Pocetna Kultura “Paunova nagrada” Andriji Markoviću

“Paunova nagrada” Andriji Markoviću

196
0
Podelite

Dobitnik 33. Paunove nagrade je pesnik iz Užica Andrija Marković za zbirku poezije “Malo pre nego što će sunce zaspati” koja je objavljena u izdanju Narodne biblioteke Užice. Premijerno prikazivanje književne manifestacije „Odzivi Paunu”usled epidemiološke situacije ove godine realizovano u onlajn formatu

Selektor u svojoj besedi povodom dodele nagrade i u slovu o pesničkoj produkciji sa područja Zlatiborskog okruga, pesnik Milijan Despotović kaže da je pesnička knjiga Andrije Markovića intelektualni dnevnik koji odiše svetlošću duha vremena svoga savremenika, puna slikovnog doživljaja koje smo svi na neki način ispratili u prošlost.

– Marković je svoje pesme dahnuo prirodom ljubavi na način kako je to pevao Paun Petronijević. „Malo je u nas pesnika, kao što je Paun, koji su u poeziju unosili neslućene treptaje emotivnosti dovedene do širom otvorene duševne panorame koja je po sebi najljudskije traganje za dobrotom i smislom.” Može se kazati da je osobitom originalnošću pevanja Andrija Marković na Paunovom lirskom putu. Njegova „reka života” pamti „žubor koji nedostaje”, u krvotoku, poput Paunove „Male ptice”:

U zraku u šumu u trenu ima te svuda
Uvek na svakom mestu kraj kućnog plota
Tvoj put je prav i kad krivuda
Krvotokom mojim po reci života.
Vreme je minulica, teče „poput vode”, sve bude i
prođe „samo ti ostaješ (…) i posle mene”, kaže naš pesnik. Žena zaslužuje više života, pesnici ih čine takvim jer, kako kaže Andrija „Nežnosti na svetu nema bez žene”. Njegova ljubavna poezija je puna muške duševnosti i poštovanja drugog pola, odraz ličnog morala za stapanje osećanja. Čita se i živi, ko je voleo taj i poeziju voli, prepoznaje se u njoj a Markovićeva poezija je živi otisak ljubavi. Dučić je zapisao da je „ljubav najviši produkt kulture”, ova poezija pripada toj kulturi kulture. Time su na dobitku i ljubav i kultura.

Ovaj Pesnik piše ređe u slobodnom stihu, više je tu rima koju tonira stihovna muzikalnost i naglašena rečitost. Piše „pesme radosne/ (…) da rime odnesu/ nebo da opesme”. Našao je jednu lepu reč za tvorca dela, kaže da je to „delar”. Kakva je to snaga
reči, sama ona je za sebe pesma. Otvara jeziku nove mogućnosti. To je Markovićevo poetsko „slovce”. On je gradinar po vokaciji i obrazovanju, poezijom je uzvisio svoj slovarnik, a mnogo je povoda za višu lirsku spratnost, na kojoj se pesme rađaju i čekaju svog pesnika. On se sigurno tamo uspinje:

U nekom predgrađa moga slovca,
Uvek čuči nova pesma.
Ona rovi poput rovca,
Il venom teče kao česma.
Maštom senčim beharovo platno,
Listam dane u listove knjige,
Živim tako uz životno klatno,
Misleći na pesme zaboravljam brige.

I zbilja, stihovi Andrije Markovića imaju tu lekovnu moć, otklanjaju brige dok misaono ulaze u čitalačke vene i lakše se tako, savladavaju putevi života, vraća vreme, budi nostalgija, a naš slavuj rime nije još siguran ko u njemu peva. Duguje on svoj glas svemu onom što može da vrati i zapamti, sve onom što kao delar stvori, zato kaže: „Pustim pesme kroz prozor mom slavuju.” I tako se slušaju „dok vrapci iz pesme, traže stara gnezda”. Mnogo je toplih gnezda jezika našeg očuvano u ovoj poeziji kao prinosnik miljeu baštine i taštine naše, a knjiga se izdvaja u pesničkoj produkciji svoga vremena. I zato nemam dilemu: Ovogodišnji dobitnik „Paunove nagrade“ je Andrija Marković za pesničku knjigu „Malo pre nego što će sunce zaspati“ koja je objavljena u izdanju Narodne biblioteke Užice. (Iz besede pesnika Milijana Despotovića povodom dodele “Paunove nagrade”)

Prve pesme

Andrija Marković je rođen 1948. godine u Kosjeriću, živi u Užicu. Prve pesme objavio je 1962. godine u listu “Vesti”. Objavio je knjige “Daleka neka reka” 1999, “Dno ogledala” 2003, “Kad damari zavire u dušu ćire” 2006. i “Malo pre nego što će sunce zaspati” 2020. godine. Arhitekta je u penziji i vrstan stručnjak za svet urbanizma i gradnje.

Uži izbor

Iz pesničke produkcije pisaca sa područja Zlatiborskog okruga u književnoj sezoni 2020/2021. u užem izboru za Paunovu nagradu našle su se knjige pesama: „Malo pre nego što će sunce zaspati“ Andrije Markovića „Moja mama zna šta se dešava u gradovima“, zbirka pesama Radmile Petrović; „Mleko“ Dubravke Matović; „Srž“ Vide Nenadić; „Po-svete“ Gordane Boranijašević i „Ciganski veliki san“ Predraga Peđe Jovičića.

Ostavite odgovor