Piše:
prof.dr Nikola Bajić,Centar za organsku poljoprivredu (COP)
Imajući u vidu odluku Ministarstva zdravlja, uredbu Vlade Srbije da se oko jezera Vrutci i izvorišta formiraju tri zaštitne zone prva, najuža zona od 271 ha, druga koja obuhvata 848 ha, i treća i najveća sa 11.782 ha, što je ukupno 12,901 ha i kako je na zaštićenom prostoru zabranjena upotreba pesticida, herbicida i sintetičkix đubriva predlažemo da na ovom prostoru razvijemo organsku poljoprivredu
Na ovom prostoru u Biosci i Tripkovi već imamo organske kozare i živinare. Zaštitna, sanitarna zona obuhvata tri sela sa prostora Užica, a to su: Vrutci, Bioska i Kremna , a sa područja Čajetine to su Šljivovica i Tripkova. Ovaj program bio bi multifunkcionalan i višegodišnji kako bi se uklopio u strategiju razvoja grada Užica 2021-2028. god. Imajući u vidu ljudske i prirodne resurse kao i tržište, turističke destinacije Tare, Zlatara i Zlatibora COP iz Užica predlaže prioritetnu zaštitu jezera i izvorišta i kroz organsku poljoprivredu. 
Multifunkcionalna proizvodnja žiteljima mora doneti bolji standard i bolji život, što će uticati na povećanje broja stanovnika, rađanja više dece do ostajanja i povratka u sela štićenih područja. Sa boljim životnim uslovima na selu pravac kretanja stanovnika biće grad-selo. Mora se obnoviti ili izgraditi seoska infrastruktura: putna mreža, sportski tereni, škole, vrtići, prodavnice, ambulante i veterinarske stanice. Kremna i Bioska postati prepoznatljivi seoski centri. Poljoprivredu gledamo kao jednu celinu biljne i stočarske proizvodnnje. Sada preovlađuje biljna proizvodnja sa 70% ,a stočarska sa 30% proizvodnje. Nastojaćemo da ovaj odnos približimo na pola-pola. U organskoj proizvodnji značajnu ulogu ima izbor sorata i rasa i predlažemo autohtone. Biljna proizvodnja se usaglašava sa pravilima i postupcima organske poljoprivrede uz kontrolu sertifikacione kuće. Biće zastupljene i nastavljene tradicionalne oblasti iz voćarstva, ratarstva, povrtarstva i lekovitog bilja. Vodeće mesto u voćarstvu ostaje jagodasto voće: jagoda, malina, borovnica, kupina, ribizla, aronija…
Posebnu pažnju posvećujemo našoj nacionalnoj biljci šljivi. Formiraćemo i rakijske sorte (crvena ranka) kao i čačanske sorte kombinovanih sposobnosti, a ima ih osamnaest. Institut za voćarstvo u Čačku, kao eminentnu naučnu kuću moramo uključiti u program i razvoj zaštićenog prostora. Preradom šljive dobili bismo našu čuvenu rakiju šljivovicu, a suve šljive sa i bez koštice, ali i suve šljive sa orasima, pekmez, slatko, džemovi, a i tradicionalni kolačići na listu od kupusa. Postoje odlične autohtone sorte jabuka za organsku proizvodnju kao i nove sorte za ovu namenu. Suve jabuke, čips,jabukovo sirće. Sve domaća radinost – mini destilerije, sušare… Ratarstvo i povrtarstvo bi išlo na niže nadmorske visine pored reka i potoka i plodnijim zemljištima. Vratili bi u život dve biljke koje život znače a to je heljda i spelta. Ako jedemo proizvode od ovih biljaka dobijamo kompletan obrok i samo popijemo vodu i to je kompletan obrok. Heljda, pored nutritivne i lekovite vrednostri je i paša za pčele gde se može sakupiti i do 400kg meda po 1ha. Zatim ova biljna vrsta ima kratku vegetaciju (100 dana) što je značajno kad je reč o klimatskim promenama. Spelta-krupnik-prapšenica je pre svega ozima biljna vrsta i raste u periodu kada ima padavina. Tu je i naš čuveni kukuruz osmak koji ulazi u program zaštitnog prostora. Novijeg datuma imamo i osmak zuban ,,kolumbić“ koji je takođe velike nutritivne vrednosti i daje solidne prinose. 
