala je jedna od najumnijih Srpkinja Isidora Sekulić. Takav životni put nije nimalo lak, a njegovu težinu Zoran Šaponjić je spoznao na početku svoje novinarske karijere kada je svojim perom svedočio o ratnim strahotama i beležio teške i tužne priče o progonu i porušenim kućama Krajišnika kojih više nema u rodnom kraju i čiji su potomci razvejani svuda po svetu.
