-Svima nama sama ruka otvara tekst koji ima u naslovu “senzacionalno”, “nećete verovati” i slično. I svi smo se million puta opekli i pročitali vest koja nema veze sa onim što piše u naslovu. Smatram da to nije novinarstvo, već način da prevariš čitaoce, samo zarad još jednog klika, odnosno, veće čitanosti, kaže urednik sajta Infoera, Svetomir Milutinović
“Nećete verovati”, “Senzacionalno”, “Šokantno saznanje”, “Samo jednim klikom saznajte”… samo su neki od naslova kojima neki mediji pribavljaju veći broj klikova na svoje tekstove, koji neretko ne sadrže baš ništa neverovatno, senzacionalno niti šokantno. Takvi tekstovi često nemaju čak ni osnovnu vezu sa naslovom koji je čitaoca motivisao da čita dalje. Iako se čini da je ovaj sistem dobro razrađen i da funkcioniše, ipak postaje sve jasnije da su mnogi čitaoci umorni od ove vrste potcenjivanja njihovog intelekta. Sa druge strane, uprkos opštem trendu, “nećete verovati” da i na lokalnom nivou, gde mnoge redakcije konstantno rade na ivici egzistencije, postoje mediji koji nikada nisu pristali na ovaj način rada. Takav put ne donosi lake “klikove, lajkove i šerove”, ali donosi čitaoce koji se uvek vraćaju na istu internet adresu, jer znaju da neće biti prevareni. “U tekstu je ono što piše i u naslovu i time se vodimo prilikom njegovog pisanja”, kaže urednik sajta Infoera, Svetomir Milutinović.
Koliko se pri izboru sagovornika i tema redakcija sajta Infoera.rs obazire na to koliko će tema ili sagovornik doneti klikova, odnosno čitanja?
Iako je veoma važno da svaki tekst, svaka vest, koju objavimo na sajtu bude čitana, da ima veliki broj klikova, šerova, komentara, ja sam ipak tvrdog, starijeg kova u ovoj profesiji, pa mi je veoma važno i šta piše u toj informaciji koju plasiramo publici. Istraživanja pokazuju da su vesti sa pojedinim političarima, poznatim ličnostima veoma čitane. Kada je njihovo ime u tekstu, naslovu, to donosi čitanost. Mi se trudimo da ne budemo po svaku cenu čitani. Želimo da nam posetioci sajta veruju i da znaju da će kod nas uvek moći da pročitaju vest koja je tačna. Zato nam se i vraćaju i zato prema analitici imamo stalnu čitalačku publiku, koja lagano iz meseca u mesec raste.
Koliko naslov ima uticaja na zainteresovanost čitalaca za tekst i koliko urednik mora to da ima u vidu kada piše naslov?
Naslov je vrlo često presudan za čitanje, to je neosporno. Svima nama sama ruka otvara tekst koji ima u naslovu “senzacionalno”, “nećete verovati” i slično. I svi smo se million puta opekli i pročitali vest koja nema veze sa onim što piše u naslovu. Ja smatram da to nije novinarstvo, već način da prevariš čitaoce, samo zarad još jednog klika, odnosno, veće čitanosti. Mi takve “senzacionalne” naslove nemamo. U tekstu je ono što piše i u naslovu i time se vodimo prilikom njegovog pisanja.
Koliko redakcija sajta Infoera ima poverenja u druge medije u procesu nabavljanja informacije?
Internet novinarstvom se bavim od 2012. godine, kada su u našem gradu počeli sa radom prvi sajtovi sa lokalnim temama. Učestvovao sam u pravljenju jednog od tih sajtova i prošao brojne obuke za to. Upravo na tim obukama, naučio sam kako da prepoznam sajtove i vesti koje nisu proverene. Sada već imam jasnu sliku koji su sajtovi kojima ja verujem i koji meni služe za neke informacije. Neke mi prenosimo, a neke sajtove koristimo za informacije, koje proveravamo, kako bismo napravili našu vest.
Kakva je povratna informacija od čitalaca na informacije i način na koji redakcija sajta radi?
Mi smo od starta bili sajt bez senzacija i sličnog načina izveštavanja. Tako se i formirala naša publika. Tako smo stvorili krug čitalaca, odnosno, pratilaca našeg sajta, koji znaju da kod nas mogu da pročitaju sve informacije, plasirane na profesionalan, odmeren, kulturan način, bez bespotrebnog stvaranja senzacija. Broj komentara nije veliki, ali smo zadovoljni zbog toga što su korektni i nemamo potrebu da neke od nih zbog vređanja i sličnih stvari uklonimo sa sajta, odnosno, ne objavljujemo. Imamo i sreće da na našem sajtu nemamo komentare političkih “botova”.