Sa belim kukuruzom treba združivati i sitni beli pasulj, jer on (pasulj) u polusenci kukuruza odlično se razvija, a puzave sorte imaju i oslonac-stablo kukuruza. Pasulj u društvu sa kukuruzom daje zrno sa nežnom semenjačom tako da se ovaj lako i brzo kuva i raskuvava. Obnovimo vodenice potočare sagradimo i nove sa dodatnim sadržajem – ugostiteljstvo sa doomaćim specijalitetima. Tradicionalno gajen na ovim prostorima je krompir. Centar za krompir iz Guče ponovo je osvežio i vratio staru-novu sortu dragačevski mesečar u proizvodnju.Od povrća s obzirom na njihovu nutritivnu i lekovitu vrednost, dolaze u obzir svi lukovi, na prvo mesto stavljamo beli i crni (crveni) luk. Zašto ne bi mogla svaka kuća da proizvede bar 100kg. belog luka i 200-300kg crnog luka? Zatim, šargarepa za koju postoje i zemljišni i klimatski uslovi i kupus – srpski melez. Lekovito bilje je sve traženije i na domaćem i na stranom tržištu. Prva varijanta je sakupljanje samoniklog lekovitog bilja koga ima u izobilju na štićenom prostoru, a drugo je gajenje, posebno čuvene lincure koja odlično uspeva na Tari. U ovaj program obavezno uključiti Institut za proučavanje lekovitog bilja ,,Josif Pančić“ iz Beograda. Šuma ima oko 65% i njima gazduju ,,Srbijašume“. Čuvaćemo i negovati naše šume i pošumljavati nove površine, a posebno površine sa medonosnim biljnim vrstama koje stižu u toku cele vegetacije i daju pašu za pčele. Organsko pčelarstvo nam je jedan od prioriteta. Kada je u pitanju organska proizvodnja posebno značaj imaju biljke iz familije leguminoza-leptirnjača koje su pogodne za ishranu stoke i imaju osobinu da za koren vezuju vazdušni azot – biološki azot i do 400kg/ha. ove biljke (lucerka, crvena detelina, i dr.) imaju dubok korenov sistem i uzimaju vodu iz dubljih slojeva zemljišta što je posebno važno u vreme suvih i sušnih godina koje su sve češće. Stočarstvo kao druga velika oblast u poljoprivredi trebalo bi da je zastupljena bar sa 50% u poljoprivrednoj proizvodnji. Sada je učešće stočarstva samo 30 procenata.
Pored proizvodnje mesa, mleka, kože, vune, jaja i dr. domaće životinje daju i nusproizvod stajnjak – organsko đubrivo bez koga praktično nema organske proizvodnje, a i dobrog zemljišta. Nema ni pravog navodnjavanja zemljišta ako nema organskih materija u zemljištu prosto rečeno stajnjak, organske materije, humus upijaju i čuvaju vodu kao sunđer. Imajući u vidu način korišćenja zemljišta, da preovlađuju livade i pašnjaci prelažemo autohtone – starinske rase. Kod ovaca to su sjenička pramenka, pogodna za pašnjački način gajenja za proizvodnju kvalitetnog mesa i vune. Najekonomičniji način proizvodnje stočne hrane je preko pašnjaka i livada. U novije vreme sve se više koristi vuna-prirodna vlakna za odevne predmete, kao tekstilna vlakna od konoplje, lani i pamuka. Posebno se koriste odevni predmeti od vlakana lekovitih biljaka koja štite od zime a i leče naš organizam. 
