Povodom 80. godišnjice ustanka naroda Srbije i prvog oslobođenja Užica u Drugom svetskom ratu 24. septembra 1941. godine na Partizanskom groblju na Dovarju održana je komemoracija poginulim borcima NOR-a i održana svečanost na platou ispred Narodnog muzeja na kome je izveden prigodan kulturno-umetnički program.
Svečanosti i polaganju venaca pored brojnih delegacija SUBNOR-a prisustvovala je i delegacija Saveza boraca Slovenije među kojima su bili i preživeli borci brigade „Ivan Cankar“ formirane u Užicu i njihovi potomci predvođeni Milanom Gorjancem kome je ovom prilikom predsednik Saveza boraca Srbije Milan Zirojević uručio knjigu „Voz koji nikada ne staje“ koja govori o sudbinama interniranih Slovenaca i širokom srcu koje ih je prihvatilo u Srbiji.
Pored delegacije Vojske Srbije i Grada Užica, Gradske opštine Sevojno, vence su na Partizanskom groblju na Dovarju položile delegacije SUBNOR-a Srbije, SUBNOR-a Užica i ostalih opština Zlatiborskog okruga, SUBNOR-a Valjevo, Prve proleterske , Boraca Slovenije, Prvog partizana Užice, Udruženja potomaka ratnika „Major Kosta Todorović“ i Udruženja veneterana i penzionera iz Užica i Sevojna.
Sekretar užičkog SUBNOR-a Vojin Mrđa, podsetio je na herojske dane otpora okupatoru tokom Drugog svetskog rata i dane ustanka. On je na komemoraciji podsetio da je užički kraj dao nemerljiv doprinos oslobađanju zemlje i spomen- kosturnicu na Dovarju sahranjeno 176 boraca čija su imena upisana na ploču i sahranjeno 230 boraca koji su dali svoje živote za slobodu među kojima i nekoliko narodnih heroja Dušan Jerković, Nada Matić, Željo Đurić, Aleksa Dejović i drugi.
Na ovaj dan 24. septembra partizanske jedinice oslobodile su Užice i formirana je prva slobodna teritorija u porobljenoj Evropi, Užička republika koja je trajala 67 dana i okončana čuvenom bitkom na Kadinjači kada je izginuo Radnički partizanski bataljon. Svaki kamen ovog grada je istorijska čitanka i svedok burnih događaja u kojima je učestvovala mladost svih potonjih generacija čineći da današnji život bude lepši i srećniji. Svečanost na platoru pored Titovog spomenika bila je posvećena njima.
Predsednik užičkog SUBNOR-a Milić Vukić podsetio je da je Užički partizanski odred 18. avgusta 1941. godine pre prvog oslobođenja 24. septembra vodio bitku protiv neprijatelja na Drežničkoj gradini na kojoj su poginuli Čiča Mijalković i Isidor Baruh.
-Užice je postalo bastion slobode i jedina slobodna teritorija u porobljenoj Evropi. Obeležavamo ove događaje sa željom da se pampte oslobodioci i da se nikad ne zaborave – rekao je Vukić. Gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević govorila je o danu sećanja na osvojenu slobodu, na Užičku republiku i danu kada je Užice bilo jedina svetla tačka u ratom okupiranoj Evropi.
-Svojim heroizmom i nepokolebljivošću ostavili su nam u amanet da ih se sećamo i nezaboravom pokažemo koliko cenimo njihovu žrtvu – poručila je gradonačelnica Užica.
Predsednik slovenačkog Saveza boraca Milan Gorjanec preneo je pozdrave slovenačkih partizana i svih boraca iz nekadašnje jugoslovenske republike koji se bore za tekovine Narodno-oslobodilačkog rata i ovom prilikom založio da se Titov spomenik vrati tamo gde mu je mesto na Trg partizana. Potpredsednik republičkog odbora SUBNOR-a Žarko Zirojević rekao je na svečanosti da se obraća u ime 130.000 članova boračke organizacije.
-Danas se sa pijetetom klanjamo senima onih koji su položili živote za Užičku republiku i
slobodu našeg naroda – rekao je Zirojević i poručio da ratovi vođeni od 1389. godine zaključno sa NATO agresijom nisu slomili Srbiju i srpski narod i pozdravljajući slovenačku delegaciju od pedeset ljudi iz Kranja, Zagorja ob Savi, Ljubljane i drugih mesta poručio da nećemo dozvoliti da se zaboravi bratstvo Slovenaca i Srba iz Drugog svetskog rata.
Užičani svakog 24. septembra odaju poštu sugrađanima koji su položili svoje živote u borbi za oslobođenje i dali ogroman doprinos da naš grad te 1941. godine dva i po meseca koliko je trajala Užička republika bude podstrek svima na svetu da se bore i ostvare pobedu nad fašizmom. Danas su ponovo sa svojim drugovima iz Slovenije. Valerija Škrinjer ima 93 godine i u partizane je otišla sa 15 godina.
– Pripadam zajednici naroda domovine Jugoslavije koja je prva i jedina u Evropi digla glas protiv Hitlerove naci-fašističke vojske. Jedina!!!Mala zemlja koja je imala svoj ponos i druga Tita – kaže borac Šeste slovenačke udarne brigade i upozorava da je danas fašizam ponovo u usponu kao 1933. godine i da ljudi posebno mladi moraju biti budni. Ova slovenačka brigada vodila je žestoku bitku sa nemačkom SS divizijom koja je okružila u obruč 500 partizana koji su zahvaljujući taktici komandata izvojevali pobedu.
Fašizma ima još i previše. Moramo se ponovo boriti protiv njega i uvek biti u stroju.
Svake godine dolazim ali nažalost zbog godina sve teže i žao mi je zbog toga – kaže Bine Tibernik čiji su roditelji internirani iz Jesenica u Arilje, najmlađi učesnik Igmanskog marša sa jedanaest godina i čiji su roditelji bili borci Prve proleterske brigade.
Tada su Nemci hteli da proteraju iz Štajerske preko 260.000 Slovenaca.
Slovenačka delagacija posetila je Kadinjaču i obišla Fabriku oružja u trezorima užičkog Muzeja.
Ovogodišnja svečanost povodom prvog oslobođenja Užica, datuma koji je grad na Đetinji posle Drugog svetskog rata decenijama obeležavao kao Dan opštine protekla je u organizaciji republičkog odbora SUBNOR-a i Narodnog muzeja.
