Hemoragijski moždani udar je krvarenje u mozgu ili oko mozga, koje se javlja u oko 20 odsto svih moždanih udara, i koje može izazvati najteže posledice, uključujući i smrtni ishod. Najčešći uzrok ovog spontanog krvarenja u glavi je pucanje aneurizme, odnosno proširenja na arteriji mozga.
Tim povodom za „Vesti“ govore prof. dr Danica Grujičić, neurohirurg, Klinika za neurohirurgiju UKCS, dr Ivan Vukašinović, interventni neuroradiolog, Centar za radiologiju i MR UKCS i dr Žarko Nedeljković, specijalizant, Klinika za neurohirurgiju UKCS.
Endovaskularni tretman intrakranijalnih aneurizmi podrazumeva pristup preko arterijskih krvnih sudova uz minimalan rez na koži prepone. Nadalje se putem sistema katetera preko aorte i magistralnih krvnih sudova dolazu do aneurizme koja se ispunjava platinskim mikrospiralama i na taj način trajno isključuje iz cirkulacije čime se sprečava sprečava njeno pucanje i posledično krvarenje.
Danas je sve veća upotreba ove minimalno invazivne metode lečenja moždane aneurizme, bez rane i otvaranja glave, sa bržim oporavkom i većom kontrolom nad posledicama uzrokovanih prethodnim krvarenjem.
Lečenjem aneurizmi koje nisu krvarile preveniramo njihovo pucanje, a kod već postojećeg krvarenja sprečavamo njihovo ponovno pucanje koje nosi visoku stopu smrtnosti.
Interventna neuroradiologija (endovaskularna neurohirurgija) – minimalno invazivan endovaskularni tretman
Endovaskularni tretman intrakranijalnih aneurizmi u Kliničkom centru Srbije obavlja se već 14 godina. Metodu je u KCS uveo je Prim. dr Branko Prstojević, a poslednjih godina razvoj službe nastavila je Prim. dr Svetlana Milošević Medenica. Do aneurizme se dolazi putem magistralnih krvnih sudova, najčešće se preko femoralne (preponske) arterije i aorte, stiže do vratnih arterija. Odatle se sistemom mikrokatetera dolazi do same aneurizme koja se iz cirkulacije isključuje implantacijom platinskih mikrospirala. Time se aneurizma iznutra zatvara, kako više ne bi mogla izazvati krvarenje. Da je Neurohirurška klinika KCS lider u regionu govori i podatak koji je naveo da se oko 240 intrakranijalnih aneurizmi godišnje tretira ovom metodom.
Procedure interventne neuroradiologije spadaju u red minimalno invazivnih tehnika, jer se preko malog reza na koži, putem krvnih sudova (endovaskularno), dolazi do patološke promene (aneurizma, arteriovenska malformacija, arteriovenska fistula) u centralnom nervnom sistemu, regiji glave, vrata ili kičme. Ove intervencije su pandam kardiološkim intervencijama na srčanim arterijama gde se stavljaju stentovi, i koje su smanjile broj klasičnih operacija na krvnim sudovima srca.
-Imamo utisak da je došlo do porasta broja pacijenata sa intrakranijalnim aneurizmama kod nas i u svetu, ali to je najpre rezultat povećane dostupnosti skenera i magnetne rezonance kada se aneurizme najčešće pronalaze uzgredno u sklopu pretraga zbog različitih simptoma (najčešće glavobolje). Smatra se da oko 5 % populacije ima neku vrstu moždane aneurizme, od kojih najveći broj ne predstavljaju značajan rizik za zdravlje pacijenta. Iz ovog razloga u većini slučajeva odlučujemo se za konzervativno lečenje odnosno periodično praćenje moždane aneurizme i njenog eventualnog rasta.
Kako prepoznati na vreme aneurizmu mozga ?