Organske koze su već zastupljene u ovom području posebno u Biosci. Gaji se poznata mlečna koza alpina koja daje u proseku 3 litra mleka, dva jareta godišnje i 0,5 tone stajnjaka. Koza daje od 15-20 puta više mleka od sopstvene težine. Naši proizvođači, u domaćim uslovima, prave odličan beli sir čija cena se kreće oko 1000 din/kg a surutka je dostigla cenu od 100din/l. Sve je više domaćinstava koja drže 2-3 koze za sopstvene potrebe, jer znaju da je kozje mleko i hrana i lek. Kozje mleko po svojim vrednostima najbliže je majčinom mleku. Od svinja forsiraćemo stare autohtone rase mangulicu i moravku (rase iz doba knjaza Miloša) koje traže dosta prostora, pre svega šumskog sa izvorima i potocima vode. Te uslove ispunjava štićeni prostor. Najnovija istraživanja pokazala su da je mast od ovih rasa svinja nutritivno vrednija od biljnih ulja. Mislimo da je moravka pogodnija za ovo područje jer je plodnija (prasi više prasića) i ima više mesa za 10% od mangulice. Ističemo da država daje velike subvencije za sitno stočarstvo, a naročito za autohtone rase koje su u našem programu. Organsko živinarstvo je zaživelo u štićenom području pre svega u Biosci gde ima više gazdinstava koja gaje organskog gološijana ( autohtona rasa) i imaju 400din. subvencije od države. Organska jaja dostižu cenu od 25-27 din/kom. Poseban akcenat program daje razvoju organskog pčelarstva. Naš med je cenjen u svetu tim pre ako je organski. Na zaštićenom prostoru (13000 ha ) su idealni uslovi za gajenje pčela uz podizanje jednog rasadnika za medonosne biljke u saradnji sa Šumarskim fakultetom. Otvorili bismo školu za epiterapiju. Gajili bi gliste za proizvodnju humusa koji bi koristili u cvećarstvu i povrtarstvu. Praksa je pokazala da koke koje dnevno pojedu 3-4 gliste (bogate belančevinama) svakodnevno nose jaja, 365 dana u godini 365 jaja. U svakoj poljoprivrednoj proizvodnji najznačajniji resurs je zemljište, zemljište je alfa i omega organske proizvodnje zato ga moramo čuvati održavati njegovu plodnost kao i živi svet u njemu. Zemljište je živi sistem sa mineralnim i organskim materijalima sa puno pora ispunjenim vodom i vazduhom. Svi ovi delovi zemljišta treba da su funkcionalno povezani kako bi ova sredina bila idealno mesto za razvoj biljaka. ,, Zemljište nismo nasledili od naših predaka, već pozajmili od naše dece“. Indijanska izreka. ,, Zdravo zemljište zdrava biljka, zdrava životinja, zdrav čovek“. Biljka je čudo prirode, ona je ta koja preko lista i hlorofila stvara organsku materiju od sunčeve energije, vode, ugljendioksid i mineralnih materija. Moramo čuvati biljke, životinje njihovu brojnost-biodiverzitet. Čovek je ono što misli, jede, pije i udiše: uvek mislimo pozitivno,jedimo organsku hranu,pijmo čistu vodu i udišimo svež vazduh, živimo duže, srećno veselo. Organska poljoprivreda je put za zdravlje izvora sa koga pijemo vodu.
Kozarstvo
Organske koze su već zastupljene u ovom području posebno u Biosci. Gaji se poznata mlečna koza alpina koja daje u proseku 3 litra mleka, dva jareta godišnje i 0,5 tone stajnjaka. Koza daje od 15-20 puta više mleka od sopstvene težine.
Potočare
Prava vrednost brašna i od heljde i spelte je kad se samelje na vodenici potočari. Samo sporom meljavom na kamen čuvaju se sve vrednosti zrna. Tako smo sjedinili energiju sunca, kamena i vode, dobili brašno izuzetne nutritivne i životne energije.
Pet sela
Zaštitna, sanitarna zona jezera obuhvata tri sela sa prostora Užica, a to su: Vrutci, Bioska i Kremna , a sa područja Čajetine to su Šljivovica i Tripkova.
