-Stati ne smemo, u Drežniku je svake godine nešto novo i tako ćemo i nastaviti-istakla je Nada Obradović, predsednica Udruženja „Mitropolit Josif Cvijović“ iz Drežnika
Udruženje „Mitropolit Josif Cvijović“ iz Drežnika, Istorijski arhiv Užice i porodica Vukotić iz Drežnika organizovali su promociju knjige „Poslednja dvorska straža“ Boriše Vukotića koju je priredio Željko Marković, direktor Istorijskog arhiva Užice. Knjiga je publikovana uz podršku Grada Užica, a recenzenti su prof. dr Radojica Lazić i dr Marijana Mraović iz Vojnog arhiva.
Na Veliku Gospojinu 28. avgusta u svečanoj sali stare škole zadužbine Ignjata Daničića objedinjeni su verski praznik, prosveta i kultura. U Drežniku su se okupili potomci Boriše Vukotića, Drežničani i gosti kojima je predstavljeno ovo memoarsko delo jedinstveno po načinu kazivanja i sadržini.
-Ova knjiga ne iziskuje pažnju samo lokalne čitalačke javnosti i istoriografije već ima širi karakter ne srpski, već jugoslovenski. Sve u ovoj knjizi je priča o tom jugoslovenskom prostoru i to što se dešavalo reflektovalo se kroz život jednog Drežničanina koji je to preneo u svoj rukopis. Ovom knjigom Boriša Vukotić podigao je sebi spomenik ne samo ovde u Drežniku-rekao je priređivač Željko Marković.
Marković se govoreći o knjizi zahvalio i Narodnoj biblioteci jer se rukopis prvo našao kod njih, kao i Umetničkoj školi na saradnji jer je ilustracije u knjizi uradila učenica Lidija Milosavljević.
Dr Marijana Mraović, recenzent iz Vojnog arhiva iz Beograda rekla je na promociji da su memoari Boriše Vukotića pod nazivom „Poslednja dvorska straža“pisani mnogo godina kasnije posle završetka Drugog svetskog rata i golgote na Golom otoku koja je obeležila život autora i život i smrt mnogobrojnih rodoljuba nemoćnih da se oslobode iz tamnice doživljenih strahota.
-Memoarsko delo je značajan istorijski izvor prvog reda za proučavanje društvene i socijalne klime posebno na lokalnom nivou u međuratnom periodu pred početak Aprilskog rata, života i rada pripadnika Vojske Kraljevine Jugoslavije u zarobljeništvu u nemačkim logorima, potom ratnog i poratnog vremena iz ugla simpatizera i kasnije opredeljenog pripadnika komunističkog pokreta. Veoma bitna činjenica je intenzitet emocija koje je autor imao prema proživljenim događajima, posebno na Golom otoku-precizirala je Mraović.
Ona navodi da Boriša Vukotić precizno iznosi detalje regrutacije u Užičkom vojnom okrugu sve do napredovanja do mesta ađutanta komandanta Kraljeve garde na kraju obuke. Priča o demonstracijama 27.marta 1941.godine, Aprilskom ratu i početku sudbine zarobljenika i stradalništvu glavnog aktera i njegove najuže okoline, prva zapažanja o komunizmu i komunistima. Svojevrsno stradanje kroz svedočenja Vukotića ostaje zabeleženo i sačuvano, a za širu javnost lepo napisano delo.
Prof. dr Radojica Lazić, recenzent iz Beograda obraćajući se velikom broju prisutnih istakao je da Drežnik ima puno značajnih ljudi, a jedan od njih je i Boriša Vukotić.
-Ako nešto nije zapisano, biva zaboravljeno i zato zahvalnost porodici, potomcima Boriše Vukotića koji su smogli snage i dali taj rukopis. Posebno me fasciniralo na koji način i sa kojom lakoćom je on u poznim godinama svog života to pisao. NJegovi zapisi ostaće u amanet kulturolozioma, istoriografima i svim drugim naučnim delatnicima koji se na bilo koji način bave ovom oblašću-zaključio je Lazić.
Ratko Trmčić, član Gradskog veća za obrazovanje, kulturu i sport pozdravio je prisutne u ime Grada ističući značaj održavanja ove promocije u seoskoj sredini.
-Moramo da čuvamo našu tradiciju i kulturu koja je stub države, da je negujemo za budućnost i mlađe generacije,-rekao je Trmčić.
Miloš Tucović, predsednik Udruženja Užičana u Beogradu najavio je organizovanje promocije ove knjige i u prestonici. Posebno se osvrnuo na rad Udruženja „Mitropolit Josif Cvijović“ na čijem čelu je Nada Obradović, sekretar Mićo Ristanović i svi vi koji ste zajedno sa njima, nosioci ste brojnih dešavanja u ovom selu. Jedno od njih je i ova promocija knjige, rekao je Tucović.
Nada Obradović, predsednica Udruženja „Mitropolit Josif Cvijović“ na okupljanju Drežničana i gostiju iz Beograda i drugih mesta istakla je da joj je srce puno zahvaljujući njihovom dolasku. Veliku zahvalnost uputila je i direktoru Istorijskog arhiva Željku Markoviću sa željom da još neki Drežničani budu predstavljeni široj javnosti.
-Stati ne smemo, u Drežniku je svake godine nešto novo i tako ćemo i nastaviti-istakla je Obradović.
U okviru programa promocije koju je vodio Milovan Mićo Ristanović, sekretar Udruženja, svoje stihove govorila je Ljiljana Bralović, pesnikinja. Ona je lepotom recitovanja i stihova pesama izazvala divljenje publike u Drežniku.
Promocija je bila prilika i da se predstave turistički potencijali i lepota sela Drežnik uz očekivanje da se biti nastavljena ulaganja radi sve većeg broja posetilica.
Unuci Marko i Maja sa ćerkom Milom
Marko Vukotić, unuk Boriše Vukotića rekao je da im je drago što su uspeli da se kroz ovu knjigu malo oduže dedi Boriši. Prošlo je 21 godinu od njegove smrti a on je svojim sećanjima ospeo da nas ovde okupi. Zahvalio bih se prvo mojoj majci Branki Vukotić koja je prva počela da prekucava ovaj rukopis i pune četiri godine je radila na tome. Ona je najzaslužnija što rukopis nije završio u dedinoj sobi već u knjizi. Zahvaljujem se i Željku Markoviću i Arhivu na sjajno obavljenom poslu koji je prepoznao značaj ovog pisanja i pokrenuo sve. Mi kao porodica ne bismo mogli da uradimo ovaki kvalitetnu knjigu koja bi krasila sve vaše domove. Možda bi napravili neku skromniju knjigu, ali deda bi bio ponosan na sve ovo kako izgleda i šta smo uradili. Zahvalan sam i Udruženju „Mitropolit Josif Cvijović“ koje nam je omogućilo da u ovom lepom ambijentu održimo promociju-naglasio je Marko.
Promociji knjige prisustvovala je i unuka Maja sa ćerkom Milom. U knjizi Boriša Vukotić na pitanje Maje „Deda, šta to pišeš? Odgovara joj :“Kada budeš velika i naučiš čitati i pisati, ti ćeš to čitati“. Maja je tada imala pet godina.