Od nekrvarećih, samo velike i gigantske aneurizme mogu biti uzrok učestalih glavobolja, kao rezultat direktnog pritiska na ovojnice mozga. U najvećem broju slučajeva sama glavobolja nije uzrokovana aneurizmom koja se tada smara uzgrednim nalazom, ali kojoj uvek moramo posvetiti pažnju u smislu odluke o daljem lečenju.
Na konzilijumu Klinike za neurohirurgiju KCS timski odlučujemo i “vagamo” kolika je korist od tretmana nekrvareće aneurizme u odnosu na rizik od intervencije i prirodnog toka bolesti. Odluka zavisi od lokalizacije, veličine i drugih parametara, pa se tako za aneurizme do 5 mm veličine najčešće odlučujemo za periodično praćenje putem CT ili MR. Naravno, kada govorimo krvarećim aneurizmama tu dileme nema, uvek je indikovan njihov tretman.
Simptomi koji su za urgentan odlazak kod lekara glavobolje koje pacijenti opisuju kao najjače u svom životu, koji se ne može porediti sa standardnim glavoboljama kao što su migrenozne ili tenzione. Tu su još i pojave drugih simptoma, kao što su povraćanje bez mučnine, gubitak svesti, zatezanje vrata i fotofobije.
Studije dokazale: Pušenje i visok pritisak preko 130mm Hg glavni okidači
Znamo pouzdano da su pušenje i visok krvni pritisak dva faktora koji utiču na formiranje i pucanje aneurizmi u glavi. Stoga svim pacijentima sa aneurizmom savetujemo prestanak pušenja i regulisanje krvnog pritiska, čija sistolna komponenta ne treba da prelazi 130 mm Hg pod adekvatnom medikamentoznom terapijom. Pridržavati se ova dva pravila je naročito važno nakon intervencije, kako bi tretman bio trajan i ne bi bilo potrebe za ponovnom intervencijom.
U literaturi je objavljeno da oko 20 odsto pacijenata sa aneurizmom ima nekog rođaka kome je takođe dijagnostikovana aneurizma. Ove aneurizme nisu direktno genetski prenosive, ali postoji nekoliko naslednih bolesti vezivnog tkiva kao što su Marfanov sindrom ili autozomna dominantna policistična bolest bubrega, kod kojih je povećan rizik za pojavu ili pucanje moždane aneurizme. Takođe je povećana učestalost aneurizmi pronađena kod rođaka prvog i drugog reda sa najvišom stopom učestalosti kod jednojajčanih blizanaca. U slučaju postojanja aneurizmi i/ili krvarenja kod dva ovakva člana porodice, i svi ostali članovi najbliže porodice (deca, roditelji..) trebali da se ispitaju. Ukoliko je samo jedan član uže porodice imao aneurizmu nije potrebno dalje ispitivanje.
Prednosti nehirurške metode lečenja aneurizme – već drugi dan kući
Mikrohirurški i endovaskularni tretman su komplementarne metode kojima se može lečiti većina moždanih aneurizmi. Jedna od prednosti endovaskularne metode je znatno kraći oporavak nego posle klasične hirurške operacije, uz manji stepen potencijalnih postoperativnih komplikacija. Što se tiče naših intervencija kod aneurizmi koje nisu krvarile, odnosno kod kojih je slučajno dijagnostikovana aneurizma, pacijenti već drugog dana nakon intervencije mogu biti otpušteni sa klinike.
Prof. dr Danica Grujičić, neurohirurg
Podržavam sve nove tehnologije i inovacije, naročito endovaskularne invazivne procedure na krvnim sudovima mozga kojim se rešavaju krvarenja u mozgu i moždanim ovojnicama kojim se bave dr Žarko Nedeljković i dr Ivan Vukašinović, interventni neuroradiolog. Potrebno je mnogo godina rada i učenja i u svetu i kod nas kako bi se savladale sve vrste intervencija na mozgu i kičmi.
Priredila: Redakcija „Vesti“
