U Jokanovića kući, izložbenom prostoru Narodnog muzeja Užice, otvorena je izložba poznatog užičkog akademskog slikara Radomira Vergovića (1939) pod nazivom „Sentimentalno putovanje tragom ćire kroz kanjon Đetinje“ koju čine 16 slika u tehnici suvi pastel. Izložba je otvorena do 6. oktobra
Izložbu je pred brojnim poštovaocima Vergovićevog umetničkog stvaralaštva i, ne slučajno, uz zvuke pesme Doris Dej „Sentimentalno putovanje“, otvorila viši kustos Narodnog muzeja Užice, istoričarka umetnosti Katarina Dogandžić Mićunović.
-Trasa pruge uskog koloseka, „ćirine“ pruge, postavljena je pre gotovo stotinak godina uz kanjon Đetinje. Danas je to fino, kultivisano šetalište a malo je mesta u svetu koja svega na desetinu minuta od centra grada imaju nedirnutu prirodu kao što je kanjon Đetinje na izlasku iz Užica. Rade Vergović je hteo da nas podseti na vremena kada se „ćirom“ putovalo do Sarajeva i kada je to bio put koji je obećavao avanturu – rekla je, između ostalog, Katarina Dogandžić Mićunović.
Prema njenim rečima, Vergović je slikao ljude u šetnji trasom stare pruge, obronke kanjona Đetinje, rujeve šume, predele u kojima prisustvo čoveka nije vidljivo, ali se ono itekako oseća. „Slikao je priče jednostavnih narativa, ali u kojima se kriju trenuci koji zauvek mogu obojiti nečiji život.“
-Odavno nismo videli izložbu pastela koji su rađeni na crnoj podlozi. To je upravo bio idealan medij da se te silne emocije koje nosi ova izložba iskažu u punoj blistavosti snažnih, čistih boja. Vergović je, inače, poznat kao veliki kolorista, a na ovim slikama dominiraju harmonije zelenih i ljubičastih tonova što su boje sa snažnim prizvukom ezoterije, odnosno, prirode. Među njima plamti ta njegova čuvena rujna boja, blješte akcenti žute – rekla je Katarina Dogandžić Mićunović i navela da je u ovom ciklusu Vergović podjednako i maestro oblika, „od mekih, oblačastih partija „flamanski“ naslikanog žbunja i krošnji, preko suptilnog graficizma koji definiše kamene bridi, do gotovo prozračnih devojačkih figura, umetnik je definisao forme u svojevrsnom neosimbolističkom maniru“.
-Snažna empatija koju bude ovi pasteli nisu samo sećanja.
Čistota i ubedljivost emotivnosti ovde su živa, snažno prisutna osećajnost, ma koliko se moglo pričinjavati da ju je vreme utišalo ili prevarilo- kazala je Katarina Dogandžić Mićunović.
Slavica Stefanović, direktorka Narodnog muzeja Užice izrazila je posebno zadovoljstvo što je Vergović tokom svog plodnog i uspešnog rada, u užičkom Narodnom muzeju izlagao više od deset puta. Ona je podsetila da se Vergović u mladosti bavio gimnastikom, glumom, ilustracijom, karikaturom, plakatom, grafičkim dizajnom, a osamdesetih godina je uradio i nekoliko munumentalnih mozaičkih kompozicija, u Komercijalnoj banci, Glavnoj pošti, „Dunav osiguranju“ i tadašnjoj Vojvođanskoj banci.
Prema njenim rečima, prekretnica u životu Rada Vergovića bila je 1961. godina kada na Akademiji za primenjene umetnosti upisuje slikarstvo u klasi profesora Vinka Grdana i Rajka Nikolića. Po završetku studija počinje da radi u Novinsko izdavačkoj kući „Vesti“ kao tehnički i likovni urednik, da bi posle jedanaest godina bio izabran za direktora ofset štamparije „Vesti“, kasnije, „Rujno“ na Beloj Zemlji na čijem je osnivanju i radio 1978. i 1979. godine. Ratne, 1994. sa službom marketinga u „Vestima“ organizuje likovnu koloniju u Višegradu, a naredne godine sa užičkim kolegama umetnicima osniva Udruženje užičkih likovnih umetnika. Član je ULUPUDS-a od 1972. godine. Od 1960. godine izlagao je samostalno 36 puta, a grupno na više od 150 izložbi.
Radomir Vergović je uradio dizajn i likovno opremio preko 300
knjiga i publikacija, a dobitnik je i brojnih nagrada i priznanja, Zlatna značka KPZ Srbije (1990. i 2003) Nagrada za životno delo ULUPUDS-a, Povelja grada Užica i mnoga druga.
Slavica Stefanović je podsetila da je Vergović dugogodišnji saradnik Narodnog muzeja. Radio je likovno i tehničko uređenje monografije „Istorija Titovog Užica“ (dva toma), „Nostalgija“ Žarka Petrovića, „Kadinjača“ Slavko Vukosavljević, a za publikaciju „Užice koga više nema“ Milorada Iskrina nagrađen je sajamskom nagradom, Prvom pohvalom za grafički dizajn knjige.
Ja verujem u lepotu
Radomir Vergović obratio se publici rečima:
-Čast je biti sa ljudima koje je umetnost okupila uprkos strahovima, uprkos zlu koje nas okružuje. Večeras sam vas pozvao na jedno malo putovanje kroz fascinantan, božanstven dar prirode koji je nama dat na radost, na uživanje, za zdravlje i za čuvanje. Pokušajmo na ovom putu da se setimo nečeg lepog što smo imali, što smo doživeli. Potražimo u sebi osećajnost, valjda nije nestala u našoj trci i jurnjavi na vetrenjače. Imamo li još ljubavi? Imamo li čovekoljublja, prijateljstva, vere, tolerancije? Ako toga imamo onda smo pobedili svako zlo. Ja verujem u lepotu – istakao je Vergović i svoje obrađanje završio anegdotama o čudesnom „ćiri“.
