PIŠE: Dušan Stanić
Region Titovo Užice imao je svoje novine, ali nije imao svoj glas, radio stanicu, a potreba za ovim medijem je bila velika.
Poslove oko pripreme i otvaranja radio-stanice preuzela je Novinsko -izdavačka ustanova „Vesti“. Idejni tvorac i inicijator ovog projekta bio je Jovan Ostojić, tadašnji direktor. Bilo je to početkom 1971.godine.
Uspostavljeni su kontakti sa Radio Beogradom, ugovoreni poslovi i nabavka opreme. Adaptirane su prostorije u Društvenom domu, na Trgu partizana. U jednoj je smeštena tehnika, u drugoj studio, a ostale za redakciju. Na Beloj Zemlji otkupljeno je zemljište gde je sagrađena zgrada u kojoj je smešten predajnik, snage 10 kilovata, a u blizini je postavljen antenski stub visine 70 metara.
Za ekipu koja će raditi na radiju već su bili odabrani urednici iz redakcije “Vesti” Stojan Maksimović i Mirko Zečić, novoprimljeni novinar Dušan Ćitić, tehničari Bogoljub Nedić, Vinka Milićević, Milan Lazić i Slobodan Marjanović. Za spikere je bila raspisana audicija. Šira je održana u Užicu, gde se prijavilo preko 100 kandidata, a druga u Radio Beogradu, nakon čega smo odabrani koleginica Gordana Stamatović i ja. Ovu ekipu su uputili na jednomesečnu obuku u Radio Beograd. Кoleginica i ja smo radili sa čuvenom Dušankom Vidak, koja je bila glavni lektor i sa gospođom Andrejević, koja je sa nama radila samo akcente. Inače, bez potpisa gospođe Vidak, niko nije mogao da sedne pred mikrofon. Na kraju obuke i jedne vrste završnog ispita, koleginica Gordana i ja dobili smo sve pohvale i poruku da nas istog trenutka mogu odvesti u Studio 1, odakle su se emitovale “Novosti dana”, da učestvujemo u emitovanju.
Po povrtatku iz Beograda nastavili smo pripreme za početak emitovanja programa. Malo su kasnili radovi oko postavljanja opreme, tako da se bližio kraj 1971. godine.
Došao je 28.decembar. Zidni sat u studiju pokazuje 16 časova i 55 minuta. Ispred mene u studiju pali se signalna crvena lampa koja označava da kreće program. Pripala mi je čast da prvi objavim: Ovde Radio Titovo Užice na srednjem talasu 271,2 metra i ultra-kratkom 106 megaherca, emitujemo eksperimentalni program.
Posle izvesnog vremena, program se sve više produžavao. Napravljena je i programska šema. Osim našeg, jedan čas programa pripadao je za Novosti dana Radio Beograda i Udruženih radio stanica Srbije.
Кostur programske šeme bile su emisije: Dnevnik, koji je emitovan svakog radnog dana, ponedeljak je rezervisan za emisiju “Sa sportskih terena”, utorak je posvećen mladima. Sredom je emitovana emisija “Na otvorenoj liniji”, to su bila direktna uključenja iz radnih organizacija. Četvrtak je bio posvećen čitaocima lista “Vesti”. Petkom slušaoci su mogli da prate muzičko – zabavni program “Za vikend i razonodu”, subotom je emitovana emisija “Na mestu voljno”, posvećena pripadnicima JNA. Osim toga subota je bila posvećena ljubiteljima sporta, kada je emitovana emisija “Sportski mozaik”. Nedeljom su emitovane emisije: za poljoprivrednike i za decu. U programsku šemu uvedena je i emisija “Obeležja i znamenja”. Nju je pripremala Olivera Mićić, ali i ostali novinari. U emisiji je bilo reči o značajnim ličnostima, događajima i datumima užičkog kraja i šireg područja.
Programska šema je, naravno, menjana u zavisnosti od aktuelnosti događaja.
No, da se vratimo na početke rada. Interesantno je da smo počeli, recimo, sa miksetom koja je radila sa lampama, dva „filipsova“ magnetofona, na kojim si morao prilikom montaže da seckaš studijsku traku, gramofoni su startovali ručno, ali sve je to imalo neke svoje čari.
Zanimljivo je recimo i to, kada smo u program uveli emisiju “Želje, čestitke i pozdravi”, koja je za kratko vreme postala veoma popularna. Zbog sve većeg obima poruka morali smo često da menjamo i šemu programa i da ga produžavamo. Tako sam jedne nedelje počeo da “isporučujem” poruke slušalaca u devet časova pre podne, a iz studija izašao u deset minuta do ponoći. Tada je bio aktuelan odlazak u armiju. Poteškoće su i koleginici i meni pričinjavale poruke sa uputnica, papirića, a znate i kakvih sve rukopisa ima. Ipak, uspevali smo da odradimo posao na obostrano zadovoljstvo.
Ostaje mi u sećanju i period kada je doneta odluka da se dogradi zgrada u kojoj smo se nalazili. Tada smo tehniku i studio preselili na Palisad, na Zlatiboru. Formirane su dve ekipe pa smo se smenjivali – jedan dan jedna, drugi dan druga. Bilo je naporno, ali smo izdržali. Zadovoljstvo je bilo kada smo se vratili u nove prostorije. “Vesti” su tada dobile 1.000 kvadrata poslovnog prostora.
Sve kada se sabere, a ja sam pred mikrofonom proveo 41 godinu, bilo je lepih, ali i onih ružnih i teških vremena. Ulagali smo svi da stvorimo bolje uslove rada i života, odricali se mnogo čega i zato mi je neizmerno žao što ste sada podstanari. Nadam se i želim da i vi pregrmite teškoće koje vas pritiskaju, da opstanete i dočekate bolja vremena, da slavite nove jubileje.
Za ova dva jubileja: 80, odnosno, 50 godina rada posebne čestitke, sa želljom da i dalje imate verne čitaoce, odnosno, slušaoce.
Projekat “U službi građana – 80 godina “Vesti”, 50 godina “Radio Užica” sufinansira Grad Užice.
Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