Kakav uticaj na čitanost imaju društvene mreže?
Društvene mreže imaju ogroman uticaj na čitanost. Živimo u vremenu kada su one veoma važne i mi ih koristimo isključivo za promociju sadržaja sa našeg portala. Svaka vest koja je šerovana preko društvenih mreža, pre svega Facebook-a, ima veću čitanost, mada ni to nije uvek pravilo. U svakom slučaju, portali i društvene mreže, u smislu promocije sadržaja, imaju veoma važnu vezu. Vrlo često, ljudi misle da kada neko nešto napiše na društvenoj mreži, to predstavlja vest. To je greška, jer društvena mreža nije medij, za razliku od nas koji smo registrovani kao medij i to i jesmo. Zato, društvene mreže da, ali samo za promociju, kako bi se čitanost povećala.
U stavu šta novinarstvo jeste, a šta nikako nije iako se kao takvo nekada plasira, jedinstvena je cela redakcija ovog sajta, pa kako kažu – izbor tema, sagovornika i naslova pravi se na osnovu jasnih kriterijuma.
Žanka Erić, novinar: Ne smatram relevantnim broj lajkova, čak
smatram da su oni uglavnom faktor nagovora. Isto mislim i za komentare koji su najčešće politički ili lično motivisani. Nisam za cenzuru, ali sve je to jedna kakofonija svega i svačega u kojoj strada ono malo vrednog što je još ostalo od novinarstva.
Po definiciji novinar je zaštitnik javnosti i trebalo bi u pisanju da se rukovodi samo ovim principom. Ukoliko nije tako čitalačka publika to odmah prepoznaje, tako da lajkovi da je nešto čitano, a u suštini nije stvaraju samo lažnu sliku stvarnosti. Digitalni svet je omogućio novinaru niz izvora i pomoći, i posebno značajano ukrštanje podataka. Dostupan nam je veliki broj platformi, ali kao u slučaju televizijskih kanala, to ne znači da smo dobili kvalitet, već samo kvantitet. Da tako ne bude jedino se možemo boriti medijskom pismenošću.
Mislim da čovek zbog privida komunikacije nigde ne može biti usamljeniji nego na društvenim mrežama. Ovaj izvor zbog niza zloupotreba kao novinar retko doživljavam kredibilnim. Mislim da ljudi još jedino knjigama veruju na reč. Trebalo bi i novinarima, a za to nisu potrebni lajkovi.
Dragica Cvijović, novinar: Prioritet u izboru sagovornika mi je 
aktuelnost teme i interesovanje građana za taj događaj. Tokom prikupljanja informacija važno mi je da sve bude provereno i potvrđeno, ako je moguće iz više izvora. Pristup bez obzira o kojoj je temi reč ili sagovorniku je uvek da dobijem informacije koje bih ja kao čitateljka želela da imam, da bi mi bude potpuno jasno o čemu se radi ili u čemu je problem.
Nikada ne razmišljam i ne radim sa ciljem da to ima senzacionalistički pristup, izvađen iz konteksta već da to bude istinita i objektivna potvrda od izvora informacija bez obzira na komentare. Taj izbalansiran odnos i odgovornost za svaku napisanu reč su i najteži deo posla.
Zato kada pišem ne rukovodim se brojem pregleda na portalu već da informacija bude proverena i tačna. Kada za neku vest, intervju ili izveštaj vidim veliki broj pregleda, iako se time ne rukovodim tokom pisanja, to mi je jasna poruka od čitalaca šta ih interesuje i privlači im pažnju.
Rada Popović, novinar: Kad tragam i kad se odlučujem kojim temama ću se baviti, uvek polazim od toga da li je uopšte vredno
pisati o tome sa pozicije značaja za društvenu zajednicu, za određeni sloj društva, za određenu privrednu, ekonmsku, kulturnu javnost, da li je vredno pisati sa pozicije moralnih vrednosti, uz potpuno poštovanje privatnosti sagovornika i aktera događaja i važećih zakonskih propisa koji se odnose na javno informisanje. Uvek mi je važno da li ću izazvati skretanje pažnje onih koji bi trebalo da reaguju na problem i koji mogu da ga reše ili na dobar primer koji će poslužiti da pozitivna iskustva budu primenjena i iskorišćena u sličnim situacijama.
Dakle, ne razmišljam o „kliku“ za koji mislim da je reagovanje na prvu loptu, na senzacionalizam, na nepouzdane pa i lažne informacije. Na sreću, još uvek ima i onih koji su moj čitalački auditorij kojeg veoma cenim i koji mi mnogo znači. Od takvog pisanja, to zadovoljstvo mi je najveći benefit.
*Projekat “Sve za klik, sve za lajk”
